https://sputnikportal.rs/20241024/lav-tigar-medved-ili-vuk--koji-kopneni-sisar-ne-racunajuci-coveka-je-najstrasniji-predator-1178715011.html
Лав, тигар, медвед или вук – који копнени сисар, не рачунајући човека, је најстрашнији предатор?
Лав, тигар, медвед или вук – који копнени сисар, не рачунајући човека, је најстрашнији предатор?
Sputnik Србија
Еколози са Универзитета Дикин у Аустралији открили су да усамљени месождери попут мрких медведа и великих мачака као што су тигрови и рисови остварују веће... 24.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-24T22:44+0200
2024-10-24T22:44+0200
2024-10-24T22:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/17/1178715440_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5649501a307dbeb75be8dfa51c684551.jpg
Величина плена, у односу на предатора, такође је добра мера; 20 ровчица вероватно не би задовољило индивидуалног месождера, али би један јелен могао представљати изобилан улов. Слично томе, један јелен подељен између 20 удружених предатора вероватно не би био баш довољан.Кад се узме у обзир количина меса за сваку индивидуу, нова анализа показује да удружене животиње могу да улове већи плен и, упркос дељењу, могу да остваре већу добит у односу на уложени напор у смислу калоријског садржаја.Шта остаје лешинаримаТо значи да удружени предатори у просеку не лове толико често као усамљени предатори. Заједнички рад има своје предности, чак и ако се добит дели, пише „ИФЛ Сајенс“.Предаторство не представља само узимање од животне средине, и саме стопе убијања не објашњавају у потпуности утицај предатора на екосистеме. Студија истиче да евроазијски рис, афрички дивљи пас, пума и гепард убијају отприлике дупло више живе биомасе него што могу да поједу. Исто тако, велики месождери могу да одбаце у просеку скоро трећину јестивог меса својих улова.Велики део преостале биомасе остављен је лешинарима, иако однос између предатора и лешинара није баш једноставан. На пример, хијене узимају месо од лавова, али лавови такође често краду месо од хијена.Анализирајући скоро 200 научних радова, истраживачи су проучавали предаторски успех великих копнених сисара месождера тешких 15 и више килограма. Такође су обухваћене четири мање врсте – којот, ждеравац, фока и тасманијски ђаво – пошто се сматрају алфа предаторима у сопственим екосистемима.Најбољи и највећи убица је - човекГенерално, месождери који живе у групама имају мање стопе убијања по јединки него усамљени месождери.Међутим, није лако извести једноставна поређења пошто различите врсте дејствују на врло различите начине. Предатори из породице паса, попут вукова и афричких дивљих паса, често се ослањају на дуге потере хватајући плен који је изгубио снагу.С друге стране, мачке су склоне лову из заседе, ослањајући се на скривеност и брзину. Многи месождери су такође делом лешинари који преузимају улов других животиња.Истраживачи закључују да је човек „најбољи највећи убица“ и доминантни предатор широм планете. Упркос нашој суровости, можда ипак нисмо најефикаснији.Главни кандидат за ту титулу је црнонога мачка, најмања дивља мачка у Африци, са стопом успеха у лову од 60 одсто, што је невероватно високо за копнене месождере.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Лав, тигар, медвед или вук – који копнени сисар, не рачунајући човека, је најстрашнији предатор?
Еколози са Универзитета Дикин у Аустралији открили су да усамљени месождери попут мрких медведа и великих мачака као што су тигрови и рисови остварују веће стопе убистава „по глави“ него удружени предатори попут вукова, хијена и мачака у групама као што су лавови.
Величина плена, у односу на предатора, такође је добра мера; 20 ровчица вероватно не би задовољило индивидуалног месождера, али би један јелен могао представљати изобилан улов. Слично томе, један јелен подељен између 20 удружених предатора вероватно не би био баш довољан.
Кад се узме у обзир количина меса за сваку индивидуу, нова анализа показује да удружене животиње могу да улове већи плен и, упркос дељењу, могу да остваре већу добит у односу на уложени напор у смислу калоријског садржаја.
То значи да удружени предатори у просеку не лове толико често као усамљени предатори. Заједнички рад има своје предности, чак и ако се добит дели,
пише „ИФЛ Сајенс“.
Предаторство не представља само узимање од животне средине, и саме стопе убијања не објашњавају у потпуности утицај предатора на екосистеме. Студија истиче да евроазијски рис, афрички дивљи пас, пума и гепард убијају отприлике дупло више живе биомасе него што могу да поједу. Исто тако, велики месождери могу да одбаце у просеку скоро трећину јестивог меса својих улова.
Велики део преостале биомасе остављен је лешинарима, иако однос између предатора и лешинара није баш једноставан. На пример, хијене узимају месо од лавова, али лавови такође често краду месо од хијена.
Анализирајући скоро 200 научних радова, истраживачи су проучавали предаторски успех великих копнених сисара месождера тешких 15 и више килограма. Такође су обухваћене четири мање врсте – којот, ждеравац, фока и тасманијски ђаво – пошто се сматрају алфа предаторима у сопственим екосистемима.
Најбољи и највећи убица је - човек
Генерално, месождери који живе у групама имају мање стопе убијања по јединки него усамљени месождери.
Међутим, није лако извести једноставна поређења пошто различите врсте дејствују на врло различите начине. Предатори из породице паса, попут вукова и афричких дивљих паса, често се ослањају на дуге потере хватајући плен који је изгубио снагу.
С друге стране, мачке су склоне лову из заседе, ослањајући се на скривеност и брзину. Многи месождери су такође делом лешинари који преузимају улов других животиња.
Истраживачи закључују да је човек „најбољи највећи убица“ и доминантни предатор широм планете. Упркос нашој суровости, можда ипак нисмо најефикаснији.
Главни кандидат за ту титулу је црнонога мачка, најмања дивља мачка у Африци, са стопом успеха у лову од 60 одсто, што је невероватно високо за копнене месождере.
