00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Субвенције од 20.000 евра за кров над главом породицама са децом
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
Најопаснија друштвена мрежа у Америци
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Земља у којој се председник бира на изборима, а смењује на – улици

© Sputnik / RIA Novosti / Уђи у базу фотографијаПротест опозиције у Абхазији
Протест опозиције у Абхазији - Sputnik Србија, 1920, 08.12.2024
Пратите нас
Пола у шали, а пола у истини, у Абхазији говоре да се код њих председник бира на изборима, тајним и директним гласањем, а смењује на улици, након протеста. Уобичајило се да, када почну улични протести у некој од Русији пријатељских земаља, одмах у Бриселу крену коментари о томе како Путин губи савезнике, док у Москви помињу обојене револуције.
Последња три председника Абхазије морали су у оставку, а да није било промене нити спољне политике, нити стратешких опредељења, самим тим ни било некаквих обојених револуција.
Занимљиво, доскорашњи председник Аслан Бжанија био је принуђен на оставку после упада демонстраната у зграду парламента и председничке администрације, те ће нови превремени председнички избори бити одржани у фебруару 2025. године. Али, да Бжанија није поднео оставку, редовни председнички избори били би организовани месец дана касније – у марту.
Шта се добило демонстрацијама и оваквим превременим померањем председничких избора за тридесетак дана? Вероватно – лошија стартна позиција доскорашњег председника. Сада, чак и ако се упусти у нову предизборну кампању у њу неће ући са позиције актуелног председника, па зато неће ни имати предност коју таква позиција доноси.

Шта је покренуло протесте?

Познато је, непосредан повод за протесте представљала је најављена ратификација инвестиционог споразума са Русијом о изградњи резиденцијалних комплекса на црноморској обали. Отприлике, истих какви постоје у региону Сочија, удаљеном свега 150 километара од Сухумија, престонице Абхазије и четрдесетак километара од међудржавне границе. Из Абхазије до центра Сочија може се уз два преседања – и редовним линијама градских аутобуса. Међутим, прича која се раширила и због које се одиграо упад у парламент гласила је: изградња нових стамбено-туристичких комплекса драстично ће повећати цене некретнина, трошкове живота и угрозити функционисање локалних малих и средњих предузећа.
Да ли је то тачно? Јасног објашњења нема, студије на ту тему нико није радио, а паушалних процена је неколико. Има оних којима се плаше грађани, има и оних којима се обећава да ће Абхазија постати нови Дубаи или ближе реалности – нови Сочи, што би значило и решавање нагомиланих економских и социјалних проблема.
Углавном, Абхазији су нужне инвестиције, неопходан је нови инвестициони циклус за економски развој, а носећа грана развоја може и мора бити туризам.

Стаљинових пет дача

За време трајања Совјетског Савеза Абхазија је уз Крим била најпопуларнија дестинација за домаће туристе, а на њеној територији чак је и пет дача Јосифа Стаљина. Друг Коба само се ту склањао из Москве и то углавном ради лечења.
О лековитости абхаских ваздуха и воде испредају се легенде, није довољно представљање пуких чињеница о томе. Као и другде на Кавказу, мора се помало претеривати у описивању квалитета, уз пратећу мистификацију. А пуке чињенице већ говоре саме за себе, због тога су инвеститори заинтересовани.
Улагања у сектор туризма, логично, могу доћи из Русије, и географски је нормално да се од Сочија и Адлера сада изградња наставља јужно на територију Абхазије, али су руски инвеститори захтевали одређене гаранције за сигурност уложеног. Између осталог и због честих протеста и промена владајуће већине.

Трусно политичко тло

Aбхаски политички систем изразито је нестабилан и неколико је разлога за то.
Прво, ради се о релативно малобројном бирачком телу, на изборима гласа од 80 до 110 хиљада људи (укупна популација Абхазије испод је четврт милиона становника), па промене ставова уског слоја бирача (њих пар хиљада) могу пресудно утицати на коначни исход.
Ако је њих пар хиљада против доласка руских инвеститора и ако њихово претрачавање из владајућег у опозициони табор неколико месеци пред изборе мења рачуницу, ето протеста целокупне опозиције и упада у парламент.
Друго, улоге се непрестано мењају, како се мењају односи између најзначајнијих фигура у политичком животу, а те промене најинтензивније су у периоду пред председничке изборе, када се праве договори о кандидатима.
На пример, лидер актуелних протеста, Адгур Ардзинба, заменик премијера и министар економије Абхазије у периоду од 2015–2020. године, био je у том периоду и заменик председника руско-абхаске међувладине комисије за социјално-економску сарадњу. Да су промењене улоге, да је Ардзинба на власти а Бжанија у опозицији, вероватно би и улоге око руских инвеститора, протеста и закона биле промењене.

Нема улагача осим руских

Осим руских, других иностраних улагача у абхаску економију нити има, нити се назиру. Турци се јесу распитивали, али ем њихова земља није признала једнострано проглашену независност ове кавкаске републике, па је то препрека за даље разговоре, ем је распитивање далеко од конкретизације пројеката и њихове реализације најмање целу деценију.
Треће, Абхази јесу политичан народ, воле да разговарају о политици, прате политику, политика их интересује, често политизују ствари које се примарно и не тичу политике и све то скупа представља повољан амбијент за често избијање протеста најразличитијим могућим поводима.
Темпераментни су, воле и да се питају и да искажу свој став, ако другачије није могуће – онда на улици, али су и нераскидиво повезани са Русијом што њихове ставове често чини субјективним. Према октобарском истраживању Фонда за развој евроазијске сарадње, 94% становника Абхаза сматра Русију главним савезником и пријатељем земље, Турску - 5%, Грузију и земље ЕУ – збирно мање од 1%.
Огромна већина становника Абхазије су грађани Русије - тамо се школују, раде, успостављају пословне и пријатељске везе, из Русије примају пензије. Практично, немогуће је да на антируској платформи било који политичар пређе цензус, а врло је тешко и да неко ко је на власти изненада почне са предузимањем антируских мера. Такав би био смењен на протестима у року од пар дана.
Међутим, Сергеј Маркедонов, могуће и најбољи познавалац стања у Абхазији на целом свету, упозорава на колективну трауму према којој се много тога мери: „Абхази, титуларна нација у републици, доживели су три снажна етнодемографска шока током века и по: устанак у Лихнију 1866, 'грузијанизацију' током Грузијске ССР и сукоб са Грузијом 1992–1993.
Као резултат тога, постоји јак страх у друштву и политичкој елити од останка у мањини на својој земљи у недостатку друге домовине и, као последица тога, потреба да се свака политичка и економска дискусија допуни чврстим социо-психолошким аргументима. Додајмо овоме и факторе екологије, очувања историјског наслеђа и јединствене етничке културе. То су абхаске скале, које с времена на време још увек доживљавају утицај глобалних трансформација, јер се Абхазија и руско-абхаски асиметрични савез не развијају у вакууму“.
Како успоставити праву меру између давања одређених гаранција иностраним инвеститорима и очувања суверених права? Ово је, сада, у конкретном случају, питање за абхаске институције након фебруарских избора.

Протести ће се наставити

Без инвестиција нема ни убрзавања економског раста ни решавања сложених социјалних питања, али ни покретања новог технолошког циклуса и модернизације привреде. Истовремено, осетљивост на чињење уступака око суверених права након век и борби за сопствене институције и свој идентитет чини целу ствар комплекснијом него што би требала да буде.
Када се то упари са релативно малим бројем бирача, честим променама позиција кључних политичких фигура и нестабилним политичким системом, логично је не само што је протеста било, него и да ће протеста опет бити. Пре или касније, око претходне или неке наредне теме. Али, нити ће ти протести имати везе са одустајањем Абхазије од савезништва са Путином, нити ће то представљати обојену револуцију.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала