00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

„За Косово, за Куманово, за Брегалницу!“: Остварен сан једног Србина — од Кнез Михаилове ка васиони

© Sputnik / Лола ЂорђевићКнез Михаилова улица
Кнез Михаилова улица - Sputnik Србија, 1920, 12.10.2024
Пратите нас
Многи историчари тврде да је период између 1904. и 1914. био „златно доба“ Србије. Привреда је тада доживела незапамћен успон, цветале су наука и култура. У том периоду појавили су се и пионири српске кинематографије, који су нам у наслеђе оставили драгоцена сведочанства о свом времену, каже за Спутњик филмски критичар и теоретичар Божидар Зечевић.
Управо у том раздобљу снимљен је први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“ из 1911. године, а међу бројним значајним продорима у свету покретних слика је и једно техничко откриће – први филмски фар, који је снимљен у Београду, у Кнез Михајловој улици.
У првим деценијама развоја филмске уметности камера је била статична и бележила је догађаје „из трећег реда у позоришту“. Потом је, усклађујући се са човековом перцепцијом, радом људског мозга и ока, почела да се креће и да стварност бележи из покрета.
У светским филмским енциклопедијама као први пример употребе филмске вожње наводи се студијски фар у италијанском филмском спектаклу „Кабирија“ Ђованија Пастронеа из 1914. године, док многи историчари као оца покретне камере наводе Дејвида Грифита, који је сличан фар употребио у свом чувеном филму „Нетрпељивост“ из 1916. године.

Повратак српских победника

Истраживањем материјала Архива Кинотеке у Београду утврђено је, међутим, да је један од пионира српског филма, филмски сниматељ Славко Јовановић, први дошао на идеју да филмску камеру „провоза“ како би снимио параду српске војске, која се тријумфално вратила из Другог балканског рата, после победе на Брегалници.
Та прва филмска вожња догодила се, како каже Божидар Зечевић, 24. августа 1913. године.
Он, такође, напомиње да Пастронеов фар траје свега неколико секунди, те да је снимљен камером која се кретала шинама у једном кадру, у студију у Риму.
„То није исто што и овај Јовановићев снимак, који је направљен у живом простору, на точковима и трајао два минута и 13 секунди. И то је било у касну јесен 1913. године, добра три месеца после снимка направљеног у Кнез Михајловој улици“, наводи Зечевић.
Снимак је део веће целине, односно филма „Повратак српских победника“, који је урадио српски предузетник Ђока Богдановић, власник хотела „Касина“ и првог прописно грађеног биоскопа у српској престоници, који се налазио у том хотелу.

Како је генерална проба ушла у историју

„Протоколом је било предвиђено да српска војска прође парадну маршруту целом дужином Кнез Михајлове улице. Славко Јовановић је дошао на идеју да то сними покретном камером. То је значило да Богдановић 'пате' камеру монтира на камион и да из фара сними ход српске војске“, објашњава Божидар Зечевић.
Ипак, снимак покретном камером никада не би настао да Славко Јовановић није био савестан и темељан човек. Пошто је желео да буде сигуран да ће његов подухват бити успешан, одлучио је да направи генералну пробу и да дан уочи параде испроба своју идеју.
Српска војска следећег дана, међутим, није продефиловала Кнез Михајловом улицом, јер је из безбедносних и логистичких разлога процењено да то није изводљиво. Остао је, међутим, пробни кадар, који је убачен у филм.
„Славко Јовановић је камеру издигао на платформу висине метар и по, поставивши је на камионет. Имао је још један велики проблем. Тада је 24 метра филмске траке стајало у једну касету, а то није било довољно, требало му је најмање два пута више. Он је искористио троструку дужину да би снимио целу Кнез Михајлову улицу. Урадио је то тако неприметно, да се то уопште не види на снимку, све је један кадар. Фар је био уједначен, лепо изведен, није било никаквог љуљања, подрхтавања, све изгледа као да је реч о данашњем фару који се изводи најсавременијим средствима. Померао је камеру по хоризонталној оси, правио је оно што ми зовемо швенком, лево и десно, како би ухватио сваку кућу. И то је данас изванредан документ“, истиче Божидар Зечевић.
Цела Кнез Михајлова улица била је окићена цвећем и имала је транспаренте на зградама, на којима је, поред осталог, писало: „За Косово“, „За Куманово“, „За Брегалницу“, „Живела српска војска“.
„На том снимку можемо да видимо сваку кућу у Кнез Михајловој улици. Да нема Јовановићевог кадра, не бисмо знали какав је био друштвени контекст ове улице. Видимо како се живело, како су клинци продавали сладолед и новине у тој улици, где су стајали чистачи ципела, како су били обучени људи из тог доба“, наводи Божидар Зечевић.
Војници су, како прича наш саговорник, ишли из правца Крагујевца, тадашњом Шумадијском улицом, па булеваром све до Славије, где се налазила тријумфална капија. Тријумфални пут је водио све до Калемегдана, где је краљ Петар Карађорђевић откривао споменик Карађорђу, на чијем се месту данас налази Споменик Захвалности Француској.
„Војска је после отварања споменика марширајућим кораком отишла до двора, а тамо је поставила дупли кордон и поздравила краљевску породицу, премијера Николу Пашића и министре, чланове Генералштаба, који су седели на тераси и пили шампањац, док је народ около клицао. Ипак, параде није било. То је све измењено протоколом, да би се избегла велика гужва“, каже Божидар Зечевић.
Војску је дочекало мноштво људи, цео град је изашао на улицу. У тој гужви Јовановић, вероватно, не би ни успео да оствари своју замисао, јер би се камионет, како објашњава наш саговорник, тешко кретао кроз колону људи, а можда би га у томе спречила и полиција.

Прецизне и веште руке часовничара

Славко Јовановић је, иначе, по струци био часовничар. Имао је радњу преко пута хотела „Касина“ и биоскопа „Париз“. Гледао је како ради први квалификовани сниматељ у Србији Луј де Бери, који је снимио и први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“.
„Часновничари су иначе имали врло спретне руке, добро су се разумели у зупчанике, у њихово чишћење, у прецизну механику. Славко Јовановић је гледао како је Луј де Бери радио прве филмове Светозара Боторића, петљао се уз њега да му чисти камеру. Сањао је о томе да и сам почне да се бави филмском камером. Био је и киноператер, чак је радио за краља Петра који је волео филм и имао киноапартуру на свом двору“, прича Божидар Зечевић.

Од шина до дрона

Данас се, наглашава Зечевић, без филмског фара не може ни замислити снимање великог филма.
„То је толико уобичајено да више и не размишљамо о томе. Данас је то попримило фантастичне размере, постоји и 'доли кран', камера се диже и прелази у дрон, одлази у васиону. Невероватно је шта се све развило из једног сна који је остварио Славко Јовановић, да камеру извуче из биоскопа и да је постави на точкове“, закључује Божидар Зечевић.
Наш саговорник намерава да предложи да се на неком великом међународном догађају, а то би могао бити „Експо“, посебно укаже на значај Јовановићевог филмског техничког достигнућа које, како каже, има интернационални значај и служи интересима целог света, светској култури.
„Ја сам члан Европске филмске академије и члан сам њеног одбора који обележава значајне датуме. У новембру ове године припремићу презентацију фара Славка Јовановића и тражити да ми нађу одговор на питање да ли је тако нешто постојало у историји филма раније. Наравно да не постоји и неће моћи то да ураде. Фар Славка Јовановића постаће први фар у историји филма у свим светским енциклопедијама, јер нема старијег. Ја ћу да учиним све што могу да то тако буде“, каже Божидар Зечевић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала