https://sputnikportal.rs/20241229/sve-se-okrenulo-naglavacke-ovo-je-bas-opasan-presedan-koji-puno-moze-da-kosta-evropu-video-1181045800.html

Све се окренуло наглавачке: Ово је баш опасан преседан који пуно може да кошта Европу /видео/

Све се окренуло наглавачке: Ово је баш опасан преседан који пуно може да кошта Европу /видео/

Sputnik Србија

Где је сада Лаура Ковеши? Госпођа која је дуго градила каријеру кроз румунско државно тужилаштво и Националну дирекцију за борбу против корупције у овој земљи... 29.12.2024, Sputnik Србија

2024-12-29T17:31+0100

2024-12-29T17:31+0100

2024-12-29T17:31+0100

регион

регион – политика

регион

регион (шире)

румунија

емисија „пророк“

коментари и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1d/1181105662_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d0221d98b18051eb21544e4415429abc.jpg

За пар година, са правим људима на правим местима, могуће је увести ред у државној управи. Последња дешавања из Румуније показују дијаметрално супротно: не само да ту више нема никаквог реда, него се конструише опасан преседан који целу Европу може коштати пуно.Одакле уопште да почнемо…Док Лаура Ковеши, наравно – ћути. Одлука Уставног суда Румуније о поништавању председничких избора представља толику „брљотину“ да је тешко изабрати са које стране почети критиковање овог догађаја.Ради краћег подсећања, у други круг председничких избора (први круг одржан 24. новембра) пласирали су се Калин Ђорђеску (у првом кругу освојио око 23%) и Елена Ласкони (19,18%). На трећем месту завршио је актуелни премијер Марсел Чолаку са 19,15% и свега три хиљаде гласова мање од Ласконијеве. Из тог разлога, било је најава одмах након првог круга да ће се „судским путем“ захтевати ново бројање гласова.Ипак, изборни штаб премијера Чолакуа одустао је од тога, вероватно суочен са „претњом званом Ђорђеску“. Партијама „главног тока“ нису требале размирице и расправе, без обзира да ли су власт или опозиција, већ сасвим супротно – хомогенизација против алтернативног кандидата. У међувремену, за само две недеље – од поништавања председничких избора до данас, партије „главног тока“ већ су успеле да се „дехомогенизују“, а „уље на ватру“ налила је државна пореска управа објавом о резултатима истраге: кампању Ђорђескуа на друштвеним мрежама (ин)директно је плаћала Национално-либерална партија, у циљу „одвлачења гласова“ другим противкандидатима. Кандидат ове странке, Николаје Чука заузео је на крају разочаравајуће пето место, са 8,8% освојених гласова, тако да му „субверзивна тактика“ није помогла.Како је Ђорђеску изненадио и себеЂорђеску, као алтернативни кандидат „главном току“ румунске политике, изненадио је све, па вероватно и самог себе. У изборну трку ушао је као потпуни аутсајдер, истраживачи јавног мњења на самом почетку кампање „мерили су“ његов рејтинг на скромних 2-4 посто.Током кампање, међутим, све се окренуло „натрашке“, укључујући и потпуни дебакл Мирчеа Ђоане који је још летос најављиван као апсолутни фаворит, а завршио је на скромних 6,3 посто (тек шесто место). Уместо новог пребројавања гласова, уследио је „медијско-политички цунами“ против Ђорђескуа, усмерен по добро познатим обрасцима и алгоритмима. Етикета о екстремном десничару још је и међу блажим, у односу на све што се могло чути. Грех Ђорђескуа представљају гласно противљење рату у Украјини, као и критике на рачун Светског економског форума. Имајући у виду његову професионалну биографију, вишедеценијски рад на теми одрживог развоја и сарадњу са разним (не)владиним међународним организацијама, оно што говори о глобалним процесима и трендовима готово да делује и као „инсајдерски поглед“.Ласконијеву су подржали Маја Санду и Саломе Зурабишвили, представници готово свих партија „главног тока“, практично целокупан невладин сектор, а огласио се и патријарх саопштењем о „чврстој посвећености чланству Румуније у ЕУ“ што се ипак могло тумачити и као делимично и индиректно „ограђивање“ од Ђорђескуа. Јер у „медијско-политичком цунамију“ све је контекстуализовано на нов начин, укључујући и чланство Румуније у ЕУ.Односно, бирачи су навођени на закључак да ако Ђорђеску победи, биће доведено у питање чланство државе у ЕУ. Ипак, бираче ниште није могло збунити.Истраживања јасно показала резултатАнкете рађене четири дана пред други круг председничких избора показале су да Ђорђеску сигурно побеђује са 62-67% освојених гласова. И онда је на сцену ступио Уставни суд.Како би заштитила „исправност и законитост изборног процеса“ ова институција је, након увида у обавештајне податке румунских безбедносних служби поништила изборе јер постоји сумња како се „извандржавни актер“ умешао у изборни процес.Тачна формулација гласи да постоји „корелација са оперативним деловањем државног актера“. У објављеној одлуци и пратећем образложењу нигде се не помиње да је тај „државни актер“ Русија, али то није ни било неопходно детаљно наглашавати. Медији и политичари „главног тока“ опет су одрадили свој посао оптужујући Ђорђескуа да је у првом кругу победио захваљујући руској помоћи и манипулацијама на друштвеној мрежи Тик-ток.