https://sputnikportal.rs/20240920/kijev-duguje-krimu-milijarde-dolara---morace-da-vrati-rusija-olivera-ikodinovic-1177516469.html
Кијев дугује Криму милијарде долара - мораће да врати
Кијев дугује Криму милијарде долара - мораће да врати
Sputnik Србија
Све и да хоће Кијев нема пара да плати штету коју је нанео Криму од 2014. године, али потраживања кримских власти могу послужити као добар основ преговарачког... 20.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-20T22:25+0200
2024-09-20T22:25+0200
2024-09-20T22:25+0200
русија
крим
специјална војна операција у украјини – вести
анализе и мишљења
русија
русија – политика
русија – економија
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111703/25/1117032592_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_98994b766e21316bb1d128ffa11b98e3.jpg
До сада је процењена штета која је нанета Криму због водне и енергетске блокаде, коју је Кијев увео након уласка полуострва у састав Русије, премашила 14 билиона рубаља, што је више од 151 милијарду долара.Кримске власти сада поручују да ће пре или касније наступити мир и почеће преговори Русије о Украјини са западним господарима Кијева, а тада ће они представити правно формализована потраживања која ће одражавати штету коју је нацистички режим нанео Криму.Међутим, постоји и други ниво овог питања, а он је из сфере дипломатије, додао је експерт.„Сетимо се искуства совјетске Русије, када је она, двадесетих година прошлог века, пробила дипломатску блокаду западних држава. На међународној конференцији у Ђенови, 1924. године, европске власти, пре свега Велика Британија и Француска намеравале су да Русији поставе ултиматум и затраже да призна огромне царске дугове и да се обавеже да их плати. Руска страна, предвођена тадашњим народним комесаром за спољне послове Максимом Литвиновим, на потпуно запрепашћење, поднела је противтужбу везану за штету коју је Русија претрпела током Грађанског рата од странe страних окупатора. Тај износ је био веома импресиван. То је изазвало изненађење и негодовање западне стране, а када су се понадали да ће извршити притисак на Русију тада се догодио још један неочекиван за њих корак - Русија и Немачка, други учесник ове конференције, изненада су између себе закључиле споразум да се одричу међусобних потраживања. И ово је био значајан дипломатски продор“, прича Џарала.Према његовим речима, ова прича из прошлости сада помаже да се повуче одређена паралела - потраживања Крима, прецизно прорачуната од стране кримских политичара, можда никада неће бити директно враћена, али ће у преговорима који ће неминовно почети и где ће стране једна другој изнети своје захтеве, овај аргумент руске стране бити веома користан.Украјина опустошила Крим, а Русија обновилаПрекиди у снабдевању електричном енергијом на Криму догодили су се још 2014. године, у новембру 2015. године, полуострво је потпуно без струје услед минирања далековода који воде ка полуострву из Украјине од стране непознатих особа у Херсонској области. Око два милиона људи тада је остало без струје, а власти су прогласиле ванредно стање. Украјина је обновила снабдевање Крима енергентима почетком децембра те године.Водена блокада Крима почела је 2017. године након што је администрација Херсонске области блокирала канал Севернокримског канала. Вода која се допрема у регион преко канала обезбеђује 85 одсто потреба становништва за свежом водом. Тек 2022. године, након почетка руске специјалне операције, лидер Крима Сергеј Аксенов најавио је крај водене блокаде полуострва.„Тих дана Кримљани су показали своје најбоље квалитете, солидарност, међусобну подршку и увереност у то да треба да се међусобно држе, јер су знали да ће им Русија помоћи. То је трајало неколико месеци, док није хитно изграђен енергетски мост. Само из тог разлога, сећања на тај период до данас се сматрају светлом страницом за многе Кримљане, иако је то било повезано са врло озбиљним проблемима које су нам тада створили. Сада се ништа слично не дешава. Напротив, сада имамо питања повећања инвестиција, а Крим се за 10 година толико трансформисао, што се није догодило од совјетског периода. То јест, модернизација оваквих размера на Криму се дешавала само у последњем периоду Совјетског Савеза“, наводи кримски политиколог.Након тога, док је био у саставу Украјине Крим је почео да пропада и био је готово опустошен. То је била експлоатација свега без икаквих улагања у развој и постепено пропадање свих врста инфраструктуре, додао је Џарала.С друге стране, историјски повратак у састав Русије означио је процват полуострва.„Сада се то променило, и наравно, Крим се подиже, има могућност развоја на основу те спроведене модернизације, привлачење инвестиција, стварања нових производњи. На пример, створене су две електране, које снабдевају полуострво... Дакле, ако се у оваквим размерама настави, ускоро ће бити потребна или изградња нове станице, или, како се сви надају, победоносно завршавање конфликта ће довести до тога да ће Запорошка нуклеарна електрана, која је сада већ руска, обновити снабдевање полуострва електричном енергијом“, каже експерт.Претње Кијева доказују да је народ Крима направио добар изборКијев упорно прети заузимањем Крима. Владимир Зеленски је недавно изјавио да је рат пуних размера почео руском „окупацијом“ Крима и истакао је да ће „ослобађање“ полуострва бити кључ трајног мира у Украјини.На питање како на претње Зеленског реагује народ Крима, Џарала шаљиво каже да то не може да пренесе, јер би могао бити кажњен због коришћења цензурисаних израза.„То је њихова проста, природна реакција на изјаве украјинске стране, а ако говоримо стручним језиком, онда могу рећи да све те активности имају пропагандни карактер. Оне су намењене за то да украјинске власти демонстрирају неку своју сигурност или самоувереност, у тренутку када сви стручњаци и широка јавност на Западу, у Европи, прилично мирно истичу да је повратак Крима немогућ, јер је очигледно да су и сами људи на Криму то хтели, а што је најважније, тренутна ситуација не дозвољава да се о томе чак и размишља“, каже Џарала.Самим тим, додаје он, све те изјаве имају пропагандни карактер и део су покушаја информативног притиска на људе.На мартовском референдуму, одржаном 2014. године на Криму, чак 96,6 одсто гласача изјаснило се за повратак полуострва у састав Русије.
https://sputnikportal.rs/20240318/gradonacelnik-moskve-ujedinjenje-krima-s-rusijom--simbol-istorijske-pravde-1168967746.html
крим
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
крим, специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, русија, русија – политика, русија – економија, украјина
крим, специјална војна операција у украјини – вести, анализе и мишљења, русија, русија – политика, русија – економија, украјина
Кијев дугује Криму милијарде долара - мораће да врати
Све и да хоће Кијев нема пара да плати штету коју је нанео Криму од 2014. године, али потраживања кримских власти могу послужити као добар основ преговарачког процеса, који ће једног дана неминовно започети, кажу експерти коментаришући вест да ће Крим тражити од Украјине да плати стотине милијарди долара одштете због блокада.
До сада је процењена штета која је нанета Криму због водне и енергетске блокаде, коју је Кијев увео након уласка полуострва у састав Русије, премашила 14 билиона рубаља, што је више од 151 милијарду долара.
Кримске власти сада поручују да ће пре или касније наступити мир и почеће преговори Русије о Украјини са западним господарима Кијева, а тада ће они представити правно формализована потраживања која ће одражавати штету коју је нацистички режим нанео Криму.
„Постоје два нивоа разматрања овог питања. Први од њих је на површини - директна штета нанета Криму, потреба и захтев за надокнадом од украјинских власти. Али сада, у ситуацији у којој се Украјина налази, она просто није у стању да плати такву штету, чак и када би хтела. Стога, не може се рачунати на директну одштету“, каже кримски политиколог Владимир Џарала.
Међутим, постоји и други ниво овог питања, а он је из сфере дипломатије, додао је експерт.
„Сетимо се искуства совјетске Русије, када је она, двадесетих година прошлог века, пробила дипломатску блокаду западних држава. На међународној конференцији у Ђенови, 1924. године, европске власти, пре свега Велика Британија и Француска намеравале су да Русији поставе ултиматум и затраже да призна огромне царске дугове и да се обавеже да их плати. Руска страна, предвођена тадашњим народним комесаром за спољне послове Максимом Литвиновим, на потпуно запрепашћење, поднела је противтужбу везану за штету коју је Русија претрпела током Грађанског рата од странe страних окупатора. Тај износ је био веома импресиван. То је изазвало изненађење и негодовање западне стране, а када су се понадали да ће извршити притисак на Русију тада се догодио још један неочекиван за њих корак - Русија и Немачка, други учесник ове конференције, изненада су између себе закључиле споразум да се одричу међусобних потраживања. И ово је био значајан дипломатски продор“, прича Џарала.
Према његовим речима, ова прича из прошлости сада помаже да се повуче одређена паралела - потраживања Крима, прецизно прорачуната од стране кримских политичара, можда никада неће бити директно враћена, али ће у преговорима који ће неминовно почети и где ће стране једна другој изнети своје захтеве, овај аргумент руске стране бити веома користан.
Украјина опустошила Крим, а Русија обновила
Прекиди у снабдевању електричном енергијом на Криму догодили су се још 2014. године, у новембру 2015. године, полуострво је потпуно без струје услед минирања далековода који воде ка полуострву из Украјине од стране непознатих особа у Херсонској области. Око два милиона људи тада је остало без струје, а власти су прогласиле ванредно стање. Украјина је обновила снабдевање Крима енергентима почетком децембра те године.
Водена блокада Крима почела је 2017. године након што је администрација Херсонске области блокирала канал Севернокримског канала. Вода која се допрема у регион преко канала обезбеђује 85 одсто потреба становништва за свежом водом. Тек 2022. године, након почетка
руске специјалне операције, лидер Крима Сергеј Аксенов најавио је крај водене блокаде полуострва.
„Тих дана Кримљани су показали своје најбоље квалитете, солидарност, међусобну подршку и увереност у то да треба да се међусобно држе, јер су знали да ће им Русија помоћи. То је трајало неколико месеци, док није хитно изграђен енергетски мост. Само из тог разлога, сећања на тај период до данас се сматрају светлом страницом за многе Кримљане, иако је то било повезано са врло озбиљним проблемима које су нам тада створили. Сада се ништа слично не дешава. Напротив, сада имамо питања повећања инвестиција, а Крим се за 10 година толико трансформисао, што се није догодило од совјетског периода. То јест, модернизација оваквих размера на Криму се дешавала само у последњем периоду Совјетског Савеза“, наводи кримски политиколог.
Након тога, док је био у саставу Украјине Крим је почео да пропада и био је готово опустошен. То је била експлоатација свега без икаквих улагања у развој и постепено пропадање свих врста инфраструктуре, додао је Џарала.
С друге стране, историјски повратак у састав Русије означио је процват полуострва.
„Сада се то променило, и наравно, Крим се подиже, има могућност развоја на основу те спроведене модернизације, привлачење инвестиција, стварања нових производњи. На пример, створене су две електране, које снабдевају полуострво... Дакле, ако се у оваквим размерама настави, ускоро ће бити потребна или изградња нове станице, или, како се сви надају, победоносно завршавање конфликта ће довести до тога да ће Запорошка нуклеарна електрана, која је сада већ руска, обновити снабдевање полуострва електричном енергијом“, каже експерт.
Претње Кијева доказују да је народ Крима направио добар избор
Кијев упорно прети заузимањем Крима. Владимир Зеленски је недавно изјавио да је рат пуних размера почео руском „окупацијом“ Крима и истакао је да ће „ослобађање“ полуострва бити кључ трајног мира у Украјини.
На питање како на претње Зеленског реагује народ Крима, Џарала шаљиво каже да то не може да пренесе, јер би могао бити кажњен због коришћења цензурисаних израза.
„То је њихова проста, природна реакција на изјаве украјинске стране, а ако говоримо стручним језиком, онда могу рећи да све те активности имају пропагандни карактер. Оне су намењене за то да украјинске власти демонстрирају неку своју сигурност или самоувереност, у тренутку када сви стручњаци и широка јавност на Западу, у Европи, прилично мирно истичу да је повратак Крима немогућ, јер је очигледно да су и сами људи на Криму то хтели, а што је најважније, тренутна ситуација не дозвољава да се о томе чак и размишља“, каже Џарала.
Самим тим, додаје он, све те изјаве имају пропагандни карактер и део су покушаја информативног притиска на људе.
„За нас, који смо провели ових 10 година под сталном украјинском претњом, то је, наравно, само потврда колико је исправан био наш избор те 2014. године“, истакао је Џарала.
На мартовском референдуму, одржаном 2014. године на Криму, чак
96,6 одсто гласача изјаснило се за повратак полуострва у састав Русије.
