Спирала неизвесности: Шта чека Косово и Метохију
© Sputnik / Теодор АнастасијевићБадње јутро на северу Косова
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Пратите нас
Расплет косовско-метохијског питања, по мишљењу дипломате Зорана Миливојевића, не можемо очекивати ни у овој години посебно ако се узму у обзир три кључна фактора: могући опстанак Аљбина Куртија на власти, немоћ Европске уније и неизвесност наступа Америке.
Миливојевић истиче да је пред нама, што се тиче Косова и Метохије, још тежа и непредвидљивија година.
„У њу улазимо са дијалогом који је мртав, институцијама ЕУ које су нове, без стратегије и плана шта даље… Треба имати у виду да је Мирослав Лајчак као преговарач ЕУ и други мандат завршио без резултата, тако да је јасно да се морају мењати и преговори и формат, као и начин вођења али и сам садржај истих. На који начин, то тек треба да видимо,“ оцена је Миливојевића.
Овоме треба додати, каже он, и да имамо промене у Вашингтону које у сваком случају и директно и индиректно утичу на ово питање.
Нема ко да притисне Куртија
„Индиректно, зато што преко Америке на неки начин мора све да иде. Дакле, не могу да се прескоче, а да ли ће се директно укључити у ову причу, то још не знамо. У сваком случају, очекује се да ће Вашингтон променити приступ који је до сада био, тако да ако се Америка укључује ићи ће директно, а ако не, онда ће свакако задржати право да буде коначни арбитар, али питање је са које позиције и како,“ констатује саговорник Спутњика.
Миливојевић подсећа да нам понашање из претходног мандата Трампа говори да нас чека нешто боља варјанта, али док не видимо каква, то нам не значи ништа.
„Када је реч о самом КиМ следе избори и Курти има реалне шансе да победи, или да добије значајну већину и са њим треба рачунати да настави да има утицај на власт. Имајући у виду његову стратегију, то нам не обећава ништа добро и са те стране не можемо да очекујемо ништа добро, ни када је реч о дијалогу, ни кад је реч о укупном стању везаном за КиМ. Дакле, у свим тим околностима тешко је бити оптимиста,“ каже Миливојевић.
Америчка прича
Уколико не буде неких озбиљнијих мера према приштинским властима и акцијама, Миливојевић верује да можемо да рачунамо на већу ескалацију и притисак на Србе.
„Дакле, улазимо у једну спиралу затегнутости и неизвесности, и рекао бих хаоса у политичком смислу али и нестабилности, када је реч о животу и опстанку српског народа, тако да је све неизвесно. Није реално да очекујем у првој половини године ни од Америке, ни од ЕУ да уђу у посао, па да можемо да видимо у којој мери ће се ко од њих и како ангажовати. Мада, ЕУ за сада нема никакву идеју шта и како. ЕУ има, да тако кажем, заоставштину – Охридски споразум, дакле, немају Б варијанту. Охридски споразум је за Србију, подсећам у неким деловима неприхватљив, тако да у таквим околностима тешко да може да буде неких померања,“ мишљења је Миливојевић.
Уколико би Америка узела директно учешће у решавању овог питања или у његовој стабилизацији, додаје он, онда би се ту вероватно применио неки принцип сличан Дејтонском споразуму.
Екстремистичка политика Куртија
„Али, морамо имати у виду да Америка има веће приоритете од питања Косова почев од Кине, унутрашње политике, Украјине и Блиског истока па надаље. Европа је у проблему и њене најважније државе као што је Немачка или Фрацуска, и питање је и са каквим ће се још проблемима ЕУ суочити а то су питања која су егзистенцијална као што је енергетика. ЕУ дакле нема капацитет да буде доминантна и тешко да нешто ново могу да изнесу. Ту је највећи проблем што то даје ветар у леђа екстремизму и политици коју на пример, заступа Курти. Дакле, тензије расту, питање безбедности улази у први план а кад се то деси тешко је говорити о дипломатији или политици,“ истиче Миливојевић.
Оно што је фактор који ће се свакако рефлектовати и на ово питање јесте могући расплет дешавања у Украјини, јер ће епилог тога променити и позицију Европе која неће бити као сада, и неће моћи да има утицај исти као сад, закључује наш саговорник.
У сваком случају, српска држава је на Косову и Метохији у 2024. године одлукама такозваног премијера Косова Аљбина Курија претрпела од 1999. године можда и најтеже ударце које неће бити тако лако санирати.