00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Никола Мандић: Плес је лек против стреса
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
По чему ћемо памтити 2024?
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
Специјална операција у Украјини
Све о специјалној војној операцији Русије за демилитаризацију и денацификацију Украјине.

Слање западних трупа у Украјину било би за њих „нови Вијетнам“

© Flickr / MarijananaРусија НАТО илустрација
Русија НАТО илустрација - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2024
Пратите нас
Тешко да ће чланице НАТО-а званично послати своје војне контигенте у Украјину, јер би то означилo директан сукоб с Русијом. То би могао бити нови ‘украјински Вијетнам’ за њих. Ипак не искључује се могућност да би могле да пошаљу приватне војне компаније, оцењују руски експерти.
Потврда томе су писања француских медија који наводе да европске земље поново дискутују о могућем слању трупа или припадника приватних војних компанија у Украјину.
Како се истиче, то је повезано са потенцијалним одбијањем САД да пруже подршку Украјини, након што Доналд Трамп ступи на дужност председника Сједињених Држава 20. јануара 2025. године. По свему судећи тајнe преговорe воде Француске и Великa Британијa, а француски „Мондо“ тврди да су разговори на ту тему настављени након посете британског премијера Кира Стармера Француској 11. новембра. Истовремено, бројне земље ЕУ противе се овим плановима, које је први промовисао француски председник Емануел Макрон током састанка савезника Украјине у Паризу у фебруару ове године.
„Такав сценарио је сасвим могућ и вероватно ће се то и догодити, јер ће се Трамп највероватније сконцентрисати на обуздавање Кине, пошто је Кина његов главни геополитички противник. Због тога би обим америчке помоћи Украјини могао да се смањи. Међутим, сав тежак терет, сво финансијско бреме подршке Украјини и јачање притиска на Русију вероватно ће пасти на европска плећа... То што Американци смањују своју активност у Украјини и што ће се фокусирати на Кину значи да ће Украјину сада преузети Европа. Дакле, то је прилично реално“, каже руски војни експерт Константин Блохин.
Блохин оцењује да ће, навјвероватније, бити настављено са слањем плаћеника, иако се у Украјини још одавно налазе страни плаћеници, западни саветници и инструктори, без којих би, између осталог, било немогуће користити оружје дугог домета западне производње.
Руско Министарство одбране Русије редовно извештава о уништавању плаћеника из Сједињених Држава, Велике Британије, Грузије, Пољске, Француске, Немачке и других земаља и наводи места где су концентрисани странци који се боре на страни Кијева.
Према ранијим подацима тог ресора, током сукоба у Украјину је укупно стигло више од 13 хиљада страних плаћеника да учествују у борбама на страни кијевског режима, али је око шест хиљада милитаната већ елиминисано.
„Тешко да ће послати званичне војне контингенте у Украјину, али плаћенике, свакако, могу. Слаће их вероватно русофобне земље, као што су Француска, Енглеска, можда Скандинавија, а такође и земље Балтика могу послати нешто мало бораца, као и Пољаци. Ко се противи томе? Против је углавном јужна Европа, иако мислим да ће и на њихбити вршен притисак да пошаље одређени број. Дакле, сасвим је могуће да ће баш овакав сценарио бити”, оцењује експерт.

Предлог о слању трупа у Украјину месецима стоји на столу

Француски медији наводе да у овом тренутку нема званичне дозволе француских власти за слање трупа или припадника приватних војних компанија у Украјину, али су већ месецима одговарајући предлози „на столу“.
Тешко је проценити колико би евентуално плаћеника европске земље могле да пошаљу у Украјину ако таква одлука буде потврђена, каже Блохин.
„Тешко је рећи бројке, али сигурно је да људски потенцијал западних земаља премашује руски. На Западу живи око милијарду људи, док Русија има 150 милиона. Дакле, ако се Запад одлучи на то, могу послати велики број људи. Међутим, питање је да ли ће те земље бити спремне да иду на такве жртве, јер када ковчези са плаћеницима почну да се враћају у те земље, те државе ће морати да се са тим суоче. Између осталог, на Западу се веома обазриво односе према броју жртава, па би то могло изазвати нестабилност у тим земљама. Зато прво мора да се донесе политичка одлука, а затим да се ‘испипа терен’ слањем одређеног броја плаћеника. Ако претрпе велике жртве и почну да одбијају одлазак, онда ће вероватно бити стављен тачка на то“, сматра експерт.
Од почетка руске специјалне операције, Макрон је један од најгласнијих заговорника подршке Украјини и изјављивао је да постоји могућност копнене операцијe против руске војске „уколико захтев стигне од Кијева и у случају руског пробоја фронта“. Његову идеју је подржало неколико земаља Европске уније, али има и гласних противника.
Руски експерти оцењују да у Европи одавно нема јединства и уверени су да ни Немачка, ни Чешка, а још мање Словачка и Мађарска неће подржати ову иницијативу.

Какав ће бити одговор Русије

Русија ће свакако дати снажан одговор ако дође до таквог развоја догађаја и европске земље пошаљу своју војску или припаднике приватних војних компанија у Украјину, каже Блохин.
„Вероватно ће то означити појачавање руске војне активности. Русија ће наставити да спроводи специјалну војну операцију и то бескомпромисно, одлучно, уз коришћење најновијих технолошких иновација, као што је ‘орешник’. Та ракета није била тек-тако демонстрирана. Русија је спремна на све. Јасно је да неће мењати свој правац и своју спољну политику”, додао је он.
На питање које још алтернативе војне помоћи Европа разматра за Украјину, ако Сједињене Државе, доласком Трампа у Белу кућу, повуку подршку Блохин каже:

„Украјина ће сигурно добијати мању помоћ, значајно мању него раније. Биће то, пре свега, наставак антируске политике, појачање санкција, јачање НАТО-а, али подршка Украјини ће бити много скромнија и неће бити пакета помоћи као што су их добијали од Бајденове администрације. Због тога ће све бити скромније. Такође, зависиће и и од могућих украјинских победа“, закључио је експерт.

Кремљ је раније упозорио да би директан сукоб између алијансе и Русије био неизбежан, уколико НАТО пошаље војску у Украјини. Руски председник Владимир Путин раније изјавио да директно учешће западних земаља у украјинском сукобу мења његову суштину, а да ће Русија бити принуђена да доноси одлуке на основу претњи које су јој тако створене.
Ракетни систем Торнадо групе Вагнер у зони специјалне војне операције у Украјини - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2024
РУСИЈА
НАТО позива компаније да се припреме за ратни сценарио: Сва расположива средства ће бити употребљена
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала