Хрватски бренд: Своје ратне злочине не признају а другима суде, сад то хоће и Приштина и - Кијев
© Sputnik / Максим БогодвидЗагреб
© Sputnik / Максим Богодвид
Пратите нас
Наш је пропуст што нисмо раније донели одлуку да се за Петровачку цесту суди у одсуству хрватским пилотима. А суђење у одсуству за ратне злочине је модел који су Хрвати патентирали и који боље од сваког метка обавља улогу етничког чишћења, По њиховом моделу сад желе да раде и на КиМ, у БиХ али и у Украјини, каже Саво Штрбац.
Авиони хрватског ратног ваздухопловства су током акције Олуја у августу 1995.године гађали на Петровачкој цести колону српских избеглица из Републике Српске Крајине које су бежали испред хрватске војске. Том приликом је погинуло 13 људи, од тога шесторо деце. Сада би тај злочин могао би да добије епилог на нашем суду за ратне злочине, с обзиром да је донета одлука да се починиоцима суди у одсуству.
Све је могло раније
Директор Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац“ каже да очекује да ће та пресуда бити осуђујућа али и замера што се на одлуку да им се суди у одсуству чекало три године, а од самог догађаја скоро па три деценије.
„ Две и по године се чекало да се донесе процесно решење као што је одлука о суђењу у одсуству, и то ме љути, морам да кажем. Дакле, на самој оптужници која је подигнута почетком марта 2022. био је и предлог Тужилаштва да се суди у одсуству и уместо да ванпретресно веће када је потврђивао оптужницу одлучи одмах и о том предлогу позитивно или негативно, они су пропустили да о томе одлуче,“ каже Штрбац.
Он додаје да не зна зашто је тако било, али су предмет упутили на претресно веће које је исте године заказало два припремна рочишта иако оптужени пилоти нису добили позив.
„Дакле није било доказа да су позив добили с обзиром да смо ми покушали да им уручимо дипломатским путем али су у Загребу одбили да поступе по нашем захтеву уз објашњење да доказа нема. И то је био додатни разлог што није суђено у одсуству,“ каже наш саговорник.
Зачарани круг
Тај зачарани круг је трајао је, додаје наш саговорник, све док се није донела одлука да им се суди у одсуству.
„Сада ти њихови пилоти могу да се појаве или не на суду ако већ њихово Министарство правде није хтело да им уручи наше оптужнице или да их обавести о њима сада ће јавно путем медија знати све, и када ће бити заказано суђење и тако даље,“ каже Штрбац.
Они ће имати адвокате по службеној дужности и моћи ће да прате шта се дешава, али нашем саговорнику смета чињеница да Хрвати већ годинама суде Србима у одсуству а ми губимо време.
„Треба да се по овом питању угледамо на њих. По званичним подацима њиховог тужилаштва, до маја ове године процесуирали су око 4.000 особа углавном српске националности пред хрватским правосуђем за ратне злочине. Од тога само око 13 одсто је суђено у присуству, све дуго у одсуству! У „Веритасу“ на дневном нивоу пратимо суђења у Хрватској за ратне злочине, мада наши медији томе мало пажње поклањају јер би онда уочили да у задњих неколико година на месечном нивоу више од 70 особа се изводи на главни претрес."
Етничко чишћење без метка
Штрбац каже да је време неумитно прошло и да су многи сведоци овог догађаја умрли, али јасно је да је то био ратни злочин и то и хрватски неки адвокати тврде. Он додаје да сад по овом моделу желе да раде и косовски судови али и украјински.
„Они су од суђења за ратне злочине у одсуству направили бренд по коме ради и тзв. правосуђе на КиМ, БиХ али и сада у Украјини. Они се тиме хвале. Њихов модел је врло једноставан. Процесуирај што више непријатељску страну, распиши за њима потернице, јер пресуде за ратни злочин не застаревају, а крајњи циљ тог модела је етничко чишћење јер, потернице и оптужнице онемогућавају повратак,“ каже Штрбац.
Он је подсетио да Хрватска има закон из 2011. године у коме каже да неће сарађивати и да не признаје никакве правне акте који долазе из Србије (и осталих заједница СФРЈ) где су у питању њихови "бранитељи" оптужени за ратни злочин.
Штрбац истиче да се Хрватска све време у пракси позива на закон и пошто нису хтели да раде на другим предметима да удовољавају молбама, онда је било за очекивати да неће ни у предмету "Петровачка цеста".