Необичан преокрет: Српски фудбалер напустио Норвешку и нашао рај на земљи у Шумадији - са моравкама
18:06 17.11.2024 (Освежено: 18:07 17.11.2024)
© Спутњику уступио Ђорђе ИсаиловићЂорђе Исаиловић
© Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић
Пратите нас
Фудбалер Ђорђе Исаиловић поздравио се са интернационалном каријером и хладну Норвешку заменио за топлу Шумадију. Подно планине Јешевац гаји аутохтону српску сорту свиња, моравку. За њу се одлучио из патриотских разлога. Званично најбољи млади пољопривредник у Србији 2024. године лопте се није одрекао, тренер је младог сеоског тима у Доњој Врбави.
"Овог успеха не би било да моја супруга Јелена није пристала да живи на селу. У супротном ничега не би било. Радила је у иностранству, на крузеру. Она је градско дете, а мени је велика жеља била да живим на селу. Питао сам, пристала је. Отишли смо у Врбаву".
Овако за Спутњик прича Ђорђе Исаиловић, младић рођен је у Грабовици поред Доње Врбаве, дојучерашњи фудбалер, данас пољопривредник.
Свој таленат искористио је у "Металцу" из Горњег Милановца, играо у београдској Звездари, и у две земље Скандинавије, али се пожелео раја на земљи. Рај у коме данас живи и ради његова је мајчевина. Капиталом од фудбала и уз помоћ родитеља откупио је земљу око имања.
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе ИсаиловићДоња Врбава, рај у који се Ђорђе Исаиловић вратио и тако испунио свој сан
Доња Врбава, рај у који се Ђорђе Исаиловић вратио и тако испунио свој сан
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић
Свиње моравке које воле шуму
Прве године само су крчили ново имање на коме је било пуно шуме, али и шума је била један од разлога зашто се одлучио да гаји свиње. Беле свиње, каже, никада нису биле опција:
"Гледали смо шта је на тржишту од аутохтоних сорти. Углавном су биле мангулице, али ја сам мало више патриотски настројен, волим старије, наше сорте. Отпорне су, не требају им супер услови, могу да живе у шуми. Месо им је здраво, нутитивне вредности су сјајне. Само су се ређали плусеви на рачун моравке, тако смо дошли до ње", објашњава фудбалер - фармер.
Ђорђе је нашао квалитетна грла, купио три, па још две свиње. Држава је у том тренутку давала субвенцију за квалитетна приплодна грла, па се упустио у програм "Десет плус један".
"Како су долазиле крмаче, увек се њих пет прасило у истом тренутку. Брзо, за годину дана смо их умножили. После друге године докупио сам још крмача и остављао "назимице" и тако смо фарму проширивали. Тренутно има, са товљеницима, око 80 грла".
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе ИсаиловићМоравке се брзо размножавају, тренутно има око 80 грла
Моравке се брзо размножавају, тренутно има око 80 грла
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић
Лукс штала за српску сорту
Најбољи млади српски пољопривредник по оцени Привредне коморе Србије и Привредне коморе Војводине, поднео је захтев за ИПАРД, бесповратна средства за пољопривреду, да би изградио велику шталу која ће бити прилагођена овој аутохтоној сорти.
"Биће то пролазна штала на рубу шуме, оне слободно улазе, пролазе. Постоје и системи где можемо да их притворимо кад се прасе. Симпатично је урађено, се еколошким пречишћивачима и соларним панелима, није класична штала. Има и силос где се налази храна, из њега иде у млин, па у хранилице. У сваком тренутку могу да дођу да једу, а пуштене су 365 дана".
Од почетних пет моравки, Исаиловићи су дошли до тога да целе године имају приход од прасића, од приплодног материјала, товљеника за клање и оних за прераду. И сами прерађују свињско месо.
Чачанке у ракију, Ђорђе у туризам
Имају и воћњак са 550 стабала шљиве, чачанка родна и чачанка лепотица иду искључиво у ракију. То је додатни приход. Озбиљан стиже на трећу, четрвту годину, пошто ракија мора да одлежи.
"Ове сезоне смо укупили око 8 тона шљива, то је негде половина капацитета. Ове године смо се и поновили, купили нов казан. Направили смо и трем где се то ради, увели струју и воду, а наредне године планирамо да дрвени објекат у близини адаптирамо и пребацимо казан".
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић"Да Јелена није пристала да из града дође у село, не би било овог успеха", каже Ђорђе.
"Да Јелена није пристала да из града дође у село, не би било овог успеха", каже Ђорђе.
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић
Реч је о магази старој 150 година која ће се сјајно уклопити у будуће сеоско домаћинство које прима госте из градова, то је крајњи циљ имања Исаиловића.
"Имање је велико, имамо доста старих магаза, објеката, један по један сређујемо. У централном делу је качара, већ смо је средили. Прерадили брвна, лакирали, увели воду, направили купатило. Има и шанк, хладну фуруну за печење прасића, симпатично је урађено, у етно - рустик фазону. Средићемо и велику кућу у којој ће бити собе".
Овај млади човек прати конкурсе за пројекте. Тако је на имању направио и мрестилиште шарана, пошто на земљи имају четири извора. Ускоро ће копати и бунар, да имају више воде.
Сматра да је важно поштовати традицију на земљи, зато је, како каже, из поштовања према малинама које су његови увек гајили, засадио око 30 ари.
Не може се побећи од фудбала
Ђорђе стиже све, захваљујући помоћи супруге, родитеља и млађег брата. Да проводи време са петогодишњом ћерком, али и са другом децом из села. Нашао је начин да се не одрекне велике љубави.
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе ИсаиловићЂорђе није изгубио контакт са фудбалом - најмлађи фудбалери Доње Врбаве које и сам тренира кад нађе времена
Ђорђе није изгубио контакт са фудбалом - најмлађи фудбалери Доње Врбаве које и сам тренира кад нађе времена
© Фото : Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић
"Недостаје ми играње, у септембру сам дефинитивно престао да се бавим фудбалом, али имамо школицу фудбала у селу. Има 25 деце, дечака и девојчица. У почетку је била школица спорта, али деца су почела да играју само фудбал, да се такмиче у градској лиги. Помогли су ми саиграчи из клуба и људи из села".
Оснивач школе, кад стигне од силног посла на фарми, и сам тренира децу, води их на турнире, пронашао се, каже, у другом делу фудбала, педагошком раду.
"Тешко је, има пуно одрицања у животу на селу, није све мед и млеко. Има дана кад не иде, али имаш зацртан циљ и гураш ка томе. Ако све то волиш, не буде много проблема", каже најбољи млади српски пољопривредник.
Погледајте и: