- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници пронашли начин да посматрају унутрашњост живих организама голим оком

© Фото : Unsplash/julien TromeurАнатаомија
Анатаомија - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2024
Пратите нас
Научници са Стенфорда развили су безбедну боју која ткива миша чини привремено транспарентним, отварајући пут за револуционарно посматрање унутрашњег рада живих организама у реалном времену.
Научници са америчког Универзитета Стенфорд направили су провидним делове коже живих мишева помоћу нове, биолошки безбедне боје. Предвођен научником, стручњаком за материјале Зихаом Оуом, тим је развио технику која смањује расипање светлости у ткиву променом рефрактивних својстава течности око ћелија. Ово откриће би могло омогућити научницима да посматрају унутрашње функционисање организама у реалном времену.
Светлост се расипа када пролази између материјала са различитим рефрактивним својствима, чинећи чак и танку животињску кожу непрозирном. Међутим, када биолошки материјали имају исти индекс преламања, светлост може проћи глатко, откривајући дубље структуре. Овај феномен се природно јавља код неких животиња, као што су стаклене жабе и рибе зебре.
Научници су открили да тартразин, уобичајена боја за храну, може да апсорбује одређене таласне дужине светлости, мењајући индекс преламања течности које окружују ћелије. Ово значајно смањује расипање, чинећи ткива транспарентнијим.

Биокомпатибилна и сигурна боја

„Боја је биокомпатибилна и безбедна за живе организме. Поред тога, веома је јефтина и ефикасан. Не треба нам много тога да бисмо радили“, објашњава Оу.
Наношењем мешавине тартразина и воде на кожу миша, тим је могао да види крвне судове и мишиће у покрету, као и контраховање дигестивног тракта мишева.
„Потребно је неколико минута да се појави транспарентност“, каже Оу, напомињући да се боја може испрати након употребе, осигуравајући да се свака заостала боја безбедно испере из тела. Студија везана за њихово откриће објављена је у часопису Сајенс.
Следећи корак за тим са Стенфорда је да тестира исту технику на људској кожи. Али проблем је што је људска кожа 10 пута дебља од коже миша, пише Сајенс алерт.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала