Сада је јасно: Снага руског оружја – најбоља гаранција да ће Запад да испуни будући договор /видео/
© Sputnik / Viktor Antonyuk
/ Пратите нас
Ако и када буду почели преговори о Украјини најбоља гаранција за Русију да ће се договорено испунити јесте снага њеног оружја и стање постигнуто на терену, оцењују саговорници Спутњика поводом перспектива окончања украјинске кризе у следећој години.
Најјачи аргумент за Русију треба да буде оно што уради у самим ратним операцијама - ако победа буде чиста и убедљива, онда је то свршен чин и у таквим околностима само ће се верификовати оно што је постигнуто на терену, уверен је професор др Бојан Димитријевић, који истиче да је „снага оружја и флоте најбољи гарант за руске војне и политичке циљеве“.
Тако је, подсећа професор, било и у Другом светском рату кад је Црвена армија стигла до Берлина, а савезници се тек тад умешали да би спречили њено даље напредовање, али је СССР тада добрим делом постављао политичке и војне услове.
„Запад се показао као цивилизација која признаје углавном само језик силе. Колико год деловала умивено, софистицирано, то је заправо у многим аспектима насилничка, инвазивна и агресивна цивилизација“, примећује Димитријевић.
Војна моћ – једини језик који Запад разуме
Са оваквом оценом сагласна је и професор др Драгана Митровић, која истиче да Русија треба сада пре свега да се узда само у себе и своју војну моћ.
„То је једини језик који Запад разуме и једини начин с обзиром да се она бори против нечег што је по много чему ирационално - против мржње, против наума да се уништи руска култура, православље, да се уништи Русија“, констатује Митровићева.
Она овако одговара и на питање које би то гаранције могла да прихвати Русија у случају склапања договора са Западом око Украјине ако се зна да је сваки споразум који је неки западни званичник потписао малтене одмах бивао и прекршен.
На Западу, пре свега у САД, како каже, и доктринарно признају да су друге заједнице нижег културног нивоа, а себе сматрају изабраном државом која зато има право да управља целим светом - самим тим сви други партнери морају да буду само извршитељи тог наума, а договори с њима важе само кад њима одговара.
„Мислим да су гаранције Русији формално потребне кад све већ добије на терену, кад се отклоне претње на терену. Није нужно да неке земље иступе из НАТО, али не могу на својој територији да држе оружје које Русија сматра претњом по властиту безбедност. А онда и Савет безбедности УН може да усвоји документ који признаје такво стање ствари и такав договор и тиме једном резолуцијом то остаје запечаћено“, коментарише наша саговорница.
Митровићева сматра да нема простора за страховање да Русија после свих превара и заблуда иоле верује Западу, али се и реторички пита ко би уопште, кад би искрено и хтео, могао да да неке гаранције Русији да ће се договорено поштовати.
Шта ће одабрати Трамп
Кад је реч о томе какве су шансе да ускоро и дође до неког договора, посебно имајући у виду долазак Доналда Трампа у Белу кућу, Митровићева наводи да постоји проблем због раскорака између оног што се догађа на фронту, а то је убрзано руско напредовање, и разумевања на Западу везаног за поделу сфера утицаја и прихватање безбедносних захтева Русије:
„Могућ је временски размак између окончања сукоба, дај Боже у 2025.години, и тог неког безбедносног споразума. Колики је тај размак не можемо рећи. Он свакако зависи од тога како ће наступити нова америчка администрација, јер друга страна у преговорима свакако су САД.“
Наша саговорница истиче да остаје да се види да ли ће нови амерички председник остатити глобалиста по ономе како види улогу САД јер то би онда значило да наставља са хегемонијом и свим начинима да се та хегемонија одржи или ће схватити да га натојање да и даље игра улогу глобалног хегемона само одвраћа од остварења циља који је задао - да Америку поново учини великом, да је обнови економски и политички, да уједини народ…
„Уколико схвати да је за САД сасвим добро и довољно да буду једна од највећих држава прихватајући реалност, а то је растућа моћ нових сила онда је то заиста подлога за оптимизам и пут ка миру ком се можемо надати“, сматра она.
Испипавање терена
Димитријевић указује да још није сасвим сигурно ни шта је конкретно Трампов предлог за окончање украјинског сукоба. С неким предлозима изашао је Кит Келог, преговарач за Украјину, али то је, како каже професор, опипавање пулса и нека врста прелиминарне понуде.
„Не искључујем да постоје и неки тајни преговори на нивоу утицајних саветника који можда већ имају и решења у неким стварима али мислим да је то мање вероватно. Наравно, многи аналитичари су указивали да је ово што је понуђено за Русију апсолутно неприхватљиво, то би значило да су жртве које су дали узалуд страдале и да Русија готово ниједан свој циљ није остварила: одлагање чланства Украјине у НАТО на 10 година, прављење линије разграничења, долазак европских трупа на тај део Украјине који би и даље остао под контролом Запада то је нешто што Русији апсолутно не одговара. У таквим околностима она нема разлога да прихвати такве предлоге поготову у околностима кад је моментум рата на њеној страни“, образлаже саговорник Спутњика.
Он подсећа и да је Русија рекла да нема преговора са Владимиром Зеленским, осим ако не добије легитимитет, чиме је себи оставила одрешене руке да настави Специјалну војну операцију.
Димитријевић констатује и да постоји подељеност у Трамповом тиму где има људи коју су искрено за мир али има и оних попут Марка Рубија, кандидата за шефа Стејт департмента, који су антируски настројени јастребови.
„Добро би било да Трамп натера Зеленског да крене у озбиљне преговоре тиме што би се значајно смањила испорука оружја и новца. Али то је велико питање јер је Трамп већ почето да шаље противречне сигнале“, упозорава професор.
Зато је важно да Русија инсистира на пакету решења, закључује Димитријевић, напомињући да је руски председник Владимир Путин више пута изнео минимум захтева везаних за крај рата у Украјини.
