Западна Европа се баш уплашила мира – Немцима је најтеже
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
Од мира у Украјини посебно страхују Немци, јер се плаше на који начин ће до њега да дође. Парадокс је да су они после САД највеће платише и највеће колатералне жртве рата. Криза у Немачкој је највећим делом последица ратне авантуре у Украјини коју нису могли да избегну. Превише је био јак утицај Вашингтона.
Ово за Спутњик каже дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић, осврћући се на бизарну изјаву немачког министра одбране Бориса Писторијуса у којој каже да се „нада“ да неће доћи до мировних преговора између Русије и Америке који би окончали рат у Украјини.
Немачки лист „Зидојче цајтунг“ наводи да Писторијус сматра могућим брзи исход Трампових преговора о Украјини, али додаје да би то „било непожељно и за Европу и за Украјину“.
„Да, таква опасност постоји и надам се да се неће остварити“, истакао је Писторијус, одговарајући на питање да ли постоји могућност да се Трамп договори са председником Путином у интересу Украјине и Европе.
Немачки министaр одбране Борис Писторијус
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Европа сеје шта је жњела
Стојановић образлаже да ова врста „страха од мира“ није присутна само у Немачкој, већ и у читавој западној Европи, али додаје да се не плаше мира као таквог, већ начина на који ће до њега доћи.
Европа је ушла дубоко у украјинско ратно поглавље и врло је компликовано да из њега изађе. Они су обећавали Украјинцима помоћ до крајње победе на ратишту против Русије, што је, наравно, била апсурдна и немогућа идеја, рекао је Стојановић за Спутњик.
Он додаје да су челници ЕУ затечени и да имају два велика страха – да ће бити остављени сами на цедилу и да ће бити присиљени да преузму све обавезе које су потписане са Украјинцима. Наш саговорник подсећа да је већина западноевропских земаља са Украјином појединачно потписала споразуме о безбедности, сарадњи и помоћи, а уз то би сва финансијска помоћ која је до сада издашно стизала из Вашингтона прешла на плећа Европљана.
Седиште Европског парламента у Бриселу
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Немачка саму себе жртвовала
Борис Писторијус је био доста ратоборан од када је дошао на место министра одбране Немачке и тада је давао изјаве које су биле оштрије чак и од канцеларових, говори Стојановић. Он се заклињао да ће Немачка заиста до краја помагати Украјину и сада Немци на својој кожи осећају последице такве одлуке.
Прво су Немци раскинули енергетску везу са Русијом која је њиховој привреди омогућавала конкурентност и због тога је немачка привреда, иначе најјача на старом континенту сада малтене у рецесији. Она је једина земља у оквиру те Еврозоне чији се привредни раст неколико година заредом налази око или испод нуле.
Ситуација у Немачкој је са економске стране драматична, али се такође повезала и са политичком кризом. Један од разлога за ту политичку кризу, појашњава наш саговорник, управо је и сам рат у Украјини. То је највише било видљиво после избора на истоку Немачке у три покрајине – Бранденбургу, Саксонији и Тирингији где су јачале оне странке које су биле против рата, односно против већег учешћа Немачке у украјинском рату. Са десне стране је била Алтернатива за Немачку која је направила тријумфални резултат у све три покрајине, док је на левој страни политичког спектра Сара Вагенкнег која се такође жестоко противи немачком финансијском и оружаном учешћу у овом рату.
Температура је управо на томе расла и те две странке које су ишле на антиратну карту биле су велики добитници. Коалиција се, наравно, распала у ситуацији која је крајње деликатна за Немце.
Чега се још плаше?
Неколико је разлога западноевропском противљењу склапању мира и не односе се само на оно шта је Трамп говорио у предизборној кампањи да ће за један дан зауставити рат у Украјини. Сада су и друге сличне идеје процуреле и не зна се колико су оне званичне или не, нити колико ће на њима инсистирати нова администрација са Трампом на челу, оцењује Стојановић.
Једна од варијанти у мировним преговорима је да о повратку Крима пдо власт Кијева нема ни говора, а друго је да се направи нека врста примирја на границама са садашњом линијом фронта, односно са руским снагама у офанзиви. Треће и најважније је то да су Трампови саветници пустили у оптицај идеју да од уласка Украјине у НАТО нема ништа, бар не у догледно време.
Доналд Трамп
© Tanjug / AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
Време ће показати
Примичу се тренуци великих одлука, сматра Мирослав Стојановић, и Трамп полако комплетира свој тим. У њему се већ налази неколико важних саветника, попут гувернера Флориде који је био изричито против помоћи Украјини, говорећи да она више не може очекивати америчке бланко чекове, као и да ће САД обуставити испоруке оружја да би се створио простор за мировне преговоре.
Кад ће наићи тај тренутак који је Трамп формулисао као један дан који му је потребан да заврши све око Украјине не знамо. То ће се, засигурно, чекати неко време, бар од његовог званичног уласка у Белу кућу. Ипак, припреме се очигледно врше и пре тога, закључује Стојановић.
Погледајте и:
