Американци гледају да никад не буду на губитку – хоће ли купити Северни ток /видео/
12:01 29.12.2024 (Освежено: 12:05 29.12.2024)
© Sputnik / Евгений Биятов
/ Пратите нас
Невезано за европско ратиште, Американци гледају искључиво свој економски интерес и с тим у вези уопште није ни немогуће да ће, како се спекулише, бизнисмен из САД купити Северни ток 2, каже за Спутњик Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност.
Стручњак за енергетику Обркнежев говорио је у „Енергији Спутњика“ са Јелицом Путниковић о томе шта Европи, али и свету, може донети нови мандат Доналда Трампа. Трамп је већ сада, пре ступања на председничку дужност, послао не само енергетске, већ и економске сигнале Кини, Канади, Мексику, па и Европској унији, поручивши да ће им увести царине уколико не буду куповали америчку нафту и гас.
Када је реч о Северном току, где су укупно садржани капацитети од око 110 милијарди кубика самог гаса на годишњем нивоу, наш саговорник каже да постоје индиције да ће Американци купити Северни ток. Радило би се, наравно, о куповини удела европских компанија.
Зна се чији мора да буде крајњи профит када говоримо о релацији Европа – САД. Мислим да не постоји могућност ни да се помисли да Руси желе неки свој део да продају. Северни ток је жила куцавица између саме Руске Федерације и Европе.
Коментаришући интерес Сједињених Држава да постану сувласници у Северном току 1 и 2, Обркнежев сматра да је он чисто економски.
Они нису губили апсолутно ништа када је реч о транзиту гас од Руске Федерације према Европи. Они гледају само своје економске интересе. Што се тиче самог сукоба у Украјини, Американце то не занима уколико економски профитирају на овај или онај начин од извоза оружја или енергената. То је њима суштина и круцијално у овом питању.
© Sputnik / Алексей КуденкоСеверни ток је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу. Дугачак је 1.224 km.
Северни ток је гасовод између руског града Виборга и немачког града Грајфсвалда којим се руски гас транспортује у западну Европу. Дугачак је 1.224 km.
© Sputnik / Алексей Куденко
Зелена Европа
Обркнежев се осврнуо и на политичка и економска дешавања о Европи, уз оцену да се Стари континент често пореди са провалијом, поготово у енергетском смислу. Посебан проблем је зелена транзиција која се, нарочито у кризним тренуцима, показује као неефикасна.
Видимо полако да се и Немачка буди и да једноставно мора да се врати коришћењу конвенционалних извора енергије. Неконвенционални изворе енергије још нису у потпуности разрађени. Примера ради, данас је снежан и хладан дан, без дашка ветра. Шта да раде ветропаркови и соларне електране? И шта ћемо онда са електричном енергијом у том датом моменту?
Када је реч о америчким компанијама и долазећој администрацији, Обркнежев верује да ће се она ослањати на конвенционалне изворе енергије и питање је колико ће зелена агенда уопште бити одржива.
© Sputnik / Стрингер / Уђи у базу фотографијаНа новинарско питање ко је разнео гасовод „Северни ток”, амерички председник Доналд Трамп је одговорио: „Не желим да своју земљу увалим у невољу, па нећу одговорити. Али, могу да вам кажем ко није. Русија. То није била Русија.”
На новинарско питање ко је разнео гасовод „Северни ток”, амерички председник Доналд Трамп је одговорио: „Не желим да своју земљу увалим у невољу, па нећу одговорити. Али, могу да вам кажем ко није. Русија. То није била Русија.”
© Sputnik / Стрингер
/ Што стиче самих климатских промена и угљеника који иде у ваздух, у атмосферу, активност вулкана на годишњом нивоу чини 90% загађености атмосфере. То је више него било шта друго. Дакле, ми можемо смањивати емисију и ЦО2 и метана и свих осталих угљених супстанци, али природа је сама по себи таква па је таква.
Питање је шта ће се до 2029. године десити у контексту геополитике, нарочито у светлу недавних турбулентних дешавања. У таквим околностима би било илузорно говорити о некаквој зеленој агенди, каже Обркнежев. Свака земља ће гледати сопствену привреду, а сопствена привреда може се ослањати само на тачке у којима је најсигурнија.
Читаву емисију „Енергије Спутњика“ можете погледати овде.