Највећи српски таленат за Спутњик: Тренинг са Новаком, успех са Србијом и један сан – „Могу до врха“
© Фото : Уступљено СпутњикуМарко Максимовић
© Фото : Уступљено Спутњику
Пратите нас
Када вас Новак Ђоковић као најбољи тенисер свих времена зове да три пута заредом тренирате са њим очигледно је да у себи имате нешто посебно. То посебно код Марка Максимовића, младог српског тенисера, је таленат који ће Србији у будућности донети много радости. Спутњик вам доноси причу о момку који је „купио“ Новака и чији су резулати вредни пажње.
Готово свака каријера једног професионалног тенисера почиње са ударањем лоптице о зид, али тешко је чути да је тај зид део старог затвора. То је био случај Марка Максимовића, момка из Добоја који је ове године великих успесима и добрим резултатима скренуо пажњу на себе.
Почетак и позив од Новака
„Први меч који сам погледао је један Новаков меч против Бердиха, то ми је баш остало у сећању. Први разлог зашто сам почео да тренирам тенис је старији брат који је тренирао па сам се угледао на њега. Узимао сам кришом његове рекете како би лупао о један стари затвор испред моје куће. Мајка је после тога одлучила да ме упише на тенис“, прича Марко Максимовић на почетку разговора за Спутњик.
Када је схватио да љубав према тенису расте било је време да му се и озбиљније посвети.
„У Добоју сам провео 15 година, у једну руку ми је било тешко да направим промену и дођем у Београд, међутим имао сам велику подршку породице и тренера. Требало је времена да се прилагодим, али знам зашто сам дошао овде. Дошао сам са циљем да напредујем, добио сам јако добре услове на Новаковом тениском центру. Желео сам да напредујем у сваком сегменту и као човек и као играч, како бих могао да остварим своје снове. Видим се у томе да могу да будем у самом врху“, јасан је млади српски тенисер.
Труд и рад почели су да се исплаћују када је имао 16 година.
„Освојио сам завршни мастерс до 16 година у Европи (најјачи турнир за тај узраст). После тога су ме контактирали људи из Новаковог тенис центра, да будем спонзорисан играч. Тада ме је контактирао и Тениски савез Србије да играм за Србију на шта сам пристао. Нисам очекивао, мало ме је затекло, али то је најбољи осећај када те најбољи играч свих времена позове да дођеш да тренираш код њега, велика привилегија“, истиче Максимовић.
Напредовао је у Новаковој академији, али када се она затворила постао је члан Црвене звезде. То није могло да га поремети и наставио је напорно да тренира. Претходна година обиловала је испуњеним циљевима и успесима због чега Марко има разлога да буде задовољан.
„Прва половина године је била јако добра, почео сам годину као 50. на светској листи до 18 година, кроз неколико месеци ми је мало пао ренкинг. Одиграо сам једно полуфинале и једно финале прве категорије, финале А категорије. Потом је дошла тура у Италији где сам одиграо прву категорију и освојио сингл и дубл. Требало је да одем у Милано на припремни турнир пред Ролан Гарос, то је један од најјачих турнира. Ту сам имао пех јер сам се у финалу турнира у Санта Кроћи повредио, али мислио сам да није опасно. Под адреналином у том мечу нисам ни осетио, а сутрадан када сам се пробудио нисам могао да ходам. Магнет је показао да имам руптуру, хтео сам и у Милану да играм са тим, али смо схватили да то не би било паметно“, открива Максимовић.
Већ са 18 година показао је борбени дух јер је желео да остане на терену упркос повреди.
„Опоравак је требало да траје месец дана, доктор није препоручивао да се оде на Ролан Гарос па остаје жал због тога јер сам био у доброј форми. Пред јуниорски Вимблдон смо се спремали колико се могли, у Енглеској нисам остварио најбољи резултат, али је то било велико искуство, играо сам на трави први пут“, истиче талентовани српски тенисер.
Вимблдонска бајка
Тај Вимблдон заувек ће му остати урезан у сећању јер му се догодило непроцењиво искуство. Новак Ђоковић био је упознат са његовим талентом па је пожелео да тренира са њим.
„То је био шок за мене јер сам ја био на Рој Хемптону, а онда ме је Ноле позвао да дођем да га загрејем за прво коло. Отишли смо тамо, одрадили тренинг и када смо завршили Новак ме је после тога позвао још три пута. Невероватно искуство. Дао ми је Новак много савета стварно сам му захвалан на томе. Доста је захтеван тренинг. Мораш да будеш фокусиран, да играш јако добро, али је између осталог уживање. Први пут сам имао трему, али сам касније био опуштен“, присетио је Максимовић.
— ВИНТ (@RAcpWv8SolCYMOx) January 6, 2025
Новак је био талија за касније успехе.
„После Вимблдона сам ишао са репрезентацијом на екипно првенство Европе. У квалификацијама смо завршили као први у групи. Завршили смо такмичење као други што је било невероватно за нас јер нисмо очекивали такав резултат. Много је добар осећај, имао сам врхунске саиграче Огњена Милића, Николу Јовића, заједно са селектором Владимиром Аранђеловићем. Уследиле су припреме за Америку односно УС Опен. На припремном турниру сам био поражен у трећем колу, али сам остао и напорно сам тренирао за УС Опен. Изгубио сам у првом колу, пропустио сам неке шансе, али свеједно јако добро искуство“, поносан је српски тенисер.
Дејвис куп као непроцењиво искуство
Иако се најслободније осећа на шљаци, Марко жели да буде комплетан играч.
„Волео бих да се прилагодим свакој подлози. Мислим да могу да играм добро на све три подлоге, само морамо да радимо на томе. Мој најсигурнији ударац је бекхенд, али имам и добар форхенд са којим могу свашта. Напредовао сам при сервису, али још има простора за напредак“, истакао је Максимовић.
Награда за све оно што је постигао био је позив за Дејвис куп репрезентацију Србије. Прилику да тренира са српским тенисерима као и Новаком Ђоковићем максимално је искористио како би научио што више од искуснијих играча.
„Дејвис куп је мени најлепше искуство које ми се десило, боље и од Грен слемова на којма сам био. Стварно је посебно осетити тако нешто. Јако сам био изеннађен када ме је Троицки позвао да тренирам са њима, пре свега срећан. Сви су ме прихватили јако добро, давали су ми савете, делили су сиксуства са мном. Најбоља ствар која ми се десила у тенису. Свакога сам питао за неке ситуације на терену да поделе искуства са мном. Значило ми је што сам тренирао са играчима из врха, пре свега за искуство, да се осете ударци“, објаснио је талетовани Максимовић.
Било је и шаљивих момената.
„Миомиру се не свиђа када га зову Мићо. Неколико дана су га звали њему је прекипело, рекао је да га више не зову. Једно јутро ја сам тренирао са њим и рекли су ми да морам да му кажем Мићом. Срећом није ми узео за зло“, насмејао се Марко.
Корак ка сну
Као шлаг на торту дошла је специјална позивница за турнира 250 серије у Београду.
„Нисмо знали да ћу добити специјалну позивиницу, сазнао сам два дана пред меч. То је све било нешто ново за мене, ови играчи, све. Фантастично искуство, прилика да тренирам са таквим играчима, гледаш их како тренирају поред тебе. Задовољан сам како сам одиграо меч, један од најбољих на бетону које се одиграо. Штета за пропуштене прилике, али мислим да сам пружио добар отпор“, рекао је Марко који није успео да прође квалификације.
Планове не би требало превише откривати, а Марко је један од оних играча који себи поставља врло реалне циљеве, док је све преко тога само још већи повод за радост.
„План је да покушавам да прикупим што више поена како би дошао у позицију да играм челенџере“, закључио је Максимовић.
Реч тренера
Великог удела у Марковом успеху има и Иван Бејлица, његов тренер, који је са српским тенисером развио пријатељски однос. Бјелица је имао разлога да буде поносан на 2024. годину која је била велики степеник за његовог ученика.
„Јако интересантна сезона, било је многих задатака, али и лепих тренутака попут тог са репрезентацијом. Зближили су се, Марко је одиграо одличне сингл мечеве. Био сам поносан како је отворио сезону, јако смо тренирали. Кренули су добри резултати на шљаци где је стигао до циља који смо планирали. Стигао је до полуфинала А категорије и прве категорије, ту је кренуо да хвата залет. Важно је било и да игра мечеве у три сета који су дефиниција добре сезоне“, истакао је Бјелица.
О Марковом карактеру довољно говори један меч који је његов тренер посебно истакао.
„Извукао је неколико мечева, један против Француза, губио је 6:2, 5:0. Све што је могло да крене по злу, на крају гемова, поена, све је ишло на страну Франуцза. При 6:2, 5:2 рекао сам да Марко добија меч. Марко је почео да игра све боље и боље и када је вратио последњи брејк, све оно што је излазило и фалило почело је да се враћа. Тај Каиро се завршио одлично, али је дошло до повреде. Направио је сјајан резултат и у Сата Крочи, десио се пех са повредом али смо тада видели како се то решава“, истакао је српски тренер.
Бјелица се такође дотакао теме да је Марко играо повређен без намере да одустане.
„Више пута је играо са повредом, много играчи одмах прекидају, али ја га разумем, то је било финале, од финала се не одустаје тек тако. Играо је три и по сата са руптуром. Мислили смо после те повреде да је сезона уништена, али срећом доктори могу да погреше када је велики оток. Трава је дошла из неиграња тениса и опоравка, притом је то први пут на трави. Није му било лако за смаопоуздање, другачије су навике. Следећи пут када дође до сенироског Вимблдона биће спремнији“, уверен је Бјелица.
„Марко има ту борбеност у себи. Има став који каже да не пристаје да изгуби. Не пристаје на просечно и на став да не може да окрене неки меч“, јасно је објаснио српски стручњак.
Као и сваком спортисти и малдом српском тенисеру некада је тешко да остане миран, али ипак код њега преовладава позитивна енергија.
„Има много позитивине енергије у себи. Неки пут прерано почне да негодује, а ја знам да има феноменалну енергију и често неким искуснијим играчима показује. Мора некад да се буде и намазан. Био је један меч у Турској где је водио, дечко из публике се јавио након што је Марко изгубио поен и онда је он ушао у расправу са њим. Одличан је сваки пример, морају да се издрже и победе и порази“, појаснио је Бјелица.
На крају је истакао захвалност српским тенисерима који су на Дејвис купу помогли Марку.
„Хвала им свима, толико ду добри момци. То је због тога што су остварени и осећају да имају простора да помогну млађима. Ту је невероватан Новак који када није на Грен слему у стању је да буде тренер по неколико сати дневно. Виктор ми је неколико пута поменуо да му се свиђа Марков напредак. Драго ми је да су му дали поверење. Има игру, може да игра на свим подлогама“, закључио је Иван Бјелица.
Нема сумње да ће се Маркови снови тек остваривати, а 2024. година била је само почетак.