Нови европски мост „Четири Б“ у коме су Београд и Бањалука: Трамп и Путин нашли се на истој страни
20:00 17.11.2024 (Освежено: 20:21 17.11.2024)
© Sputnik / Alexei Nikolsky/KremlinПредседници САД и Русије, Доналд Трамп и Владимир Путин, на састанку у Хелсинкију
© Sputnik / Alexei Nikolsky/Kremlin
Пратите нас
Амерички избори су били референдум о томе какву будућност грађани САД желе за себе и свет, а резултат је да су се на истој страни као поборници традиционалних вредности нашли Доналд Трамп и Владимир Путин. Између истока и запада никао је и понтонски мост „Четири Б“ од европских земаља сличних уверења: Будимпешта, Београд, Бањалука и Братислава.
Исход избора у САД овако за Спутњик описује режисер и публициста Драгослав Бокан, који победу Трампа виде и као знак да су Американци већински одбацили вредности воук идеологије и подржали враћање Америке себи самој.
„Подршка Трампу и вера у њега и реформе које тек следе везана је пре свега за унутрашњи свет његове борбе за душу Америке. Америка је тренутно Франкенштајн, чудовиште које гази подједнако и права велике већине америчких грађана као и права свих оних земаља које су им привремени савезници или трајни противници“, сматра Бокан.
На изборима је, уверен је, на сцени био унутрашњи грађански рат, само се за разлику од оног из 19. века водио изборним листићима, а не топовима – а победа Трампа је потпуна.
„Ово је био рат за породицу, рат за очинство и мајчинство, рат за хетеросексуални однос, за примат рађања деце, рат за традицију, наслеђе, прошлост, херојство, рат за буђење друге врсте, не оно воук буђење које је у ствари само фалш. То није буђење, то је заспивање мртвим сном, уништење свега животворног у бићу сваког Американца. Овде се они боре да у последњем тренутку прикоче пред улетање у провалију, и не само геополитичку провалију где губе место хегемона, него да нађу неки нов начин постојања у свету, да победе у унутрашњој борби.“
По оцени нашег саговорника, на Трамповој страни су сада и Путин, и мађарски премијер Виктор Орбан, али и француски и немачки опозиционари који би ускоро могли доћи на власт у тим земљама.
Европски мост између истока и запада
Сви они, како каже, Трампа гледају не као америчког националисту већ као борца да Америка после дужег времена коначно буде нормална држава, „макар и прва, али прва међу државама а не да буде нека наддржава која паразитира на рачун осталих“.
Уз то, сад су, констатује наш саговорник, и у Америци отац и мајка оно што је и у Русији, а што је и у Србији.
„На том плану постоји врста унутрашњег заједничког именитеља који чини да многи Руси с осмехом дочекују долазак Трампа, што не значи да он неће бити противник а можда и непријатељ Русије. Али њему смисао живота није у распарчавању и уништењу Русије. Трамп је забио колац у дух Викторије Нуланд, оног злодуха који је формирао русофобну Украјину. Тај демонски ниво америчке европске политике одједном доживљава егзорцизам, а врховни егзорциста је Доналд Трамп са својом екипом“, метафоричан је Бокан.
Како примећује, Трамп више не жели да води туђе ратове, не жели тиме да пуни џепове сопствених тајкуна који раде и против њега, а не само против Европе и против Русије - и то је оно што је промена.
Наш саговорник види још једну сличност између Трампа и Путина, али и Орбана, Вучића и Додика – преживели су исту врсту топлог зеца и цртања карикатура - иста екипа им црта мете.
За Бокана је посебно индикативан приступ Орбана који је, по његовом мишљењу весник мултилатералне политике Европе која то заиста јесте насупрот ЕУ која је у суштини напустила европски пут.
„Са те стране гледано, Орбан је будући понтонски мост између истока и запада, заједно са његовим најбољим политичким савезником и саборцем Александром Вучићем. Очигледно је Русија поставила као понтонски мост та 4Б – Будимпешта, Београд, Бањалука, Братислава и то је линија новог контакта Запада са Глобалним југом и са православним руским истоком“, верује режисер.
Главни задатак Трампа – излечење Америке
Главни задатак Трампа и његових сарадника он види у излечењу Америке, а верује да за разлику од његовог првог мандата грешака неће бити јер су и новоизабрани председник и његов тим на својој кожи осетили шибање дубоке државе и зато неће бити милосрдни према том злу коме се супротстављају.
Политиколог Стефан Србљановић из Центра за друштвену стабилност изборе у САД види као референдум о будућности какву желе Американци, као и о политици коју је заступао актуелни председник Џозеф Бајден која се, како истиче, показала као неодржива.
Трамп је, подсећа он, убедљиво победио, не само по броју електорских гласова, већ и у збирним гласовима бирача, освојивши и све тзв. колебљиве државе, те стога пада у воду прича демократа о републиканском кандидату као суноврату демократије.
„Може се причати само о тешким временима за оне који покушавају да наметну и у Америци и у свету некакве вредности које су у супротности с оним што јесте традиционална Америка… Да не помињемо то да је Бајден покренуо два ратна сукоба, да се огромна средства улажу у та дејства ван граница Америке, да није успео да заустави инфлацију која једе економију. Било је просто неопходно гласати за нешто што нуди тотално други концепт“, образлаже Србљановић.
За почетак – ослобођење медија
Он има још једно очекивање од Трампове победе – ослобођење медија и нестанак цензуре, имајући у виду да је то оно за шта се залаже милијардер Илон Маск који ће бити део нове администрације.
„Макар то је за почетак сасвим довољно. Ми Срби смо народ и држава која је прошла голготу деведесетих због цензуре и због лажних вести које су се појављивале о нама у америчким мејнстрим медијима. Представљани смо као кољачи, дивљаци, геноцидни народ. Сад се све то дешава са Русима и Путином - проглашавају за ратног злочинца човека с којим ће неминовно морати да седну за преговарачки сто. Јер колико год да су новца потрошили и ресурса усмерили на Украјину, Русија је држава која не може да буде побеђена.“
Србљановић очекује да ће се тај преокрет у америчкој политици одразити и на остатак света, не само кад је реч о кризама у Украјини и на Блиском истоку, већ и на Балкану.
„Оно што треба да нас радује јесте да ипак можемо очекивати неке позитивне помаке кад је реч о новој администрацији - бар нећемо бити под толиким притиском ни Америке, ни саме Европе која није могла да дише од притисака Бајденове администрације и дубоке државе“, закључује политиколог.
Погледајте и: