Вархељи: Јасна оријентација Србије ка ЕУ, усклађеност са спољном политиком није једино мерило
© Sputnik / Алексей ВитвицкийЗаставе Европске уније испред седишта ЕУ у Бриселу
© Sputnik / Алексей Витвицкий
Пратите нас
Европски комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи представио је Пакет проширења Европске комисије за 2024. годину пред Одбором Европског парламента за спољне послове, а за Србију је оценио да је показала јасне знаке оријентације ка ЕУ и поручио да Комисија подржава отварање нових кластера.
Пакет проширења, који укључује извештаје за десет кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ, представљен је крајем октобра у Бриселу и у Београду, а Вархељи је данас истакао да је питање усклађивања Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући са санкцијама, важно, али да "не може да буде једини или главни фактор за одређивање наших односа или дефинисање напретка на путу ка приступању ЕУ".
"Опипљива економска, хуманитарна и војна подршка Украјини, на пример, буџетска подршка од 50 милиона евра, енергетска опрема у вредности од 8,5 милиона евра, продаја муниције и стратешке одлуке попут меморандума о разумевању о кључним сировинама и ланцу вредности електричних возила су јасни знаци оријентације Србије ка ЕУ", нагласио је Вархељи.
Он је подсетио да је процена Комисије у последња три годишња извештаја била да је Србија испунила почетна мерила за отварање Кластера 3 и нагласио да то остаје на снази.
"Подржавамо амбицију Србије за отварање нових кластера, јер са сваким отварањем кластера, у могуц́ности смо да подстакнемо нове реформе на терену", поручио је Вархељи.
Он је додао да Србија треба да убрза рад на спровођењу реформи у вези са приступањем, посебно фокусирајући се на привремена мерила у вези са поглављима о владавини права.
Поновио је да ће напредак Србије у владавини права и нормализација односа са Приштином наставити да одређују укупан темпо приступних преговора са ЕУ.
"Србија се обавезала да ц́е у потпуности спровести све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплеметнационог анекса постигнутих 2023. године, а сада се очекује да почне да испуњава своје обавезе", рекао је Вархељи.
Вархељи је нагласио да је приступање ЕУ и даље процес који се заснива на заслугама и истакао да није сада питање да ли ће доћи до проширења ЕУ него када и на колико земља током наредног мандата.
"Није тајна да је проширење ЕУ на врху дневног реда наше Уније и то је више него икада улагање у мир, безбедност и просперитет на нашем континенту", поручио је Вархељи.
Истакао је да су у центру овог процеса основна права и владавина права и указао на успехе у процесу проширења, као и на напредак који је постигао сваки партнер посебно, наводећи као пример укидање виза за грађане АП КИМ и то што је Црна Гора близу затварања неких поглавља.
Вархељи је додао да ће политика проширења ЕУ направити разлику на терену само ако људи осете промене и оценио да нова политика мора да буде виђива и стварна.
Подсетио је и на инвестиционе планове за кандидате и одобравање шест милијарди евра у оквиру Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан, наводећи да је тај пакет невероватна прилика за Западни Балкан у смислу оснаживања, социоекономског развоја, приближавања ЕУ, а подржава и постепену интеграцију.
Након његовог обраћања питања су му постављали координатори Одбора за спољне послове, а потом и известиоци ЕП за кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ, који су обухваћени Пакетом проширења.
Известилац ЕП за Србију Тонино Пицула истакао је да је ЕП увек био снажан заговорник политике проширења ЕУ, али да су се на примеру Србије оцене Вархејија и ЕП најчешће разликовале и у том контексту навео да су приоритети Вархељија често били инвестициони пројекти, а да ЕУ није само економска заједница, већ пре свега "заједница вредности и поделе ризика".
"На пример, за пројекте у Србији ЕУ је мобилисала од 2020. године 6 милијарди и 200 милиона евра инвестиција, док је у јачање правосуђа уложено свега 30 милиона евра. Притом, постотак подршке ЕУ у Србији остаје најнижи од свих земаља које преговарају о чланству", рекао је Пицула.
Он је додао да је, читајући извештај, извукао закључак да је напредак Србије оцењен као ограничен или како не постоји и, између осталог, навео да се наставља неусклађивање спољне политике са ЕУ, а да се у поглављу о односима са Приштином користи термин "назадовање".
Вархељи је рекао да је потребно да Србија спроведе додатне реформе и као пример где је потребно више напретка навео медије.
"Што се тиче правосуђа, сада смо у фази спровођења, а што се тиче назадовања, можете видети у нашем извештају, ми не мислимо да је било назадовања", рекао је Вархељи.
Члан Одбора Антонио Тангер Кореа из Патриота за Европу оценио је да је откада је европска будућност обећана Западном Балкану пре више од 20 година урађено врло мало, а критиковао је и одлуку да се укину визе за грађане КиМ наводећи да се тиме како је рекао, у Европу "доводи једна од најгорих мафија".
Вархељи је, одговарајући на питања посланика, нагласио да нема пречица за кандидате, а на питања о усклађивању спољне политике Србије и односу са Русијом, рекао је да не сме бити дослуха са Русијом, али да се не смеју заборавити ни стратешки избори Србије.
"Не заборавите на литијум, који је закључен са Европљанима, а не са Кинезима. Не заборавите на либерализацију тржишта гаса. То ц́е се догодити врло брзо. Не заборавите и огромну подршку коју Србија пружа Украјини, било у муницији, било на неки други начин. Тако да мислим да треба да гледамо и ширу слику", поручио је Вархељи.
Вархељи је последњи пут представио извештај Европске комисије о проширењу будући да ће ускоро бити формирана нова Европска комисија, у оквиру које би комесарка за проширење требало да буде Марта Кос из Словеније.
Након процене Комисије о реформама у вези са ЕУ у земљама које су у процесу проширења, известиоци Одбора ЕП за спољне послове припремиће нацрте резолуција, у којима ће изнети закључке и препоруке Европског парламента за сваког кандидата за чланство у ЕУ.
Европска комисија је 30. октобра усвојила свој годишњи Пакет проширења, који пружа детаљну процену стања и напретка који су постигли Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово, Црна Гора, Северна Македонија, Грузија, Молдавија, Украјина и Турска на свом путу ка приступању ЕУ.
У извештају за Србију, Комисија је навела да је Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст, технички спреман за отварање и истакла да ће укупни темпо преговора наставити да зависи од реформи владавине права и нормализације односа Београда и Приштине.
Погледајте и: