Не желе да изгубе добре везе: Руски стручњаци оценили утицај санкција на трговину Русије са Балканом
© Sputnik / Максим Богодвид
/ Пратите нас
У условима западних санкција, на удару се нашла позиција Русије у најосетљивијим областима трговине са земљама Западног Балкана, а то су енергетски ресурси и металуршки производи. До овог закључка су дошли аутори извештаја Руског савета за међународне послове (РСМД), посвећеног специфичности економске сарадње Русије са регионом.
Аналитичари примећују да Србија, Босна и Херцеговина и Хрватска покушавају да диверзификују структуру свог увоза у контексту антируских ограничења ЕУ. Истовремено, иако су са почетком војне операције у Украјини односи Русије са Балканом постали напетији, они „остају у модалитету конструктивне сарадње“.
Према оценама РСМД, Србија наставља да отворено сарађује са Москвом захваљујући вишевекторској спољној политици, док Босна и Херцеговина (БиХ) одржава везе са Москвом делимично (углавном са Републиком Српском). Хрватска је, као чланица ЕУ и НАТО-а, изгубила већину контаката са Русијом, али је и даље заинтересована за економску сарадњу.
Како су санкције промениле трговину Русије са Балканом
Упркос чињеници да су земље чланице ЕУ кључни спољнотрговински партнери Србије, Русија и даље заузима једну од водећих позиција у трговинском промету републике, напомиње РСМД. Штавише, 2022. године земље су достигле рекордан ниво спољнотрговинског промета од 4,28 милијарди долара. Међутим, 2023. године позитиван тренд је прекинут, пре свега због антируских ограничења.
Извоз Србије у Русију генерално карактерише нижи технолошки ново него у друге земље: кључну групу производа чине воће, поврће, као и одећа коју на њеној територији производе стране компаније. Од 2020. године такође је дошло до наглог повећања испорука електричне опреме (са 35 милиона долара на 109 милиона долара у 2022.), због трансформације руског тржишта под санкцијама.
Аутори извештаја напомињу да је дугорочна динамика увоза Србије из Русије негативна, а њену структуру карактерише приметно нижи ниво диверзификације – то је углавном снабдевање енергентима. РСМД предвиђа да ће се, у контексту све већег притиска западних санкција на руске компаније које испоручују енергенте, наставити тренд пада српског увоза из Русије.
Додатни ризици су повезани са мерама које Београд предузима на диверсификацији увоза сировина. С тим у вези, нагло је порасла конкуренција на традиционалним тржиштима руског присуства у републици - у црној и обојеној металургији, железничком саобраћају, нуклеарној енергетици и преради нафте. Конкретно, реч је о пуштању крајем 2023. године гасовода између Бугарске и Србије Ниш – Димитровград, који би у наредним годинама требало да задовољи четвртину потреба Београда за природним гасом.
Међусобна трговина између Босне и Херцеговине и Русије, према мишљењу аналитичара, остаје „значајно неуравнотежена“, а степен покривености увоза извозом БиХ варира између 30–40%, тек у неким годинама достижући 65–70%. Ова земља углавном снабдева Русију фармацеутским производима (у вредности од 58 милиона долара 2022. године), као и поврћем и воћем (у вредности од 15 милиона долара 2022. године). Мање значајан удео заузима снабдевање горивима и мазивима, солима неорганских киселина и метала.
Русија је, пак, доста дуго снабдевала БиХ нафтним дериватима, али су је до краја 2010-их скоро у потпуности замениле Хрватска, Србија и Италија. Обим увоза руског природног гаса је такође значајно смањен током протекле деценије. Русија је тек 2022. године, пре ступања на снагу ембарга ЕУ, успела да повећа испоруке каменог угља у БиХ, али је у целини обим њеног извоза безначајан (око 10–15 милиона долара).
Истовремено, хрватска политика санкција, према њиховим проценама, није значајно утицала на обим билатералних економских односа са Русијом. Република наставља да извози прехрамбене производе, одећу, делове за разну опрему и лекове и заузврат користи олакшице у увозу руске нафте.
Осим тога, како примећују аналитичари, хрватски предузетници проналазе начине да заобиђу антируска ограничења која намеће ЕУ. Конкретно, локална бродоградитељска компанија Adria Winch испоручила је делове за ратне бродове које је изградила руска корпорација за бродоградњу Ак Барс, која је под санкцијама од марта 2019. године.
„Упркос званичном прозападном курсу земље, хрватске политичке елите не желе да изгубе везе са Русијом, па је стога загребачка економска дипломатија усмерена на проналажење начина сарадње, заобилазећи санкције“, примећује РСМД.
Како Москва може интензивирати економску сарадњу са регионом
Руски савет за међународне послове сматра да је кључни услов за одржавање актуелног нивоа економске сарадње Русије са Србијом, као и са БиХ – стабилност политичке сарадње Москве са тим земљама.
Истовремено, по мишљењу аналитичара, Русија треба да се прилагоди већој конкуренцији у снабдевању балканских земаља сировинама и робом „како би сачувала деценијама успостављане логистичке ланце“.
Стручњаци сматрају да је најперспективнија сфера за руске капиталне инвестиције у Србији и БиХ прерада нафте и трговина нафтним дериватима. Као предности ових земаља наводе се одсуство политичких ризика, стабилност у банкарском сектору, ниске плате у комбинацији са релативно квалификованом радном снагом и релативно ниски порези.
Истовремено, Руски савет за међународне послове наводи да је потенцијал за сарадњу Русије и ових балканских земаља у електроенергетском сектору недовољно искоришћен, исто као и у нуклеарној области. О питању изградње прве нуклеарне електране у Србији по руским технолошким стандардима експерти су почели да разговарају још 2010., али није било конкретних корака у том правцу.
У случају Србије, руске инвестиције се активно усмеравају на модернизацију железничке инфраструктуре (реч је о пројекту „РЖД интернешенал“).
Важан нови фактор у јачању међусобних веза са Србијом, по мишљењу стручњака, треба да буде активност Руса који су се доселили у ту земљу. Аналитичари истичу да хиљаде компанија које су основали Руси у Србији формирају „квазиаутономну привреду“, а многе од њих се све више укључују у спољнотрговинске и инвестиционе операције.
Што се тиче економске сарадње Хрватске и Русије, према оценама Руског савета за међународне послове могла би да буде перспективна сарадња преко посредничких земаља које се нису придружиле антируским мерама. Конкретно, основа за заједничке пројекте у региону могао би да буде заједнички инвестициони интерес Москве и Загреба за БиХ у сфери финансијских услуга, производње рафинисаних нафтних деривата, као и испорукама електричне енергије.
Истовремено, аутори извештаја истичу да економија Хрватске и даље зависи од страних инвестиција, те да је стога фокус првенствено на областима као што су енергетика и војно-индустријски комплекс за шта су заинтересовани њени партнери из ЕУ и НАТО. С тим у вези, као перспективне области за руско пословање у Хрватској руски експерти издвајају пројекте за изградњу енергетских и транспортних коридора, као и области као што су здравство, фармакологија и дигиталне технологије.
Погледајте још: