00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Алцхајмерова и Паркинсонова болест: Шта узрокује неуродегенеративне болести и како их спречити?

CC0 / Unsplash/jesse orrico / лобања илустрација
лобања илустрација - Sputnik Србија, 1920, 31.08.2024
Пратите нас
Алцхајмерова болест је постала велики проблем за „развој друштва у било којој земљи на свету“ и „ризик за читаво човечанство“, каже Сергеј Илариошкин, члан Руске академије наука и заменик директора Истраживачког центра за неурологију.
Најмање 35-40 милиона људи широм света данас болује од Алцхајмерове или Паркинсонове болести, а према најконзервативнијим проценама очекује се да ће се њихов број удвостручити до 2035. и учетворостручити до 2050. године, упозорава Илариошкин.
„Сви желимо да живимо не само дуго већ и квалитетно, да останемо здрави чак и када остаримо. Али тренутно не постоји ефикасан третман за Алцхајмерову болест, већ само методе које могу ублажити болест у раној фази“, приметио је академик.

Шта може изазвати Алцхајмерову болест?

Постоји низ фактора који суштински одређују развој неуродегенеративних болести. Један такав фактор, вероватно најпознатији, је старење. Неурони, будући да су постмитотичне ћелије, нису у стању да се деле што, заједно са њиховом „хиперспецијализацијом“, значи да им недостају „одређени одбрамбени механизми“, објашњава Илариошкин.
Остали фактори укључују неуротоксине са којима људи неизбежно долазе у контакт.
„Многе студије показују да агрохемијски токсини, који су се раније агресивно користили у пољопривреди, директно изазивају Алцхајмерову и Паркинсонову болест“, напомиње Илариошкин. „Ефекат ових супстанци потврђен је експериментима на ћелијским културама и лабораторијским животињама: оне изазивају промене које репродукују те болести.“
Још један фактор, који је Илариошкин описао као „необичан“, јесте ефекат инфекција, а недавне студије откривају да су људи који су у прошлости патили од вируса КОВИД-19 склонији Алцхајмеровој болести од људи сличног узраста који њиме нису били заражени.
Друге студије идентификују дим од шумских пожара као потенцијални фактор ризика: очигледно, овај дим садржи „распршене честице одређене молекуларне масе које делују као специфичан фактор за развој Алцхајмерових промена и код људи и код животиња“, појаснио је научник.
Неизбежно старење људских ткива је такође један од фактора јер доводи до развоја неуродегенеративних болести, будући да природна одбрана мозга с временом постепено еродира.
Међутим, постоје и механизми који раде супротно, са побољшањем квалитета живота, унапређењем образовања и повезаним повећањем нивоа когнитивне активности, као и унапређењем здравствене заштите који помаже у спречавању неуродегенеративних болести.
© Фото : Scientific Russia / Elena LibrikSergey Illarioshkin
Sergey Illarioshkin - Sputnik Србија, 1920, 30.08.2024
Sergey Illarioshkin

Како се могу победити неуродегенеративне болести?

Важно је држати под контролом „традиционалне болести“ повезане са поодмаклим годинама, као што су висок крвни притисак, хронична опструктивна болест плућа и дијабетес, каже Илариошкин, указујући на значај „мобилности“ као начина да се носимо са крвним притиском и гојазношћу.
„Недостатак физичке активности је најважнији потврђени фактор ризика за неуродегенеративне болести“, наглашава он.
Когнитивна активност је једнако важна као и физичка, додаје он, напомињући да је мозак веома сложен систем који треба стално да се вежба да би правилно функционисао.
„Рецепт” таквих менталних вежби, каже Илариошкин, већ је познат: учење страних језика и читање прилично сложених текстова који приморавају читаоце да размишљају о њима и да их разумеју.
Симптоми старења мозга ће се неизбежно јавити, па академик указује на важност редовних здравствених прегледа за особе старије од 40 година, које могу помоћи да се благовремено идентификују фактори ризика.
Илариошкин такође инсистира на важности доброг и релативно дугог сна. Очигледно, када људи спавају, одвојени лимфни систем њиховог мозга одговоран за избацивање протеина одговорних за изазивање различитих патологија је посебно активан.
„Најмање шест или седам сати сна је обавезно.“

Патологија и лечење неуродегенеративних болести

Неуродегенеративне болести се развијају годинама пре него што постану очигледне, а патолошки процеси се појављују у мозгу неких 15-20 година пре него што се симптоми манифестују.
„Проблем је у томе што је до тренутка када први пут дијагностикујемо Алцхајмерову или Паркинсонову болест, 40 или 50 процената неурона у кључној области мозга већ мртво. Прве клиничке манифестације болести се откривају када су одбрамбени механизми мозга скоро исцрпљени, због чега многи лекови немају ефекта“, каже Илариошкин.
Он се стога залаже за важност што ранијег дијагностиковања неуродегенеративних поремећаја, као и важност узимања у обзир симптома који заправо могу бити предзнаци ових болести.
Ови симптоми укључују благи губитак памћења, мање проблеме са просторном оријентацијом, потешкоће у обављању рутинских радњи и разумевању нових информација.
„Људи ми често говоре: ’Ако дођем код тебе и добијем дијагнозу Алцхајмерове болести, можеш ли да ме лечиш?‘. До недавно бих рекао – тешко. Имали смо неколико лекова који су само помагали да се ствари стабилизују у раним стадијумима болести. Али ствари су почеле да се мењају: нови лекови који су се појавили у свету пре неколико година помажу да се „избаце“ патолошки протеини из мозга“, додаје Илариошкин.
Академик напомиње да постојећи третмани само помажу у успоравању прогресије неуродегенеративних болести, али сугерише да ће се у будућности стварати нови и ефикаснији лекови.
„На срећу, почели су да се појављују лекови који утичу не само на симптоме већ и на ток неуродегенерације, што је важно“, каже он. „Улазимо у доба молекуларне терапије повезане са неуродегенерацијом, а да не спомињемо активно развијене методе генске терапије, посебно оне намењене генетским болестима.“
Илариошкин је поново нагласио важност правилног дијагностиковања облика „когнитивног пада“ код пацијента како би се преписали неопходни лекови.
„За то је потребно активно применити и промовисати методе ране дијагнозе“, каже он.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала