https://sputnikportal.rs/20240924/hoce-li-pocetak-totalnog-rata-na-bliskom-istoku-da-saceka--veliku-vest-iz-amerike-video-1177620471.html
Хоће ли почетак тоталног рата на Блиском истоку да сачека – велику вест из Америке /видео/
Хоће ли почетак тоталног рата на Блиском истоку да сачека – велику вест из Америке /видео/
Sputnik Србија
Сукоб на Блиском истоку се шири, питање је да ли ће се, када и где зауставити: ако би дошло до жешћег окршаја Израела и Хезболаха то би значио укључивање... 24.09.2024, Sputnik Србија
2024-09-24T21:10+0200
2024-09-24T21:10+0200
2024-09-24T21:10+0200
свет
свет
свет – политика
политика
израелско-палестински сукоб
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/18/1177621119_0:7:3073:1735_1920x0_80_0_0_fb256dcf6c2c0c533e2160de2a3b60b9.jpg
Американци, како подсећа Лалић, имају тешко наслеђе из прошлости с Ираном па реприза нечег сличног тешко да је потребна и актуелном председнику САД Џозефу Бајдену и демократском кандидату на изборима Камали Харис.Мале шансе за копнену интервенцију у ЛибануОвај новинар с дугогодишњим дописничким стажом зато је уверен да ће се размена ракетних удара између Израела и Хезболаха, након операције са експлозијама пејџера и токи-вокија у Либану, свести ипак на "пропаганде нападе" и да неће доћи до израелске копнене интервенције на ту земљу.„Очигледно је да је ипак присутна нека суздржаност - јесу гађали и једни и други али није дошло до фронталног сукоба. Хезболах је иначе многобројнији и боље наоружан од Хамаса и иза њега стоји Иран“, образлаже свој став Лалић у емисији Свет са Спутњиком.С друге стране, како истиче, напад Ирана на Израел би вероватно имао за резултат рат у који би се директно укључила Америка, али у Ирану очигледно промишљено гледају на ситуацију и не журе да реагују.По мишљењу историчара Саше Адамовића, експлозије пејџера чије су мете били припадници Хезболаха у Либану јесу нанеле озбиљан ударац тој организацији, али су, како каже, они олизали ране и узвратили са неколико стотина ракета испаљених на Израел.„Изгледа да војна моћ Хезболаха ипак није толико деградирана. Пошто нема инвазије на Либан после напада пејџерима вероватно да Израел ни нема намеру да нападне и да ће сачекати други тренутак, можда промену у Белој кући, а онда ће тражити начин да увуче Америку у рат, нешто попут 11. септембра или у неку ограничену операцију где би се сва кривица приписала Ирану. Како сада ствари стоје, инвазије неће бити још неко време“, уверен је историчар.Зашто ескалација одговара НетанијахууСаговорници Спутњика сагласни су да је ескалација сукоба била потребна израелском премијеру Бењамину Нетанијахуу чије су позиције пољуљане тиме што ни после скоро годину дана сукоба у Гази није решио проблем с Хамасом нити вратио израелске таоце кући.Адамовић додаје да је детонирање пејџера имало не толико стратешки колико тактички циљ да на унутрашњем плану Нетанијаху, кад већ не успева да врати таоце, забележи бар неки поен и нанесе удар ХезболахуШто се тиче саме операције са пејџерима, Лалић оцењује да је она била дуго припремана док Адамовић не сумња да она носи потпис Мосада, што су, подсећа, отворено констатовали и западни медији укључујући и такве као што је Њујорк тајмс.Реч је, како каже, о добро организованој, високо софистицираној операцији која је обухватала велики број фантомских фирми у више земаља – Тајвану, Мађарској, Бугарској, Норвешкој - с циљем да се заметне траг.Ово је био, мишљења је Адамовић, и терористички напад јер је страдао и велики број цивила, а десио се у тренутку кад је по једној од верзија Мосад проценио да не долази у обзир инвазија на Либан и да директан копнени сукоб са Хезболахом укључује ризик који је неприхватљив за Израел.У осврту на чињеницу да трагови експлозија пејџера воде до фирми у неколико држава, Лалић посебно издваја Норвешку која је, како каже, увек имала посебну улогу у НАТО с обзиром на свој геостратешки положај истуреног пункта према некад СССР, данас Русији.Он је истовремено уверен да је ово била заједничка операција Мосада и америчке ЦИА јер, напомиње, у Израелу се ништа и не дешава без знања америчке обавештајне службе.Сумирајући ситуацију, Лалић износи претпоставку да драстичније ескалације на Блиском истоку неће бити до америчких избора, а шта ће се даље дешавати зависи од тога какав ће бити њихов исход и даљи потези новог председника.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, политика, израелско-палестински сукоб, анализе и мишљења
свет, свет – политика, политика, израелско-палестински сукоб, анализе и мишљења
Хоће ли почетак тоталног рата на Блиском истоку да сачека – велику вест из Америке /видео/
Сукоб на Блиском истоку се шири, питање је да ли ће се, када и где зауставити: ако би дошло до жешћег окршаја Израела и Хезболаха то би значио укључивање Ирана, ако се укључи Иран то би запалило читав регион и мало ко би могао да остане по страни, каже новинар Војсилав Лалић уз опаску да није сигуран да тако нешто треба Америци пред изборе.
Американци, како подсећа Лалић, имају тешко наслеђе из прошлости с Ираном па реприза нечег сличног тешко да је потребна и актуелном председнику САД Џозефу Бајдену и демократском кандидату на изборима Камали Харис.
Мале шансе за копнену интервенцију у Либану
Овај новинар с дугогодишњим дописничким стажом зато је уверен да ће се размена ракетних удара између Израела и Хезболаха, након операције са експлозијама пејџера и токи-вокија у Либану, свести ипак на "пропаганде нападе" и да неће доћи до израелске копнене интервенције на ту земљу.
„Очигледно је да је ипак присутна нека суздржаност - јесу гађали и једни и други али није дошло до фронталног сукоба. Хезболах је иначе многобројнији и боље наоружан од Хамаса и иза њега стоји Иран“, образлаже свој став Лалић у емисији Свет са Спутњиком.
С друге стране, како истиче, напад Ирана на Израел би вероватно имао за резултат рат у који би се директно укључила Америка, али у Ирану очигледно промишљено гледају на ситуацију и не журе да реагују.
По мишљењу историчара Саше Адамовића, експлозије пејџера чије су мете били припадници Хезболаха у Либану јесу нанеле озбиљан ударац тој организацији, али су, како каже, они олизали ране и узвратили са неколико стотина ракета испаљених на Израел.
„Изгледа да војна моћ Хезболаха ипак није толико деградирана. Пошто нема инвазије на Либан после напада пејџерима вероватно да Израел ни нема намеру да нападне и да ће сачекати други тренутак, можда промену у Белој кући, а онда ће тражити начин да увуче Америку у рат, нешто попут 11. септембра или у неку ограничену операцију где би се сва кривица приписала Ирану. Како сада ствари стоје, инвазије неће бити још неко време“, уверен је историчар.
Зашто ескалација одговара Нетанијахуу
Саговорници Спутњика сагласни су да је ескалација сукоба била потребна израелском премијеру Бењамину Нетанијахуу чије су позиције пољуљане тиме што ни после скоро годину дана сукоба у Гази није решио проблем с Хамасом нити вратио израелске таоце кући.
„Ова ситуација највише користи Нетанијахуу да би очувао своје позиције у земљи јер је он и пре овог сукоба био на удару око корупције. А радикални део Израела не може да му опрости како није предвидео ништа што се десило 7. октобра прошле године (са нападом Хамаса). Народ тражи и да се реши судбина талаца, а он то није решио годину дана“, објашњава Лалић.
Адамовић додаје да је детонирање пејџера имало не толико стратешки колико тактички циљ да на унутрашњем плану Нетанијаху, кад већ не успева да врати таоце, забележи бар неки поен и нанесе удар Хезболаху
Што се тиче саме операције са пејџерима, Лалић оцењује да је она била дуго припремана док Адамовић не сумња да она носи потпис Мосада, што су, подсећа, отворено констатовали и западни медији укључујући и такве као што је Њујорк тајмс.
Реч је, како каже, о добро организованој, високо софистицираној операцији која је обухватала велики број фантомских фирми у више земаља – Тајвану, Мађарској, Бугарској, Норвешкој - с циљем да се заметне траг.
Ово је био, мишљења је Адамовић, и терористички напад јер је страдао и велики број цивила, а десио се у тренутку кад је по једној од верзија Мосад проценио да не долази у обзир инвазија на Либан и да директан копнени сукоб са Хезболахом укључује ризик који је неприхватљив за Израел.
У осврту на чињеницу да трагови експлозија пејџера воде до фирми у неколико држава, Лалић посебно издваја Норвешку која је, како каже, увек имала посебну улогу у НАТО с обзиром на свој геостратешки положај истуреног пункта према некад СССР, данас Русији.
Он је истовремено уверен да је ово била заједничка операција Мосада и америчке ЦИА јер, напомиње, у Израелу се ништа и не дешава без знања америчке обавештајне службе.
Сумирајући ситуацију, Лалић износи претпоставку да драстичније ескалације на Блиском истоку неће бити до америчких избора, а шта ће се даље дешавати зависи од тога какав ће бити њихов исход и даљи потези новог председника.
