https://sputnikportal.rs/20241029/djuric-na-sednici-sb-un-trazicemo-formiranje-zso-i-nultu-toleranciju-za-poteze-pristine-1178944378.html
Ђурић: На седници СБ УН тражићемо формирање ЗСО и нулту толеранцију за потезе Приштине
Ђурић: На седници СБ УН тражићемо формирање ЗСО и нулту толеранцију за потезе Приштине
Sputnik Србија
Министар спољних послова Марко Ђурић рекао је да ће Србија на седници Савета безбедности УН о АП Косову и Метохији од међународне заједнице тражити нулту... 29.10.2024, Sputnik Србија
2024-10-29T17:42+0100
2024-10-29T17:42+0100
2024-10-29T17:42+0100
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
марко ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174697407_0:182:2996:1867_1920x0_80_0_0_7013625221b74ea8aec1fc1d3117c6dc.jpg
"Сутра ћу се осврнути и на све безочније и дрскије јавне иступе и господина (Аљбина) Куртија и (Џељаја) Свечље и осталих руководилаца привремених институција који сада јавно говоре и хвале се тиме да не намеравају да успоставе Заједницу српских општина (ЗСО)", рекао је Ђурић новинарима у Њујорку уочи седнице Савета безбедности УН, на којој ће се разматрати шестомесечни извештај УНМИК-а о Косову и Метохији.Ђурић је указао да се они јавно хвале тиме да не планирају да поштују члан девет Бриселског споразума, којим је предвиђено да полиција на северу Косова и Метохије буде пропорционална становништву.Он је подсетио да је тај споразум ратификован двотрећинском већином у приштинском парламетну, те је тиме постао део устава тзв. Косова и оценио да руководиоци органа из Приштине ни свој Устав не поштују.Ђурић је навео и да ће Србија на седници бити чврста у заштити права српског народа на КиМ и најширој међународној јавности представити све оно што се дешавало у периоду између два извештаја УНМИК-а."А оно што се дешавало је управо страшно. Србима на Косову и Метохији су између два извештајна периода ускраћена додатна колективна права", рекао јеОн је подсетио да је у том периоду режим премијера привремених институција самоуправе у Приштини Аљбина Куртија организовао упад у привремене органе у којима ради 5800 Срба."Оно што је још горе од тога, је што су упадом у ове привремене органе онемогућене неке од најосновнијих услуга за српско становништво на северу Косова и Метохије, чиме се доприноси стварању немогућих услова за живот за српски народ", рекао је Ђурић.Он је истакао да је српска порука читавој међународној заједници да се на примеру Срба на АП Косову и Метохији данас "мери и види" ко жели да стане, како на страну Повеље Уједињених нација, тако и на стрању најосновнијих принципа хуманости.Говорећи о Србима који живе у АП КиМ, Ђурић је оценио да је читав један народ у Европи у 21. веку изолован, ускраћен за најосновније услуге и гетоизиран.Ђурић је рекао и да Србија није у сукобу са албанским народом."Ми желимо на читавом Балкану, и то показујемо и кроз наш однос са Албанијом, један другачији, ка будућности оријентисан однос са албанским народом. Поготово то желимо у односу на људе који живе на Косову и Метохији, за које не желимо да буду таоци Куртијеве националистичке политике. Али истовремено ћемо врло чврсто инсистирати на томе да права Срба не смеју бити гажена", рекао је он.Министар је додао да ће говорити и о политичким затвореницима."Имамо 86 српских политичких затвореника, од којих су многи у правом смислу те речи политички затвореници. Људи који су вансудски задржани. Или ухапшени људи који дођу да траже своју имовину која је узурпирана, па онда нагло неко измисли да су учествовали у некаквим ратним злочинима и онда их ухапсе. Међутим, оног момента, ако повуку захтеве, престају да буду ратни злочинци. Неки од њих су ухапшени, само зато што су учествовали на барикадама и на протестима, на миран начин, невезано за било какво насиље", објаснио је Ђурић.Како је навео то се дешава, упркос чињеници да су постојале гаранције Европске уније и САД у виду заједничке изјаве.Додао је да ће се о свему сутра говорити, али на начин који није свађалачки, који не доприноси ескалацији, већ на основу дубоког уверења које Србија има, а то је да ако имамо чињенице на нашој страни, да треба да добијемо и подршку.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174697407_133:0:2864:2048_1920x0_80_0_0_34d8a027598a141137569b96c979923f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), марко ђурић
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), марко ђурић
Ђурић: На седници СБ УН тражићемо формирање ЗСО и нулту толеранцију за потезе Приштине
Министар спољних послова Марко Ђурић рекао је да ће Србија на седници Савета безбедности УН о АП Косову и Метохији од међународне заједнице тражити нулту толеранцију према једностраним и некоординисаним потезима Приштине који имају за циљ етничко чишћење Срба, као и снажно спровођење Бриселског споразума и формирање Заједнице српских општина.
"Сутра ћу се осврнути и на све безочније и дрскије јавне иступе и господина (Аљбина) Куртија и (Џељаја) Свечље и осталих руководилаца привремених институција који сада јавно говоре и хвале се тиме да не намеравају да успоставе Заједницу српских општина (ЗСО)", рекао је Ђурић новинарима у Њујорку уочи седнице Савета безбедности УН, на којој ће се разматрати шестомесечни извештај УНМИК-а о Косову и Метохији.
Ђурић је указао да се они јавно хвале тиме да не планирају да поштују члан девет Бриселског споразума, којим је предвиђено да полиција на северу Косова и Метохије буде пропорционална становништву.
Он је подсетио да је тај споразум ратификован двотрећинском већином у приштинском парламетну, те је тиме постао део устава тзв. Косова и оценио да руководиоци органа из Приштине ни свој Устав не поштују.
Ђурић је навео и да ће Србија на седници бити чврста у заштити права српског народа на КиМ и најширој међународној јавности представити све оно што се дешавало у периоду између два извештаја УНМИК-а.
"А оно што се дешавало је управо страшно. Србима на Косову и Метохији су између два извештајна периода ускраћена додатна колективна права", рекао је
Он је подсетио да је у том периоду режим премијера привремених институција самоуправе у Приштини Аљбина Куртија организовао упад у привремене органе у којима ради 5800 Срба.
"Оно што је још горе од тога, је што су упадом у ове привремене органе онемогућене неке од најосновнијих услуга за српско становништво на северу Косова и Метохије, чиме се доприноси стварању немогућих услова за живот за српски народ", рекао је Ђурић.
Он је истакао да је српска порука читавој међународној заједници да се на примеру Срба на АП Косову и Метохији данас "мери и види" ко жели да стане, како на страну Повеље Уједињених нација, тако и на стрању најосновнијих принципа хуманости.
Говорећи о Србима који живе у АП КиМ, Ђурић је оценио да је читав један народ у Европи у 21. веку изолован, ускраћен за најосновније услуге и гетоизиран.
"Нама је на Косову и Метохији неопходна нулта толеранција ка гажењу колективних политичких, економских, културних и других права невећинских заједница, српске заједнице највише, пошто су Срби највише на удару. Али на удару су и Горанци, Бошњаци и Роми. Дакле, сви они који се не уклапају у матрицу и у шаблон Куртијеве етнонационалистичке политике. То ћемо овде у Савету безбедности Уједињених нација потпуно да оголимо, да изложимо суду међународне јавности, да изнесемо бројне чињенице и конкретне примере и људске судбине које су погођене оваквим једностраним деловањем", рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао и да Србија није у сукобу са албанским народом.
"Ми желимо на читавом Балкану, и то показујемо и кроз наш однос са Албанијом, један другачији, ка будућности оријентисан однос са албанским народом. Поготово то желимо у односу на људе који живе на Косову и Метохији, за које не желимо да буду таоци Куртијеве националистичке политике. Али истовремено ћемо врло чврсто инсистирати на томе да права Срба не смеју бити гажена", рекао је он.
Министар је додао да ће говорити и о политичким затвореницима.
"Имамо 86 српских политичких затвореника, од којих су многи у правом смислу те речи политички затвореници. Људи који су вансудски задржани. Или ухапшени људи који дођу да траже своју имовину која је узурпирана, па онда нагло неко измисли да су учествовали у некаквим ратним злочинима и онда их ухапсе. Међутим, оног момента, ако повуку захтеве, престају да буду ратни злочинци. Неки од њих су ухапшени, само зато што су учествовали на барикадама и на протестима, на миран начин, невезано за било какво насиље", објаснио је Ђурић.
Како је навео то се дешава, упркос чињеници да су постојале гаранције Европске уније и САД у виду заједничке изјаве.
Додао је да ће се о свему сутра говорити, али на начин који није свађалачки, који не доприноси ескалацији, већ на основу дубоког уверења које Србија има, а то је да ако имамо чињенице на нашој страни, да треба да добијемо и подршку.