https://sputnikportal.rs/20241203/otkrivena-nepoznata-slika-nadezde-petrovic-1180163314.html
Откривена непозната слика Надежде Петровић
Откривена непозната слика Надежде Петровић
Sputnik Србија
Експерти Народног музеја Србије утврдили су да је непозната слика, која је дошла у посед анонимног колекционара, дело Надежде Петровић. 03.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-03T13:00+0100
2024-12-03T13:00+0100
2024-12-03T13:00+0100
култура
култура
култура – вести
надежда петровић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123676794_183:0:3625:1936_1920x0_80_0_0_b2e137af150cfdc4c436fae21a31d05a.jpg
Слику „Пејзаж“ мањег формата, рађену уљем на шперу, Народни музеј Србије је дао на детаљну експертизу, којом је утврђено да су пигменти коришћени током 20. века, када је стварала Надежда Петровић (1873-1915), пише „Политика“.На захтев Народног музеја у Институту за нуклеарне науке Винча урађена је „неинвазивна анализа пигмената у бојеном слоју техником ЕДХРФ спектрометрије“.У документу саветника музеја Гордане Станишић, која потписује анализу, образложено је да је у уметничком делу примећена карактеристична техника мешања бојених слојева, као и да је приметан рукопис широких и слободних потеза.У образложењу се додаје и да је уметнички стил српске сликарке неретко варирао у зависности од личних импресија, мотива и других компоненти, па је било изазовно утврдити време њеног настанка.„Иако сведеним колоритом и умереним гестом одскаче од већине слика којима је обележен њен последњи, патриотски опус, на основу самог мотива, типа кућа и камених ограда, брдовитог предела у позадини, претпоставићемо да је у питању период око 1913. године, када је уметница боравила на Косову и бележила топосе везане за Призрен и околину“, оцењено је у анализи.Процену је, поред Гордане Станишић, вршила комисија у саставу вишег конзерватора Драгане Васиљевић, музејског саветника и хемичара Милице Марић Стојановић.„Политика“ је навела да колекционар, који је желео да остане анониман, и већ поседује дела српских сликара попут Паје Јовановића, Саве Шумановића и Петра Лубарде, одлучио да слику набављену пре две године, за сада задржи у својој колекцији.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20230214/nadezda-petrovic-nacionalna-heroina-koja-je-zivotom-platila-odanost-svom-rodu-foto-marija-jakovljevic-1150957910.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123676794_613:0:3194:1936_1920x0_80_0_0_989afe9051b0fd5d19e4470cc6cc3869.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, надежда петровић
култура, култура – вести, надежда петровић
Откривена непозната слика Надежде Петровић
Експерти Народног музеја Србије утврдили су да је непозната слика, која је дошла у посед анонимног колекционара, дело Надежде Петровић.
Слику „Пејзаж“ мањег формата, рађену уљем на шперу, Народни музеј Србије је дао на детаљну експертизу, којом је утврђено да су пигменти коришћени током 20. века, када је стварала Надежда Петровић (1873-1915), пише „Политика“.
На захтев Народног музеја у Институту за нуклеарне науке Винча урађена је „неинвазивна анализа пигмената у бојеном слоју техником ЕДХРФ спектрометрије“.
У документу саветника музеја Гордане Станишић, која потписује анализу, образложено је да је у уметничком делу примећена карактеристична техника мешања бојених слојева, као и да је приметан рукопис широких и слободних потеза.
У образложењу се додаје и да је уметнички стил српске сликарке неретко варирао у зависности од личних импресија, мотива и других компоненти, па је било изазовно утврдити време њеног настанка.
„Иако сведеним колоритом и умереним гестом одскаче од већине слика којима је обележен њен последњи, патриотски опус, на основу самог мотива, типа кућа и камених ограда, брдовитог предела у позадини, претпоставићемо да је у питању период око 1913. године, када је уметница боравила на Косову и бележила топосе везане за Призрен и околину“, оцењено је у анализи.
Процену је, поред Гордане Станишић, вршила комисија у саставу вишег конзерватора Драгане Васиљевић, музејског саветника и хемичара Милице Марић Стојановић.
„Политика“ је навела да колекционар, који је желео да остане анониман, и већ поседује дела српских сликара попут Паје Јовановића, Саве Шумановића и Петра Лубарде, одлучио да слику набављену пре две године, за сада задржи у својој колекцији.