https://sputnikportal.rs/20241105/veza-stara-6000-godina-da-li-je-resena-tajna-jednog-od-najvaznijih-otkrica-u-istoriji-foto-1179207144.html
Веза стара 6.000 година: Да ли је решена тајна једног од најважнијих открића у историји /фото/
Веза стара 6.000 година: Да ли је решена тајна једног од најважнијих открића у историји /фото/
Sputnik Србија
Порекло писма у Месопотамији лежи у сликама отиснутим са печатних цилиндара на глинене таблице и друге предмете, открила је истраживачка група са Универзитета... 05.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-05T22:52+0100
2024-11-05T22:52+0100
2024-11-05T22:52+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/05/1179207611_0:90:1025:666_1920x0_80_0_0_15fdb34d6252df7d77fe3773ae532bcf.jpg
Они су идентификовали серију веза између знакова урезаних на тим цилиндрима, старим око 6.000 година, и неких знакова прото-клинастог писма развијеног у Уруку, граду на просторима данашњег Ирака, око 3000. године пре нове ере.Зашто је ово откриће значајно за човечанствоСтудија објављена у журналу „Антиквитети“ отвара нови пут за истраживаче настанка писма, саопштио је Универзитет у Болоњи, а могао би и да помогне истраживачима не само да схвате значење знакова на печатним цилиндрима, већ и да дешифрују многе непознате знаке прото-клинастог писма.Урук је један од првих градова који су настали у Месопотамији и био је важан центар током 4. миленијума пре нове ере. Имао је утицај на велики простор од данашњег југозападног Ирана до југоисточне Турске.У овом региону појавили су се и печатни цилиндри. Обично су били направљени од камена и на њима су биле угравиране серије знакова, а када су се ваљали по глиненим плочама остављали су отисак. Од средине 4. миленијума пре нове ере, печатни цилиндри коришћени су као део система рачуноводства којим су праћени производња, складиштење и транспорт различите робе, посебно пољопривредних и текстилних производа.У том контексту појавило се прото-клинасто писмо: архаична форма писања у којој су коришћене стотине пиктографских знакова, од којих половина и данас није дешифрована. Као и печатни цилиндри, прото-клинасто писмо коришћено је за рачуноводство, мада углавном у јужном Ираку.„Блиска веза печата и развоја система писања у југозападној Азији дуго се зна, али однос између специјалних печатних цилиндара и облика знакова скоро да није испитан. Ово је било наше почетно питање: да ли су знаци на печатима допринели значајно развоју знакова у првом писму у региону“, објаснила је Ферара.Како су научници дошли до одговораДа би добили одговор, истраживачи су систематски поредили дизајн на цилиндрима са прото-клинастим знацима, тражећи везе и у графичком решењу и у значењу.„Фокусирали смо се на печатне знаке који су настали пре развоја писма, али су наставили да се развијају у периоду развоја прото-писма. Овај приступ омогућио нам је да идентификујемо серију украса повезаних са транспортом текстила и грнчарије, која су касније развијена у сличне знаке прото-клинастог писма“, изјавили су коаутори студије Кетрин Кели и Матија Картолано, истраживачи Универзитета у Болоњи.Откриће до којег су дошли први пут је показало директну везу између система печатних цилиндра и развоја писма, једног од најважнијих изума у историји, па нуди нову перспективу у проучавању еволуције симболичног и писаног система.Урук је био један од најстаријих градова у Сумеру, а према сумерском списку краљева основао га је краљ Енмеркар. Владар овог града, ако је веровати не баш веродостојном списку краљева, био је и Гилгамеш, херој месопотамијског фолклора и јунак Епа о Гилгамешу. Урук је био један од првих густо насељених градова на свету, а верује се да је око 3000. године пре нове ере имао 50.000 или 60.000 становника и био највећи на планети.Када је реч о писму, верује се да је оно настало више пута, на више различитих места. Најстарије писмо је оно развијено у Месопотамији у 4. миленијуму пре нове ере, а само мало млађи од клинастог писма су хијероглифи у Старом Египту, за које се верује да су настали око 3250. пре нове ере. Писмо је независно развијено и у Кини око 1250. пре нове ере и у Северној и Јужној Америци почетком нове ере.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/05/1179207611_0:0:1025:769_1920x0_80_0_0_d8f73249bcee57c868668a12e830c86f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво
наука и технологија, археологија, друштво
Веза стара 6.000 година: Да ли је решена тајна једног од најважнијих открића у историји /фото/
Порекло писма у Месопотамији лежи у сликама отиснутим са печатних цилиндара на глинене таблице и друге предмете, открила је истраживачка група са Универзитета у Болоњи.
Они су идентификовали серију веза између знакова урезаних на тим цилиндрима, старим око 6.000 година, и неких знакова прото-клинастог писма развијеног у Уруку, граду на просторима данашњег Ирака, око 3000. године пре нове ере.
Зашто је ово откриће значајно за човечанство
Студија објављена у журналу „Антиквитети“ отвара нови пут за истраживаче настанка писма, саопштио је Универзитет у Болоњи, а могао би и да помогне истраживачима не само да схвате значење знакова на печатним цилиндрима, већ и да дешифрују многе непознате знаке прото-клинастог писма.
„Концептуални скок са симболизма пре настанка писма до самог писма је значајан развој у људској когнитивној технологији. Настанак писма представља прелазак из праисторије у историју, а открића у овој студији премошћују тај јаз приказом како су неке касне праисторијске слике инкорпориране у један од најранијих система писања“,објаснила је Силвија Ферара, професорка Одељења за класичну филологију и италијанске студије на Универзитету у Болоњи, преноси „Унибо Магазин“.
Урук је један од првих градова који су настали у Месопотамији и био је важан центар током 4. миленијума пре нове ере. Имао је утицај на велики простор од данашњег југозападног Ирана до југоисточне Турске.
У овом региону појавили су се и печатни цилиндри. Обично су били направљени од камена и на њима су биле угравиране серије знакова, а када су се ваљали по глиненим плочама остављали су отисак. Од средине 4. миленијума пре нове ере, печатни цилиндри коришћени су као део система рачуноводства којим су праћени производња, складиштење и транспорт различите робе, посебно пољопривредних и текстилних производа.
У том контексту појавило се прото-клинасто писмо: архаична форма писања у којој су коришћене стотине пиктографских знакова, од којих половина и данас није дешифрована. Као и печатни цилиндри, прото-клинасто писмо коришћено је за рачуноводство, мада углавном у јужном Ираку.
„Блиска веза печата и развоја система писања у југозападној Азији дуго се зна, али однос између специјалних печатних цилиндара и облика знакова скоро да није испитан. Ово је било наше почетно питање: да ли су знаци на печатима допринели значајно развоју знакова у првом писму у региону“, објаснила је Ферара.
Како су научници дошли до одговора
Да би добили одговор, истраживачи су систематски поредили дизајн на цилиндрима са прото-клинастим знацима, тражећи везе и у графичком решењу и у значењу.
„Фокусирали смо се на печатне знаке који су настали пре развоја писма, али су наставили да се развијају у периоду развоја прото-писма. Овај приступ омогућио нам је да идентификујемо серију украса повезаних са транспортом текстила и грнчарије, која су касније развијена у сличне знаке прото-клинастог писма“, изјавили су коаутори студије Кетрин Кели и Матија Картолано, истраживачи Универзитета у Болоњи.
Откриће до којег су дошли први пут је показало директну везу између система печатних цилиндра и развоја писма, једног од најважнијих изума у историји, па нуди нову перспективу у проучавању еволуције симболичног и писаног система.
„Наши резултати показују да су симболи урезани на печатним цилиндрима директно повезани са развојем прото-клинастог писма у јужном Ираку. Такође показују како је значење ових симбола интегрисано у писмо“, потврдила је Силвија Ферара.
Урук је био један од најстаријих градова у Сумеру, а према сумерском списку краљева основао га је краљ Енмеркар. Владар овог града, ако је веровати не баш веродостојном списку краљева, био је и Гилгамеш, херој месопотамијског фолклора и јунак Епа о Гилгамешу. Урук је био један од првих густо насељених градова на свету, а верује се да је око 3000. године пре нове ере имао 50.000 или 60.000 становника и био највећи на планети.
Када је реч о писму, верује се да је оно настало више пута, на више различитих места. Најстарије писмо је оно развијено у Месопотамији у 4. миленијуму пре нове ере, а само мало млађи од клинастог писма су хијероглифи у Старом Египту, за које се верује да су настали око 3250. пре нове ере. Писмо је независно развијено и у Кини око 1250. пре нове ере и у Северној и Јужној Америци почетком нове ере.