https://sputnikportal.rs/20241221/zasto-je-predsednik-crne-gore-stao-na-stranu-poslanika-opozicije-1180826245.html
Зашто је председник Црне Горе стао на страну посланика опозиције
Зашто је председник Црне Горе стао на страну посланика опозиције
Sputnik Србија
Борба ДПС да задржи своје кадрове у најкорумпиранијем делу правног система Црне Горе, Уставном суду представља њихов последњи трзај и покушај да дестабилизују... 21.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-21T10:25+0100
2024-12-21T10:25+0100
2024-12-21T10:25+0100
регион
црна гора
регион
регион – политика
уставни суд
смена режима
дпс (демократска партија социјалста, црна гора)
судије
корупција
јаков милатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/0e/1133318535_0:139:2679:1645_1920x0_80_0_0_0250db131f6c73f03ef8c3f806fc17bd.jpg
Најновији сукоб опозиционог ДПС и владајућих странака у Црној Гори кулминирао је на овонедељној седници Уставног одбора Скупштине Црне Горе када је бачена димна бомба међу посланицима.Последњи трзаји ДПС кадроваЗбог истог питања избора судија Уставног суда опозициони посланици прекинули су наставак седнице Скупштине наредног дана, а у петак су после састанка са председником Црне Горе опозициони представници добили обећање да садашњи судија Уставног суда Црне Горе који је наклоњен ДПС-у неће бити пензионисан.Зашто је ово питање толико узбуркало духове у црногорском парламенту?Политички лидер Праве Црне Горе и коментатор политичких збивања у Црној Гори Владислав Дајковић је непријатно изненађен подршком коју је опозицији по овом питању дао председник Црне Горе.Како каже, то је уједно и главни разлог због чега су посланици у Скупштини Црне Горе из редова ДПС-а и узнемирени и противе се избору нових судија, а њихово понашање тумачи као последње трзаје ове опозиционе странке.„Зато што ДПС схвата да се формирала једна стабилна већина која ће очигледно у наредним годинама да држи полуге власти и они сад процењују да је последњи тренутак да се држава дестабилизује и мени је жао што му у свему томе помаже и председник Црне Горе Јаков Милатовић који их је окупио на састанак,“ каже саговорник Спутњика.Зашто је Милатовић уз ДПСУ исто време, Дајковић верује да од закључака који су епилог овог састанка да ће се криза око избора новог судије Уставног суда решити тако што ће се повући одлука о пензионисању актуелног судије - нема ништа.Сукоб је настао када је Скупштина Црне Горе је констатовала престанак функције судији Уставног суда Драгани Ђурановић, па сада има пет судија у тој институцији.Опозиција из овог разлога тврди да је тиме извршен „уставни пуч“ а поводом овог се огласио и председник Милатовића речима да „остаје нејасно због чега је Уставни одбор Скупштине, креирањем различите праксе у истоветним правним стварима, угрозио правну сигурност и противправно преузео надлежност Уставног суда“.Ретроспектива дешавањаИз тог разлога Милатовић је и позвао лидере парламентарних опозиционих партија – Демократске партије социјалиста (ДПС), Грађанског покрета (ГП) УРА и Социјалдемократа (СД) да се састану.Према Уставу (члан 151), Уставни суд одлучује већином гласова свих судија, што значи да је потребно да их на функцији буде најмање четворо (од укупно седам) а потребно је да за доношење већине одлука гласа четворо судија.Ако би се у Уставном суду десила блокада, поновила би се ситуација из периода септембар 2022. – крај фебруара 2023. године, кад тај суд није имао кворум за одлучивање, јер је имао свега троје судија.
https://sputnikportal.rs/20241218/crna-gora-opozicija-onemogucila-odrzavanje-sednice-skupstine-crne-gore-1180711385.html
https://sputnikportal.rs/20241217/dimna-bomba-bacena-na-sednici-ustavnog-odbora-skupstine-crne-gore-video-1180686811.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
зашто је председник црне горе стао на страну посланика опозиције
зашто је председник црне горе стао на страну посланика опозиције
Зашто је председник Црне Горе стао на страну посланика опозиције
Борба ДПС да задржи своје кадрове у најкорумпиранијем делу правног система Црне Горе, Уставном суду представља њихов последњи трзај и покушај да дестабилизују садашњу власт, али остаје нејасно због чега им предсеник ЦРне Горе Јаков Милатовић у томе пружа подршку, пита се аналитичар из Црне Горе Владислав Дајковић.
Најновији сукоб опозиционог ДПС и владајућих странака у Црној Гори кулминирао је на овонедељној седници Уставног одбора Скупштине Црне Горе када је бачена димна бомба међу посланицима.
Последњи трзаји ДПС кадрова
Због истог питања избора судија Уставног суда опозициони посланици прекинули су наставак седнице Скупштине наредног дана, а у петак су после састанка са председником Црне Горе опозициони представници добили обећање да садашњи судија Уставног суда Црне Горе који је наклоњен ДПС-у неће бити пензионисан.
Зашто је ово питање толико узбуркало духове у црногорском парламенту?
Политички лидер Праве Црне Горе и коментатор политичких збивања у Црној Гори Владислав Дајковић је непријатно изненађен подршком коју је опозицији по овом питању дао председник Црне Горе.
„Сменом, тачније пензионисањем судија који су сада у Уставном суду Црне Горе а који су испунили услов за старосну пензију требало је да се уђе у коначни процес демонтаже те корумпиране судске гране власти која је деценијама уназад била под шапом и контролом Мила Ђукановића,“ објашњава Дајковић.
Како каже, то је уједно и главни разлог због чега су посланици у Скупштини Црне Горе из редова ДПС-а и узнемирени и противе се избору нових судија, а њихово понашање тумачи као последње трзаје ове опозиционе странке.
„Зато што ДПС схвата да се формирала једна стабилна већина која ће очигледно у наредним годинама да држи полуге власти и они сад процењују да је последњи тренутак да се држава дестабилизује и мени је жао што му у свему томе помаже и председник Црне Горе Јаков Милатовић који их је окупио на састанак,“ каже саговорник Спутњика.
Зашто је Милатовић уз ДПС
У исто време, Дајковић верује да од закључака који су епилог овог састанка да ће се криза око избора новог судије Уставног суда решити тако што ће се повући одлука о пензионисању актуелног судије - нема ништа.
„Наш највећи проблем у Црној Гори свих ових година је тај што није постојала правна држава и што су многи криминалци на слободи захваљујући подршци коју су имали од ДПС и њихових судија. Из тог разлога је од велике важности да те људе једном за свагда отерамо из судског система,“ каже Дајковић.
Сукоб је настао када је Скупштина Црне Горе је констатовала престанак функције судији Уставног суда Драгани Ђурановић, па сада има пет судија у тој институцији.
Опозиција из овог разлога тврди да је тиме извршен „уставни пуч“ а поводом овог се огласио и председник Милатовића речима да „остаје нејасно због чега је Уставни одбор Скупштине, креирањем различите праксе у истоветним правним стварима, угрозио правну сигурност и противправно преузео надлежност Уставног суда“.
Из тог разлога Милатовић је и позвао лидере парламентарних опозиционих партија – Демократске партије социјалиста (ДПС), Грађанског покрета (ГП) УРА и Социјалдемократа (СД) да се састану.
Милатовић је саопштио да ће расписати јавни позив за избор судије Уставног суда након што та институција на седници утврди наступање разлога за престанак функције или разрешење судије и у законском року га о томе обавести.
Према Уставу (члан 151), Уставни суд одлучује већином гласова свих судија, што значи да је потребно да их на функцији буде најмање четворо (од укупно седам) а потребно је да за доношење већине одлука гласа четворо судија.
Ако би се у Уставном суду десила блокада, поновила би се ситуација из периода септембар 2022. – крај фебруара 2023. године, кад тај суд није имао кворум за одлучивање, јер је имао свега троје судија.
