https://sputnikportal.rs/20240818/holbrukova-metodologija-sta-to-pokusava-kurti-s-mostom-preko-ibra-video-1176151603.html
Холбрукова методологија: Шта то покушава Курти с мостом преко Ибра /видео/
Холбрукова методологија: Шта то покушава Курти с мостом преко Ибра /видео/
Sputnik Србија
Оно што већ месецима ради Аљбин Курти, а кулминира одлуком о отварању ибарског моста, када је о методологији припреме и деловања реч, у великој мери подсећа на... 18.08.2024, Sputnik Србија
2024-08-18T18:56+0200
2024-08-18T18:56+0200
2024-08-18T20:10+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
анализе и мишљења
емисија „пророк“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112006/99/1120069997_0:107:3001:1795_1920x0_80_0_0_1d9ce90b93b87324f45ab97ba2fa6ec1.jpg
Одмах по доласку на Косово и Метохију марта 2004. године и обиласка терена, у тренутку док се дивљање више од 50 хиљада албанских демонстраната полако завршавало, адмирал Грегори Џонсон, тада командант Здружених снага НАТО за јужну Европу (јужног крила НАТО), помало и шокиран, подвукао је: Како је Холбрук објаснио мартовски погромЏонсон је пензионисан шест месеци касније, у педесетосмој години живота. Колико је ова изјава утицала на такав расплет може се само нагађати, поузданих сведочења нема, али је чињеница да се амерички адмирал замерио таквом оценом далеко моћнијим појединцима. Истовремено, Ричард Холбрук је објашњавао како се насиље могло очекивати пошто међународна заједница „није направила напредак у одређивању статуса“. Дакле, нису криви организатори тих дешавања и непосредни учесници који су чинили злочине, већ међународна заједница.Наравно, албански политичари здушно су пригрлили ову тезу, понављајући је безброј пута у различитим варијантама. Несрећа је што се и потоњи извештај норвешког дипломате Каиа Аидеа, специјалног изасланика генералног секретара УН који је требао да утврди шта се заправо десило – начелно темељио на тој основи. Са конструкције „стандарди пре статуса“ међународна заједница престројила се на концепт „статус па стандарди“.Савезне и републичке власти (СР Југославије и Србије, пошто је тада постојала јасна подела надлежности) улагале су велике напоре да реафирмишу Резолуцију 1244 и детаљно разраде принципе примене овог документа, што је и успело потписивањем папира под називом „Заједнички документ: Споразум о сарадњи Југославије и УНМИК“ новембра 2021. године. То је постала легална и легитимна основа за даље институционално присуство и деловање на Косову и Метохији, као и спољнополитичке иницијативе које су предузимане.Мартовски погром, који је што се међународне заједнице тиче врло брзо пао у заборав, послужио је за установљавање нових принципа за решавање статусног питања. Са тим принципима и Заједнички документ је пао у заборав, албански политичари су га игнорисали, а западне дипломатије контекстуализовале на другачији начин.Како је текла мобилизација албанских екстремистаНужно је поменути и да се мобилизација албанских екстремиста није одиграла сама од себе, организовање насилних протеста имало је своју увертиру месецима унапред, демонстрирало се на ибарском мосту, али и на другим местима, захтевало укидање „паралелних институција“ и уопште креирао наратив у јавности који је затим послужио Холбруку за наведену констатацију.Оно што ради Аљбин Курти месецима уназад, а кулминира одлуком о отварању ибарског моста, када је о методологији припреме и деловања реч, у великој мери подсећа на дешавања од пре две деценије. Истина, демонстрација је мање, али му то и није неопходно пошто се више ослања на специјалне полицијске снаге и затварању свега што има везе са Београдом, укључујући и пошта.Прича о паралелним институцијама и даље траје, мада је њихов број након катастрофалне једностране примене Бриселског споразума драстично смањен. Очигледно је да ће власти у Приштини пре или касније ићи на стваљање под контролу јединица здравственог и школског система, са њихове стране то се посматра као питање суверенитета. Криминализација српског корпуса се наставља, данас мање причом о „шверцу на северу“, а више хапшењима за наводне ратне злочине, четврт века после завршетка оружаног сукоба (апсолутно је неодржива теза да се сада појављују нови докази и сведочења о неким ратним злочинима, а случај из Партеша где је лишено слободе петоро Срба толико је скандалозан да би се то питање морало и интернационализовати и отворити као расправа у Београду, јер после овога тешко је убедити Србе који су 1999. године имали деветнаест или више година да ће ико бити сигуран).Ко ће бити нови ХолбрукЗападни део међународне заједнице реагује немушто и килаво, па један од гласноговорника из Брисела, после критике једностраних потеза на питање о даљим мерама и евентуалним санкцијама одговара: Остаје само отворено, у примени ове методологије, да видимо ко ће одиграти улогу Ричарда Холбрука. Уз објашњење да се ипак ради о логичној примени француско-немачког плана и усмене сагласности о његовој имплементацији. Није потписан, али је за САД и ЕУ обавезујући. Можда се појави и неки нови адмирал Џонсон, коме ће у потпуности бити јасно шта се дешава, али то на коначни исход не може значајније утицати.Несумњиво, Курти својим потезима провоцира сукоб и то ради пред америчке председничке изборе. Несумњиво, ради се о планском и организованом застрашивању које има за циљ демотивисање српског становништва да остане на Косову и Метохији.Завршити све до америчких избораМеђутим, иза овога постоји и стратешки циљ који се односи на уклањање свих политичких оквира који не одговарају ни властима у Приштини, нити западном делу међународне заједнице. И то треба завршити пре америчких председничких избора. Као што је Заједнички документ пао у заборав ономад, сада то треба да буде случај са Бриселским споразумом. Заједнице српских општина, циљу ком је од стране Београда све остало подређено, једноставно неће бити.Након индуковања кризе једини основ за даље преговоре остаће Шолц-Макронов папир и разговори о његовој имплементацији. Дијалог добија нови садржај. У целу рачуницу, између осталог, укалкулисано је и како Београд неће реаговати. Делом због тога што не може, а делом и због досадашњег дефанзивног приступа. У целу рачуницу, између осталог, укалкулисано је и како би се у случају не само војне, него и оштрије политичке реакције Београда укључио НАТО, раније Куртијеве тезе о наводној руској жељи да прошири зону конфликта на Балкан биле би реактуализоване.Због непредвидивости коју доноси потенцијална победа Доналда Трампа на председничким изборима, у различитим геополитичким жариштима приметне су нове активности које имају за циљ да изазову нове конфликте или оживе неке старе сукобе. То је толико упадљиво (од Украјине, преко Блиског истока, до Латинске Америке и ево – Балкана) да се поуздано може тврдити како је посреди шира координирана акција. Тако би будућа администрација у Вашингтону била стављена пред свршен чин и у највећој мери морала би наставити старим, утабаним путем.Батина има два крајаМеђутим, батина има два краја. Мартовски погром утицао је на дугорочне промене у српској унутрашњој и спољној политици. Било каква радикализација стања на Косову и Метохији утицаће још више на неке будуће друштвене и политичке процесе међу Србима и у Србији.Можда у западном делу међународне заједнице то не виде или не желе да виде, исто тако су поступали и пре две деценије. Зато ће се врло брзо суочити са другачијим околностима на Балкану. Индуковањем кризе може се мењати садржај преговора, али се паралелно са тим мења и друштвено-политички амбијент, те није извесно хоће ли након тога икакви преговори уопште бити опција.У целу рачуницу, између осталог треба укалкулисати и да се међународно окружење мења. И то невероватном динамиком, као ретко када у историји. У целу рачуницу треба укалкулисати и да се индикатори континенталне и регионалне безбедности мењају. Разлика је у томе што се за потврду ових предвиђања неће чекати две деценије.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), анализе и мишљења, емисија „пророк“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), анализе и мишљења, емисија „пророк“
Холбрукова методологија: Шта то покушава Курти с мостом преко Ибра /видео/
18:56 18.08.2024 (Освежено: 20:10 18.08.2024) Оно што већ месецима ради Аљбин Курти, а кулминира одлуком о отварању ибарског моста, када је о методологији припреме и деловања реч, у великој мери подсећа на дешавања од пре две деценије.
Одмах по доласку на Косово и Метохију марта 2004. године и обиласка терена, у тренутку док се дивљање више од 50 хиљада албанских демонстраната полако завршавало, адмирал Грегори Џонсон, тада командант Здружених снага НАТО за јужну Европу (јужног крила НАТО), помало и шокиран, подвукао је:
„Талас насиља широм Косова у претходна два дана изгледа да је организован и оркестриран. Говорити о међуетничком конфликту на Косову је велика лицемерна лаж. Оно што се дешава на Косову је погром против једног народа и његове историје”.
Како је Холбрук објаснио мартовски погром
Џонсон је пензионисан шест месеци касније, у педесетосмој години живота. Колико је ова изјава утицала на такав расплет може се само нагађати, поузданих сведочења нема, али је чињеница да се амерички адмирал замерио таквом оценом далеко моћнијим појединцима. Истовремено, Ричард Холбрук је објашњавао како се насиље могло очекивати пошто међународна заједница „није направила напредак у одређивању статуса“. Дакле, нису криви организатори тих дешавања и непосредни учесници који су чинили злочине, већ међународна заједница.
Наравно, албански политичари здушно су пригрлили ову тезу, понављајући је безброј пута у различитим варијантама. Несрећа је што се и потоњи извештај норвешког дипломате Каиа Аидеа, специјалног изасланика генералног секретара УН који је требао да утврди шта се заправо десило – начелно темељио на тој основи. Са конструкције „стандарди пре статуса“ међународна заједница престројила се на концепт „статус па стандарди“.
Савезне и републичке власти (СР Југославије и Србије, пошто је тада постојала јасна подела надлежности) улагале су велике напоре да реафирмишу Резолуцију 1244 и детаљно разраде принципе примене овог документа, што је и успело потписивањем папира под називом „Заједнички документ: Споразум о сарадњи Југославије и УНМИК“ новембра 2021. године. То је постала легална и легитимна основа за даље институционално присуство и деловање на Косову и Метохији, као и спољнополитичке иницијативе које су предузимане.
Мартовски погром, који је што се међународне заједнице тиче врло брзо пао у заборав, послужио је за установљавање нових принципа за решавање статусног питања. Са тим принципима и Заједнички документ је пао у заборав, албански политичари су га игнорисали, а западне дипломатије контекстуализовале на другачији начин.
Како је текла мобилизација албанских екстремиста
Нужно је поменути и да се мобилизација албанских екстремиста није одиграла сама од себе, организовање насилних протеста имало је своју увертиру месецима унапред, демонстрирало се на ибарском мосту, али и на другим местима, захтевало укидање „паралелних институција“ и уопште креирао наратив у јавности који је затим послужио Холбруку за наведену констатацију.
Оно што ради Аљбин Курти месецима уназад, а кулминира одлуком о отварању ибарског моста, када је о методологији припреме и деловања реч, у великој мери подсећа на дешавања од пре две деценије. Истина, демонстрација је мање, али му то и није неопходно пошто се више ослања на специјалне полицијске снаге и затварању свега што има везе са Београдом, укључујући и пошта.
Прича о паралелним институцијама и даље траје, мада је њихов број након катастрофалне једностране примене Бриселског споразума драстично смањен. Очигледно је да ће власти у Приштини пре или касније ићи на стваљање под контролу јединица здравственог и школског система, са њихове стране то се посматра као питање суверенитета. Криминализација српског корпуса се наставља, данас мање причом о „шверцу на северу“, а више хапшењима за наводне ратне злочине, четврт века после завршетка оружаног сукоба (апсолутно је неодржива теза да се сада појављују нови докази и сведочења о неким ратним злочинима, а случај из Партеша где је лишено слободе петоро Срба толико је скандалозан да би се то питање морало и интернационализовати и отворити као расправа у Београду, јер после овога тешко је убедити Србе који су 1999. године имали деветнаест или више година да ће ико бити сигуран).
Западни део међународне заједнице реагује немушто и килаво, па један од гласноговорника из Брисела, после критике једностраних потеза на питање о даљим мерама и евентуалним санкцијама одговара:
„Ми то њима не можемо да наредимо. Ако не желе - жао нам је. Неће напредовати, али ће сами себе казнити и казниће своје народе и неће се приближити ЕУ." Као да се иначе рачуна на експресни пријем у ЕУ било кога!
Остаје само отворено, у примени ове методологије, да видимо ко ће одиграти улогу Ричарда Холбрука. Уз објашњење да се ипак ради о логичној примени француско-немачког плана и усмене сагласности о његовој имплементацији. Није потписан, али је за САД и ЕУ обавезујући. Можда се појави и неки нови адмирал Џонсон, коме ће у потпуности бити јасно шта се дешава, али то на коначни исход не може значајније утицати.
Несумњиво, Курти својим потезима провоцира сукоб и то ради пред америчке председничке изборе. Несумњиво, ради се о планском и организованом застрашивању које има за циљ демотивисање српског становништва да остане на Косову и Метохији.
Завршити све до америчких избора
Међутим, иза овога постоји и стратешки циљ који се односи на уклањање свих политичких оквира који не одговарају ни властима у Приштини, нити западном делу међународне заједнице. И то треба завршити пре америчких председничких избора. Као што је Заједнички документ пао у заборав ономад, сада то треба да буде случај са Бриселским споразумом. Заједнице српских општина, циљу ком је од стране Београда све остало подређено, једноставно неће бити.
Након индуковања кризе једини основ за даље преговоре остаће Шолц-Макронов папир и разговори о његовој имплементацији. Дијалог добија нови садржај. У целу рачуницу, између осталог, укалкулисано је и како Београд неће реаговати. Делом због тога што не може, а делом и због досадашњег дефанзивног приступа. У целу рачуницу, између осталог, укалкулисано је и како би се у случају не само војне, него и оштрије политичке реакције Београда укључио НАТО, раније Куртијеве тезе о наводној руској жељи да прошири зону конфликта на Балкан биле би реактуализоване.
Због непредвидивости коју доноси потенцијална победа Доналда Трампа на председничким изборима, у различитим геополитичким жариштима приметне су нове активности које имају за циљ да изазову нове конфликте или оживе неке старе сукобе. То је толико упадљиво (од Украјине, преко Блиског истока, до Латинске Америке и ево – Балкана) да се поуздано може тврдити како је посреди шира координирана акција. Тако би будућа администрација у Вашингтону била стављена пред свршен чин и у највећој мери морала би наставити старим, утабаним путем.
Међутим, батина има два краја. Мартовски погром утицао је на дугорочне промене у српској унутрашњој и спољној политици. Било каква радикализација стања на Косову и Метохији утицаће још више на неке будуће друштвене и политичке процесе међу Србима и у Србији.
Можда у западном делу међународне заједнице то не виде или не желе да виде, исто тако су поступали и пре две деценије. Зато ће се врло брзо суочити са другачијим околностима на Балкану. Индуковањем кризе може се мењати садржај преговора, али се паралелно са тим мења и друштвено-политички амбијент, те није извесно хоће ли након тога икакви преговори уопште бити опција.
У целу рачуницу, између осталог треба укалкулисати и да се међународно окружење мења. И то невероватном динамиком, као ретко када у историји. У целу рачуницу треба укалкулисати и да се индикатори континенталне и регионалне безбедности мењају. Разлика је у томе што се за потврду ових предвиђања неће чекати две деценије.