Зашто је ово била велика „брљотина“ Уставног суда и пре него што је обелодањено да је кампању на друштвеним мрежама плаћала Национално-либерална партија?Прво, из образложења се уопште не може закључити да је било икаквог мешања „државних актера“, чак се не може закључити како је било неуобичајених „манипулација“. Оно што се из образложења види јесте да се ради о класичном дигиталном маркетингу и спровођењу предизборне кампање преко друштвених мрежа. Кампања је базирана на повезивању (умрежавању) 25 хиљада налога (на мрежама Тик-ток и Телеграм), координисаном трансферу предизборних материјала (говора, порука, цитата) и плаћеним „инфлуенсерима“ који су подржавали Ђорђескуа. Овакав дигитални маркетинг имају све озбиљне корпорације које се одлуче за рекламирање или популаризацију преко друштвених мрежа, чак се може констатовати како ових 25 хиљада умрежених налога за ту сврху и није нека импресивна бројка. За ширење предизборног материјала дигиталним путем плаћано је од 400 леја (око 9000 динара) до хиљаду евра, што су неке нормалне тржишне цене (тарифе) у овом делу Европе.Ко то „тихује“ по мрежамаТврди се и да су неки налози били регистровани у прошлости, на пример још 2016. године, па су потом постали неактивни, да би се сада опет активирали, што изазива сумњу. Такође, стара конструкција, изнета још у првој изборној трци Доналда Трампа, о томе како „руске службе“ масовно региструју налоге по друштвеним мрежама, који потом годинама „тихују“ и онда се активирају у неким одлучујућим предизборним кампањама.Та ствар са налозима који се (де)активирају већ је објашњена на другим примерима, пошто је разумљиво да се појединци заинтересовани за политику, политичке групе, организације и партије мобилишу баш пред изборе. Отуда и интензивно дељење порука и видео записа са одређених налога сваке четири године или баш пред изборе. Дакле, у целини образложење просто „не пије воду“.Друго, у овом образложењу нигде се не показује нити доказује каква је веза између кампање вођене на друштвеним мрежама и раста популарности кандидата. Ђорђеску је имао врло убедљиве медијске наступе (највећи број гледалаца пратио је дебате са његовим учешћем, без обзира ко су били остали саговорници, што је значајан податак), имао је и друге облике кампање, зашто су само налози са Тик-тока утицали на опредељење бирача? Како је тако нешто уопште могуће тврдити?Треће, ако је могуће пресудно утицати на бирачко тело преко 25 хиљада умрежених налога на две друштвене мреже, при чему је укупан број бирача 18 милиона, онда је упитно шта се са тим друштвом дешава? Какво је стање међу Румунима? Или је питање: какав легитимитет имају „елитистичке“ партије „главног тока“?Четврто, ако је заиста било „руског мешања“ у изборни процес, па је због тог мешања и одлучен исход првог круга избора, поставља се питање: у каквом су то стању румунске институције данас? Посматрајући из угла теорија безбедности и доступних података, Румунија је чланица НАТО-a, са респектабилним безбедносним структурама, са огромним буџетом за безбедносне намене и важан чинилац регионалне безбедности у југоисточној Европи. Свесно или несвесно, тек Уставни суд је послао поруку да ништа од ових закључака није тачно, те да по земљи „вршљају руске службе“, способне да чак и „изаберу“ председника државе. Потпуно парадоксално, премијер Румуније поздравио је одлуку Уставног суда додајући како је „изборни резултат искривљен због мешања из Русије“. Нигде ни речи о његовој одговорности. Уколико је заиста мешања било, а то мешање већ током кампање или чак пре кампање није детектовано и спречено, онда је одговорност за такав безбедносни пропуст и на премијеру који мора макар понудити оставку. О челним људима контраобавештајних институција које су непосредно надлежне за праћење, анализу и спречавање мешања сувишно је трошити речи, они су одавно морали поднети оставке или бити смењени.Утицај странацаСасвим је јасно, Уставни суд донео је политичку одлуку, под спољним притиском и наносећи ненадокнадиву штету Румунији. Свет, а поготово онај његов незападни део, на румунску политику сада ће гледати другачијим очима. Оно што је за све остале у румунском комшилуку, па и шире – у Европи, посебно значајно након овог случаја, јесте опасност од увођења сасвим нове праксе у организовање изборних процеса.Довољно је да безбедносне службе „нажврљају“ на папир мање или више убедљиве анализе засноване на манипулисању веродостојним подацима, да се пронађе правни основ да те и такве анализе буду (зло)употребљене и да се на основу тога управља изборним процесима. Таквом методологијом, дословно сваког „непожељног кандидата“ могуће је елимисати из изборног процеса, односно могуће је унапред дефинисати исход изборног процеса. Оно што се одиграло у Румунији велики је изазов за европску демократију, људска права и слободе свих Европљана. Ствара се преседан који може бити примењиван било где, било када и против било кога.

регион (шире)

румунија

2024

Вести

sr_RS

регион – политика, регион, регион (шире), румунија, емисија „пророк“, коментари и аналитика