00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Шта нам доноси нова уредба Народне банке

© Sputnik / Лола ЂорђевићНародна банка Србије
Народна банка Србије - Sputnik Србија, 1920, 26.10.2024
Пратите нас
Нови пропис Народне банке Србије требало би да учврсти максималне каматне стопе за стамбене кредите на 5 одсто и обузда неконтролисано повећање цена осталих банкарских услуга у Србији. Новим механизмом би требало да се спрече све нагле осцилације у референтним каматним стопама које се незадрживо преливају на грађане, а које они не могу да испрате.
Владимир Васић, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије и финансијски консултант објашњава да је Народна банка Србије предложила закон о заштити корисника финансијских услуга и допуну измене закона о банкама, чији је циљ да све осцилације у будућности не буду нагле и скоковите, али и да се не угрози тржишни механизам. Овај потез НБС требало би да загарантује неку врсту сигурности свим задуженим грађанима, односно да им гарантује да њихове рате и обавезе неће „нагло скочити преко ноћи“.
После свих оних турбуленција које смо имали изазваних инфлацијом, односно последицама енергетске кризе и глобалних потреса, еурибор је „шетао“. Био је неколико година -0,55 и сви смо се радовали томе јер смо плаћали своје износе мање него што смо уговорили са банком, а онда се клатно окренуло и пребацило на другу страну. Тада је еурибор дошао са -0,55 на 4 одсто и до тог прелаза је дошло врло нагло, рекао је Васић за Спутњик.
То јесте лек који се узима у времену инфлације, али је и свима подигао месечне рате, озбиљно угрозивши буџете. Треба имати у виду и колико наших грађана има више од једног кредита. Држава је, објашњава он, ту да помогне кад дође до било каквог искривљења ситуације на тржишту, односно да се „умеша“ кад тржишни механизам не функционише добро, а то се управо сада и дешава.

Стамбени кредити

Када је реч о стамбеним кредитима, камата сада износи 4,08 што је резултат привремене одлуке НБС која важи до краја године, међутим, Васић објашњава шта би се десило да не постоји предлог закона и лимитирање камата. Одмах би од првог јануара следеће године камата на стамбене кредите скочила на 6,3 што је у односу на ону од 4,08 огроман прелаз.
Чувени еурибор, који је компонента варијабилних каматних стопа кредита индексираних у еврима, најчешће стамбених, пада, али не довољно брзо. Сада је шестомесечни 3,28 а када на то додамо маргину банке која износи 2 то излази на 5,28, а код неких банака и више.
© Sputnik / СпутњикДинари
Динари - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2024
Динари
Све ово је, објашњава Васић, НБС предвидела, што ће бити спасоносно за све оне који имају стамбене кредите. Управо они представљају највећи проблем корисницима кредита, будући да свако померање каматне стопе, па чак и од 0,25 одсто на велике износе изискује значајно померање месечне рате.

Кредитне картице и минуси

НБС је и за друге производе, попут дозвољеног минуса, предвидела максималну могућу камату. Сада пондерисана камата износи 28 одсто за дозвољени минус, а ускоро ће износити 20 одсто. Када је реч о кредитним картицама, уместо преко 22 одсто, она ће износити 18 одсто.
Предвиђен је и механизам који каже да НБС на сваких шест месеци рачуна просечне камате по производима и ту узима основицу за максималну вредност будуће камате. За стамбене кредите се на ту просечну камату додаје 20 одсто и то може да буде максимум, а за друге производе, максимум може бити до 25 одсто.
Васић објашњава да ово смањење може значити повећање у неком другом сегменту у трансакцијама између банака и клијената, будући да банке функционишу као систем спољних судова – ако не зараде на једном месту, зарадиће на другом. То је једноставно комерцијална политика банака, али наш саговорник објашњава да је управо могућност грађана да бирају, гледају, питају и траже одговоре и боље понуде. Његов савет је увек – не залећите се, новац је као и било која друга роба и о њему се мора водити рачуна.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала