https://sputnikportal.rs/20241215/svet-vrvi-od-apsurda-jedini-lek-je-da-se-zapadu-kaze-ne-video-1180591743.html
Свет врви од апсурда, једини лек је да се Западу каже „не“ /видео/
Свет врви од апсурда, једини лек је да се Западу каже „не“ /видео/
Sputnik Србија
Сви догађаји последњих недеља, а тако ће највероватније бити још неко време, врве од апсурда. Све се коси логиком на коју смо навикли. И сви догађаји... 15.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-15T14:00+0100
2024-12-15T14:00+0100
2024-12-15T14:00+0100
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
румунија
јужна кореја
грузија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180312084_0:68:2835:1663_1920x0_80_0_0_afca181b8d4f83f13edbe5f50eb9c51d.jpg
Према Кршљаниновим речима, одговор на питање како су радикални исламисти у Сирији, одједном постали „умерена опозиција“ гласи – постали су то по потреби. Како наводи, Иран је добро протумачио да иза догађаја у Сирији стоје САД и Израел.Русија се понашала принципијелноШто се Русије тиче, Кршљанин сматра да се у сукобу Русија понашала принципијелно – она је сарађивала и помагала Башара ел Асада. Али, то не значи да је Русија завладала Сиријом и да је требало да уместо самих Сиријаца организује државу и друштво.Са друге стране, из Москве су стизали савети Асаду, које је овај прихватао на речима, али их није примењивао или је одлагао њихову примену. Најбитнији савет био је да Дамаск нормализује односе са Турском, која се показала као кључни фактор спровођења операције Асадовог пада, додаје он.Преоблачење вође побуњеничких оружаних формација, од терористе за којим су САД расписале потерницу у шефа „умереног“ покрета део је „велике игре“ у којој се може назрети нека врста споразума. Али, потребно је сачекати годишње обраћање Владимира Путина, када ће, како Кршљанин сматра, ствари постати јасније.Театар апсурда – Румунија, Јужна Кореја, ГрузијаУ театру апсурда који се догодио између два четвртка најеклатантнији примери су Румунија, Јужна Кореја и Грузија. У Грузији има и највише позитивних елемената – ова земља је на путу да се ослободи западних стега и у том смислу је слободнија и од Румуније, и од Јужне Кореје.Јужна Кореја је практично америчка окупациона зона – она је успела да оствари успехе и одређену дозу суверенитета у економској сфери – међутим, у политичком смислу, након дугог периода, како Кршљанин каже, америчке полудиктатуре, наступио је период „противречне деморатије“ и сада се сукобљавају две највеће странке.Стање у Јужној Кореји само показује колико је западна демократија постала фарса, парола без садржаја. То нам још више доказује догађај у Румунији, где се, као врховни „укидач“ права и правног система у земљи појављује нико други него Уставни суд. У случају ширег сукоба између НАТО-а и Русије, Румунија би била приоритетна мета руских ракета, с обзиром да САД у њој граде највећу ваздухопловну базу у Европи. Зашто би Румуни то себи дозвољавали, пита се Кршљанин.Догађаји у Румунији требало би да буду основни повод да се државе дистанцирају од Запада, сматра он.У Грузији, пак, није било уставног суда који би поништио победу партије „Грузијски сан“, али прозападна опозиција је незадовољна одлуком грађана и она је мобилисала демонстранте. Једини лек је да се Западу каже „не“, каже Кршљанин.
румунија
јужна кореја
грузија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, румунија, јужна кореја, грузија
свет, свет – политика, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, румунија, јужна кореја, грузија
Свет врви од апсурда, једини лек је да се Западу каже „не“ /видео/
Сви догађаји последњих недеља, а тако ће највероватније бити још неко време, врве од апсурда. Све се коси логиком на коју смо навикли. И сви догађаји постављају питање да ли свет служи човеку или је циљ да на рачун уништавања произвољног броjа људи појединци стичу корист, каже у емисији „Од четвртка до четвртка“ амбасадор Владимир Кршљанин.
Према Кршљаниновим речима, одговор на питање како су радикални исламисти у Сирији, одједном постали „умерена опозиција“ гласи – постали су то по потреби. Како наводи, Иран је добро протумачио да иза догађаја у Сирији стоје САД и Израел.
„Међутим, нису до краја објаснили зашто се то десило. Вероватно због тога што Асад и његово окружење нису умели да се супротставе свеопштој завери која се догодила у владајућим круговима да се сиријска армија предала. Није пружала отпор иако је била бројнија пет-шест пута и, верујем, не лошије опремљена од побуњеника“, сматра Кршљанин.
Русија се понашала принципијелно
Што се Русије тиче, Кршљанин сматра да се у сукобу Русија понашала принципијелно – она је сарађивала и помагала Башара ел Асада. Али, то не значи да је Русија завладала Сиријом и да је требало да уместо самих Сиријаца организује државу и друштво.
Са друге стране, из Москве су стизали савети Асаду, које је овај прихватао на речима, али их није примењивао или је одлагао њихову примену. Најбитнији савет био је да Дамаск нормализује односе са Турском, која се показала као кључни фактор спровођења операције Асадовог пада, додаје он.
Преоблачење вође побуњеничких оружаних формација, од терористе за којим су САД расписале потерницу у шефа „умереног“ покрета део је „велике игре“ у којој се може назрети нека врста споразума. Али, потребно је сачекати годишње обраћање Владимира Путина, када ће, како Кршљанин сматра, ствари постати јасније.
Театар апсурда – Румунија, Јужна Кореја, Грузија
У театру апсурда који се догодио између два четвртка најеклатантнији примери су Румунија, Јужна Кореја и Грузија. У Грузији има и највише позитивних елемената – ова земља је на путу да се ослободи западних стега и у том смислу је слободнија и од Румуније, и од Јужне Кореје.
Јужна Кореја је практично америчка окупациона зона – она је успела да оствари успехе и одређену дозу суверенитета у економској сфери – међутим, у политичком смислу, након дугог периода, како Кршљанин каже, америчке полудиктатуре, наступио је период „противречне деморатије“ и сада се сукобљавају две највеће странке.
Стање у Јужној Кореји само показује колико је западна демократија постала фарса, парола без садржаја. То нам још више доказује догађај у Румунији, где се, као врховни „укидач“ права и правног система у земљи појављује нико други него Уставни суд. У случају ширег сукоба између НАТО-а и Русије, Румунија би била приоритетна мета руских ракета, с обзиром да САД у њој граде највећу ваздухопловну базу у Европи. Зашто би Румуни то себи дозвољавали, пита се Кршљанин.
„Сви знамо да Румуни нису изразити русофили, али исто тако немају никаквог разлога да мрзе Русе. Они хоће да живе свој живот и ту политику је оличавао Калин Ђорђеску. Али сада, када је врхунац кризе око Украјине, Запад себи није могао да дозволи ризик да тамо неки Ђорђеску затвори или ограничи могућност коришћења америчке војне базе. Они су то урадили сурово и сирово. Просто невероватно“, коментарише Кршљанин.
Догађаји у Румунији требало би да буду основни повод да се државе дистанцирају од Запада, сматра он.
„Запад се нашао у улози главне претње и главног анихилатора демократије. То што се десило у Румунији је супротно са свим демократским и правним нормама и ником ништа! И Ђорђеску се противи, и већина народа, чак и његова либерална противкандидаткиња је осудила одлуку уставног суда. Али, нико се не узбуђује због тога“, наводи Кршљанин.
У Грузији, пак, није било уставног суда који би поништио победу партије „Грузијски сан“, али прозападна опозиција је незадовољна одлуком грађана и она је мобилисала демонстранте. Једини лек је да се Западу каже „не“, каже Кршљанин.
„НАТО је данас постао нешто слично Тројном пакту уочи Другог светског рата. Он је постао патолошка структура која прети опстанку човечанства, која се не осврће ни на какве демократске и моралне норме. Они имају силу, новац и медије кроз које ће, сипајући и понављајући хиљадама пута своје тезе, успети да убеде један део јавности и самим тим смо закорачили у сукоб. А Западу је циљ сукоб, увек им је то био циљ и увек су из тога профитирали, а данас очајнички покушавају да се одрже изазивањем што више сукоба“, закључује Кршљанин.
