Веза стара 6.000 година: Да ли је решена тајна једног од најважнијих открића у историји /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Порекло писма у Месопотамији лежи у сликама отиснутим са печатних цилиндара на глинене таблице и друге предмете, открила је истраживачка група са Универзитета у Болоњи.
Они су идентификовали серију веза између знакова урезаних на тим цилиндрима, старим око 6.000 година, и неких знакова прото-клинастог писма развијеног у Уруку, граду на просторима данашњег Ирака, око 3000. године пре нове ере.
Зашто је ово откриће значајно за човечанство
Студија објављена у журналу „Антиквитети“ отвара нови пут за истраживаче настанка писма, саопштио је Универзитет у Болоњи, а могао би и да помогне истраживачима не само да схвате значење знакова на печатним цилиндрима, већ и да дешифрују многе непознате знаке прото-клинастог писма.
„Концептуални скок са симболизма пре настанка писма до самог писма је значајан развој у људској когнитивној технологији. Настанак писма представља прелазак из праисторије у историју, а открића у овој студији премошћују тај јаз приказом како су неке касне праисторијске слике инкорпориране у један од најранијих система писања“,објаснила је Силвија Ферара, професорка Одељења за класичну филологију и италијанске студије на Универзитету у Болоњи, преноси „Унибо Магазин“.
Урук је један од првих градова који су настали у Месопотамији и био је важан центар током 4. миленијума пре нове ере. Имао је утицај на велики простор од данашњег југозападног Ирана до југоисточне Турске.
Archaeologists have identified the precursors of writing in the designs of ancient seals dating back about 6,000 years ago in Mesopotamia ⛏️✍️ https://t.co/SuEcA9LeAa
— Spencer Wells (@spwells) November 5, 2024
У овом региону појавили су се и печатни цилиндри. Обично су били направљени од камена и на њима су биле угравиране серије знакова, а када су се ваљали по глиненим плочама остављали су отисак. Од средине 4. миленијума пре нове ере, печатни цилиндри коришћени су као део система рачуноводства којим су праћени производња, складиштење и транспорт различите робе, посебно пољопривредних и текстилних производа.
У том контексту појавило се прото-клинасто писмо: архаична форма писања у којој су коришћене стотине пиктографских знакова, од којих половина и данас није дешифрована. Као и печатни цилиндри, прото-клинасто писмо коришћено је за рачуноводство, мада углавном у јужном Ираку.
„Блиска веза печата и развоја система писања у југозападној Азији дуго се зна, али однос између специјалних печатних цилиндара и облика знакова скоро да није испитан. Ово је било наше почетно питање: да ли су знаци на печатима допринели значајно развоју знакова у првом писму у региону“, објаснила је Ферара.
Како су научници дошли до одговора
Да би добили одговор, истраживачи су систематски поредили дизајн на цилиндрима са прото-клинастим знацима, тражећи везе и у графичком решењу и у значењу.
„Фокусирали смо се на печатне знаке који су настали пре развоја писма, али су наставили да се развијају у периоду развоја прото-писма. Овај приступ омогућио нам је да идентификујемо серију украса повезаних са транспортом текстила и грнчарије, која су касније развијена у сличне знаке прото-клинастог писма“, изјавили су коаутори студије Кетрин Кели и Матија Картолано, истраживачи Универзитета у Болоњи.
La scrittura? In Mesopotamia nacque in realtà per fare i conti: ecco cosa hanno scoperto i ricercatori dell'@Unibo, #Cultura https://t.co/X3XkH2mtLC
— Dire.it (@direpuntoit) November 5, 2024
Откриће до којег су дошли први пут је показало директну везу између система печатних цилиндра и развоја писма, једног од најважнијих изума у историји, па нуди нову перспективу у проучавању еволуције симболичног и писаног система.
„Наши резултати показују да су симболи урезани на печатним цилиндрима директно повезани са развојем прото-клинастог писма у јужном Ираку. Такође показују како је значење ових симбола интегрисано у писмо“, потврдила је Силвија Ферара.
Урук је био један од најстаријих градова у Сумеру, а према сумерском списку краљева основао га је краљ Енмеркар. Владар овог града, ако је веровати не баш веродостојном списку краљева, био је и Гилгамеш, херој месопотамијског фолклора и јунак Епа о Гилгамешу. Урук је био један од првих густо насељених градова на свету, а верује се да је око 3000. године пре нове ере имао 50.000 или 60.000 становника и био највећи на планети.
Када је реч о писму, верује се да је оно настало више пута, на више различитих места. Најстарије писмо је оно развијено у Месопотамији у 4. миленијуму пре нове ере, а само мало млађи од клинастог писма су хијероглифи у Старом Египту, за које се верује да су настали око 3250. пре нове ере. Писмо је независно развијено и у Кини око 1250. пре нове ере и у Северној и Јужној Америци почетком нове ере.
Погледајте и:
