Робот пронађен „мртав“ на послу – може ли вештачка интелигенција да се убије /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Како роботи освајају све више сегмената човековог живота, а развој вештачке интелигенције незадрживо напредује, чини се да ћемо се све више суочавати са оним што значи бити робот међу људима – и обрнуто. Живот, али и смрт система вештачке интелигенције намећу се као све хитнија питања за људе који живе поред њих.
Да ли је то био погрешан корак или намерни чин самоуништења? Ово је питање које су запослени у Градској кући у Гумију у Јужној Кореји поставили раније ове године када је један од њихових колега пронађен непомичан на дну степеништа.
Инцидент су пренели локални медији уз наслове „Зашто је марљиви државни службеник то урадио?“ и „Да ли је рад био превише тежак?“. Такође је дошло до излива симпатија на друштвеним мрежама према раднику, при чему је интересовање људи достигло врхунац због тога што је државни службеник заправо био – робот!
Прво самоубиство робота?
Неки верују да је то прво самоубиство робота, то јест да се намерно бацио низ степенице након што је постао фрустриран својим послом. Сведоци су изјавили да су га видели како кружи у месту непосредно пре пада, што је довело до спекулација да је доживео емоционални слом, преноси јавни сервис.
🚨 BREAKING
— Vensy (@vensykrishna) July 7, 2024
A robot in South Korea nicknamed "Robot Supervisor" malfunctioned and fell down a staircase.
While some are calling it a robot suicide, it's more likely a technical issue.
The robot had a wider range of abilities than most, including navigating floors and using… pic.twitter.com/kYCmhB2iOd
Али да би се намерно убио, робот би прво морао да има способност да осећа. То је идеја која је била књижевни троп научне фантастике више од једног века, али тек последњих деценија технолози и филозофи су почели озбиљно да спекулишу о томе када и како би се то могло заиста одвијати.
Џонатан Бирч, професор филозофије на Економском факултету Универзитета у Лондону (ЛСЕ) и аутор књиге „The Edge of Sentience: Risk and Precaution in Humans, Other Animals, and AI“ (Ивица осећаја: Ризик и опрез код људи, других животиња и вештачке интелигенције), верује да ћемо врло брзо видети оно што он назива „двосмислено осетљивом“ вештачком интелигенцијом.
„Под ’двосмислено осетљивом‘ подразумевам да ће неки људи бити апсолутно уверени да је њихов сарадник заснован на вештачкој интелигенцији разумно биће са богатим унутрашњим животом, и биће љути када други то буду порицали“, рекао је професор Бирч за британски „Индипендент“.
Према његовим речима, други ће бити подједнако уверени да исти ти сарадници не осећају апсолутно ништа.
„Неће бити могуће рећи ко је у праву, јер наше научно разумевање осећаја још није довољно зрело за то. А ово има потенцијал да доведе до веома озбиљних друштвених подела“, објашњава Бирч.
Да бисмо се припремили за такав развој догађаја, професор Бирч је позивао технолошке компаније да признају ризике и да подрже истраживања која треба да доведу до бољег разумевања те области науке.
Дебата која је настала у Јужној Кореји након смрти радника-робота била је усредсређена на интеграцију вештачке интелигенције и машина у људско радно окружење и питање да ли им треба дати слична права као и њиховим колегама од крви и меса.
Робот под стресом?
Питања имају посебну тежину у тој земљи у којој се аутоматизација дешава бржим темпом него у било којој другој држави на планети. Извештај Међународне роботичке федерације (International Federation of Robotics – ИФР) за прошли месец открио је да је Јужна Кореја постала прва у свету која је заменила више од 10 одсто своје индустријске радне снаге роботима. Само још једна земља је прешла границу од пет одсто.
Роботи налазе посао свуда у Кореји, од кухиња ресторана до болничких операционих сала. Корејска влада види интелигентне машине као начин за решавање рекордно ниске стопе наталитета и брзог смањења радно способног становништва.
Међутим, огроман прилив робота на тржиште рада покренуо је нове проблеме на тему како их најбоље третирати и интегрисати. Упркос томе што још немају осећања и свест о себи, многи их већ виде као неку врсту полусвесних бића која заслужују одређени ниво достојанства.
Пример за то је реакција на прошлогодишњи видео-снимак, који приказује робота како нагло пада на земљу док слаже кутије. Произвођач робота рекао је да је у питању обичан квар, али снимак је добио милионе прегледа док су људи спекулисали да ли је то у ствари чин пркоса или исцрпљености. „Под стресом као и ми остали“, „АИ доноси сопствене одлуке и некако ми се свиђа #СлободнаВоља“, само су неки од коментара остављених на друштвеним мрежама.
Од инцидента у Градској кући у Гумију у Јужној Кореји, било је бројних других инцидената са роботима за које се сумња „да су се убили“.
Прошлог месеца, на догађају „Човек против машине“ (Man vs Machine) снаге је требало да одмере возачи, то јест аутомобили којима би управљала АИ требало је да се тркају против људи који возе. Али такмичење се никада није одржало; робот-тркач је улетео у заштитну ограду на путу до стартне линије.
Неки гледаоци су се нашалили да би се вештачка интелигенција радије повукла из трке него да ризикује да се суочи с возачем, човеком који је некада назван „торпедом“ због његове непромишљене вожње.
Што се тиче робота у Јужној Кореји који је завршио на дну степеница, постоји и трећа могућност за оно што му се догодило. Државни службеници и медији као могућу опцију нерадо су сугерисали да је робот можда гурнут.
Шта значи „бити робот међу људима“
Извештај Међународне роботичке федерације прошле недеље открио је да се просечна „густина робота“ на глобалном нивоу више него удвостручила у последњих седам година. Како овај тренд наставља да се убрзава у тандему са напретком у развоју вештачке интелигенције, све више ћемо се суочавати са питањима о томе како да живимо и радимо са роботима.
Као водећи светски послодавац по броју запослених робота, „Амазон“ је провео више од деценије радећи на начинима како да их интегрише у радно окружење. Са више од 750.000 машина које раде „раме из раме“ са 1,5 милиона људи широм света, роботи већ чине трећину радне снаге технолошког гиганта.
Први потпуно аутономни робот у компанији, Протеус, пуштен је у складишта и дозвољено му је да лута изван ограђених подручја на која су роботи раније били ограничени. Ова нова улога заједно са запосленима који су људи значила је да се много пажње посветило томе да робот буде што мање досадан.
„Желели смо да учинимо Протеуса допадљивим“, рекла је Џули Мичел, директорка „Амазон роботике“ која је помогла да се машина „оживи“. „Много истраживања смо посветили томе… Лица, очи које уграђујемо, звукови које производи – све је то дизајнирано с намером да буде допадљиво“.
Како усвајање робота наставља да се убрзава у тандему с напретком у развоју вештачке интелигенције, чини се да ћемо се све више суочавати са оним што значи бити робот међу људима – и обрнуто.
Озбиљна етичка дискусија око машина опремљених вештачком интелигенцијом ће се неизбежно проширити не само на роботе убице, већ и на роботе који се убијају.
Погледајте и:
