Блиски исток улази у изнуђену партију шаха — хоће ли доћи „црни лабуд“ /видео/
© AP Photo / Bilal Hussein
Пратите нас
Рат на Блиском истоку ушао је у фазу изнуђене партије шаха, цајтнота, у ком само остаје дилема хоће ли Израел напасти иранске нуклеарне објекте, чиме би ушле у директни сукоб две нуклеарне силе, јер и Иран поседује нуклеарну технологију, упозоравају саговорници Спутњика.
Ескалација сукоба на Блиском истоку који се после Газе прелио и на југ Либана уз размене ракета између Израела и Ирана могла би бити тек почетак још озбиљнијег заоштравања, а чак и да буде неког примирја, како каже публициста Игор Ивановић, превелике су противречности у региону, нарочито уз овакав однос међународних снага.
„Што је најгоре, ту ћемо на несрећу морати да чекамо да неко буде озбиљно поражен да би се ушло у неко стање дужег примирја“, каже Ивановић у емисији Свет са Спутњиком.
Нереални циљеви Израела
Проблем је, објашњава он, што је ово подручје Блиског истока посебно жаришно због превеликих противречности између народа који тамо живе и њихових захтева - ту има елемената и територијалног рата, и фронталног рата, грађанског рата, верског рата, па и рата за вредности.
„Ово последње жариште у техничком смислу је само рат на подручју где нема мира него ратова и примирја. Али некад су тамо ратови кратко трајали и Израел је имао велику доминацију и мање-више побеђивао. Сад улазимо у подручје да јача један део условно названог исламског света - Иран у војном смислу, а све муслиманске државе региона имају озбиљно преимућство кад говоримо о становништву. Зато је ово ситуација која ће дуго трајати, а ако смо раније имали јасног победника сад ће то бити много теже. Израел може победити неке сателите Ирана као што је Хезболах али ни то неће бити трајна победа. А укључивање Ирана значило би да смо тек на самом почетку озбиљнијег сукоба“, оцењује Ивановић.
Марко Блажић из Центра за друштвену стабилност констатује да је Израел дефинисао војне циљеве који нису реални.
„Ако причамо о Гази два су војна циља: ослобођење талаца и комплетно уништење Хамаса. Ракете које су недавно погодиле Тел Авив јасно показују да војни капацитети Хамаса и даље постоје, а герилске акције које тај покрет изводи против ИДФ су такође интензивне из дана у дан. Идеја да се Хамас војно уништи није извршена, а он као идеологија практично не може никад ни да буде уништен – тај циљ не може да се испуни“, уверен је Блажић.
Он напомиње да израелски премијер Бењамин Нетанијаху мисли да је ово геополитички тренутак да иде до краја и ослободи таоце, те да се пар пута било на корак од тога да се потпише примирје и таоци ослободе али да се половина њих и даље налази у заробљеништву.
Шиитски полумесец – велики успех Ирана
У међувремену, подсећа Блажић, у сукоб се поред сунитског Хамаса укључио Иран и шиитски свет па се Иран бори на више фронтова, од којих је један у Либану с Хезболахом али су се активно укључиле и шиитске милиције у Ираку и Сирији:
„Израел се налази у стратешки врло тешкој позицији кад је руском интервенцијом у Сирији потпомогнут Башар ел Асад да ослободи територију и кад је тамо негде 2019. године ослобођен град Албукамал са сиријске стране, а са ирачке стране град Алкаим и стављен под контролу шиитских снага односно Сиријске арапске армије и од тог момента имамо ситуацију да беспрекорно функционише чувени шиитски полумесец који је геостратешки највећи успех Ирана у том региону“.
Према речима Блажића, томе треба додати и јеменске Хуте који успешно блокирају пролаз Баб ел Мандеб што показује да је једначина Блиског истока врло сложена.
Ивановић истиче да је за Израел ово егзистенцијални рат, а да би ако одустане од задатих циљева то веома негативно утицало на будућност израелске државе и народа - изгубили би самопоуздање и углед, а перцепција њихове моћи би знатно спласнула у муслиманском становништву.
Зашто је Хезболах много опаснији од Хамаса
Израел ће, по мишљењу Блажића, имати неупоредиво више проблема да се избори са Хезболахом него са Хамасом, а ако буде гурао причу са копненом офанзивом у Либану то ће подразумевати озбиљне губитке.
Хезболах има десетине хиљада ракета чији је домет иде до 200 километара, а поседује и озбиљне капацитете да гађа нафтне платформе у Медитерану, тако да сукоб може ићи много шире него што многи мисле и то, упозорава овај аналитичар, нису претње празном пушком.
„Оно што Иран држи суздржаним то је тешка социјална ситуација. И даље живи нада у Ирану да могу да се реше санкција. С друге стране, иду амерички избори а свака ескалација и немоћ Беле куће да реагује иду у корист Доналду Трампу ког ће да подржи моћни израелски лоби у Америци. Ту је такође присуство Русије у Сирији. Врло је компликована ситуација и подручје које може да дође до тачке да нема никакве приче о примирју. Уз америчке базе у Сирији, Турке који и даље контролишу Идлиб, нерешено курдско питање – јако је пуно непознатих и бојим се да та количина разних интереса може да оде у свеопшти рат и да смо јако близу таквом сценарију“, наводи Блажић.
Додаје да свакако постоје они који би могли то да заустави али је само питање да ли постоји воља а он је тренутно не види
Многи ратови у историји су, метафорично наставља Ивановић, настали као феномен црног лабуда, али многи су исто тако и прекинули потпуно неочекивано, па и овде остаје нада да ће се то десити.
Погледајте и:
