https://sputnikportal.rs/20241023/dzinovski-meteorit-skuvao-okeane-izazvao-najveci-cunami-u-istoriji-a-onda-omogucio-procvat-planete-1178684792.html
Џиновски метеорит скувао океане, изазвао највећи цунами у историји, а онда омогућио процват планете
Џиновски метеорит скувао океане, изазвао највећи цунами у историји, а онда омогућио процват планете
Sputnik Србија
Џиновски метеорит, чији су остаци откривени 2014. године изазвао је цунами већи од било којег у људској историји, открили су научници. Свемирска стена, која је... 23.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-23T21:43+0200
2024-10-23T21:43+0200
2024-10-23T21:43+0200
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178688744_0:0:1232:693_1920x0_80_0_0_bb7a0ee139b0277799b0f47e3dfd720d.png
Научници су дошли до места удара у Јужној Африци како би узели узорке стена и боље разумели што се догодило. Пронашли су доказе да велики удари астероида нису донели само уништење него су и помогли развоју раног живота на Земљи, пише Би-Би-Си.Метеорит С2 био је много већи од свемирског камена који нам је најпознатији. Онај који је довео до изумирања диносауруса пре 66 милиона година био је широк око 10 км. Али С2 је био широк 40-60 км и његова маса је била 50-200 пута већа.Ударио је у Земљу док је још била у раним годинама и изгледала је битно другачије. Био је то водени свет са само неколико континената који су штрчали из мора. Живот је био врло једноставан - микроорганизми састављени од појединачних станица.Једно од најстаријих места на Земљи с остацима метеоритаМесто удара у источном Барбертон Гренбелту једно је од најстаријих места на Земљи с остацима метеорита. Професорка Драбон обишла је то место три пута са својим колегама.Ренџери су их пратили с пушкама у рукама како би их заштитили од дивљих животиња попут слонова или носорога, па чак и од ловокрадица у националном парку.Тражили су кугласте честице или сићушне комадиће стене које је оставио удар. Користећи чекиће, сакупили су стотине килограма камена и однели их натраг у лабораторије на анализу.Научници су сада реконструирали шта се догодило када је метеорит С2 ударио у Земљу. Издубио је кратер од 500 км и уситнио стене, које су избачене невероватно великим брзинама и формирале су облак који је кружио око света.Сва та енергија произвела је огромне количине топлоте, која је прокувала океане узрокујући испаравање и до десетак метара воде. Такође је повећала температуру ваздуха до 100 степени Целзијуса.Небо је постало црно, загушено прашином и честицама. Без сунчеве светлости која продире кроз таму, једноставан живот на копну или у плиткој води који се ослањао на фотосинтезу био је избрисан.Али, оно што су научници након тога открили било је изненађујуће.Камени докази показали су да је удар узбуркао храњиве материје попут фосфора и гвожђакојима су се хранили једноставни организми."Живот не само да је био отпоран већ се заправо брзо опоравио и напредовао. То је као кад ујутро перете зубе. То убија 99.9% бактерија, али до вечери се све врате", каже Драбон.Нова открића упућују на то да су велики удари били попут џиновског ђубрива, шаљући битне састојке за живот попут фосфора широм света. Цунами који је захватио планету такође је донео воду богату гвожђем из дубина на површину, дајући микробима додатну енергију.Ова открића доприносе мишљењима научника да су раном животу заправо помогли удари метеора о Земљу у њеним раним годинама, тврди професорка Драбон:"Чини се да је живот након удара заправо наишао на повољније услове који су му омогућили процват."
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Џиновски метеорит скувао океане, изазвао највећи цунами у историји, а онда омогућио процват планете
Џиновски метеорит, чији су остаци откривени 2014. године изазвао је цунами већи од било којег у људској историји, открили су научници. Свемирска стена, која је била 200 пута већа од оне која је уништила диносаурусе, ударила је у Земљу док је још била у повојима, пре три милијарде година.
Научници су дошли до места удара у Јужној Африци како би узели узорке стена и боље разумели што се догодило. Пронашли су доказе да велики удари астероида нису донели само уништење него су и помогли развоју раног живота на Земљи, пише Би-Би-Си.
"Након што је Земља формирана, знамо да је свемиром летело још пуно крхотина које су се разбијале о њу. Али сада смо открили да је живот био отпорнији након ових огромних утицаја и да је заправо цветао и напредовао", каже професорка Нађа Драбон са универзитета Харвард, главни аутор новог истраживања.
Метеорит С2 био је много већи од свемирског камена који нам је најпознатији. Онај који је довео до изумирања диносауруса пре 66 милиона година био је широк око 10 км. Али С2 је био широк 40-60 км и његова маса је била 50-200 пута већа.
Ударио је у Земљу док је још била у раним годинама и изгледала је битно другачије. Био је то водени свет са само неколико континената који су штрчали из мора. Живот је био врло једноставан - микроорганизми састављени од појединачних станица.
Једно од најстаријих места на Земљи с остацима метеорита
Место удара у источном Барбертон Гренбелту једно је од најстаријих места на Земљи с остацима метеорита. Професорка Драбон обишла је то место три пута са својим колегама.
Ренџери су их пратили с пушкама у рукама како би их заштитили од дивљих животиња попут слонова или носорога, па чак и од ловокрадица у националном парку.
Тражили су кугласте честице или сићушне комадиће стене које је оставио удар. Користећи чекиће, сакупили су стотине килограма камена и однели их натраг у лабораторије на анализу.
Научници су сада реконструирали шта се догодило када је метеорит С2 ударио у Земљу. Издубио је кратер од 500 км и уситнио стене, које су избачене невероватно великим брзинама и формирале су облак који је кружио око света.
"Замислите кишни облак, али уместо капљица воде с неба падају капљице растуреног камена", каже професорка Драбон. Огромни цунами је прошао целим светом, уништио морско дно и поплавио обале. Цунами у Индијском океану 2004. био је слабашан у поређењу с овим, објашњава она.
Сва та енергија произвела је огромне количине топлоте, која је прокувала океане узрокујући испаравање и до десетак метара воде. Такође је повећала температуру ваздуха до 100 степени Целзијуса.
Небо је постало црно, загушено прашином и честицама. Без сунчеве светлости која продире кроз таму, једноставан живот на копну или у плиткој води који се ослањао на фотосинтезу био је избрисан.
Али, оно што су научници након тога открили било је изненађујуће.
Камени докази показали су да је удар узбуркао храњиве материје попут фосфора и гвожђакојима су се хранили једноставни организми.
"Живот не само да је био отпоран већ се заправо брзо опоравио и напредовао. То је као кад ујутро перете зубе. То убија 99.9% бактерија, али до вечери се све врате", каже Драбон.
Нова открића упућују на то да су велики удари били попут џиновског ђубрива, шаљући битне састојке за живот попут фосфора широм света. Цунами који је захватио планету такође је донео воду богату гвожђем из дубина на површину, дајући микробима додатну енергију.
Ова открића доприносе мишљењима научника да су раном животу заправо помогли удари метеора о Земљу у њеним раним годинама, тврди професорка Драбон:
"Чини се да је живот након удара заправо наишао на повољније услове који су му омогућили процват."
