Слични али не и исти: Које цркве славе Божић кад и Срби а нису православне
© Фото : Kidan Media ኪዳን ሚዲያ/снимак екрана
Пратите нас
Свет је 7. јануара 2025., захваљујући снимцима са друштвених мрежа, био запрепашћен бројем хришћана који су се за Божић окупили на централном тргу етиопске престонице Адис Абебе. То је поново у фокус вратило причу о људима који хришћанству припадају још од 4. века, сматрају се „синовима Израиља“ и потомцима цара Соломона.
Зато што Божић славе када и велики број православних цркава, етиопске хришћане, као и египатске Копте, многи су означили као православце. Они то међутим, нису, иако са православцима имају доста сличности.
У свету постоје православне цркве које су аутокефалне али заједно чине једну свету, саборну и васељенску цркву: цариградска, јерусалимска, антиохијска и јерусалимска патријаршија, српска, руска, бугарска, грузијска, чешка и пољска православна црква, као и грчка архиепископија и кипарска православна црква. Оне имају јединство вере и богослужења и у узајамном су општењу, објашњава православни публициста, професор Владимир Димитријевић.
Слични смо, али нисмо исти
Међутим, постоје и цркве које нису признале одлуке 4. васељенског сабора и у те цркве спадају етиопска и коптска, као и јерменска црква. Четврти васељенски сабор одржан је од 8. октобра до 1. новембра 451. године у граду Халкидону.
„То је веома значајан тренутак у коме је црква дефинисала своје учење о Христу, као о Богу који је постао човек и у чијој личности су се нераздељиво а несливено сјединиле две природе – божанска и људска. Нераздељиво значи да је Христос заувек Бог који је постао Човек и несливено – божанска и људска природа се нису помешале. Јермени, Копти и Етиопљани нису усвојили то учење, него су пренагласили значај божанске природе у човеку“, истиче Димитријевић.
То значи да је по схватању Копта и Етиопљана Христос у потпуности Бог, док је човек делимично, што је касније модификовано такозваним монотелитизмом, тако да данас оци ове две афричке цркве уче у да Христу постоје божанска и људска природа, с тим што Христос има само божанску, али не и људску вољу.
„То питање је решавано на Шестом васељенском сабору. Ако Христос није у потпуности човек, то јест ако нема и потпуно човечанску вољу, онда људска природа није у потпуности спасена, тако да православље није могло да усвоји то учење и дошло је до трагичног разилажења и размимоилажења између веома драгоцених хришћана истока и православне цркве“, наводи Димитријевић.
Шта нас спаја
Између етиопске и коптске цркве и православних цркава постоје велике и бројне сличности – и у иконопису, и у богослужењу и многим другим стварима. Ипак, највећа сличност је, каже наш саговорник, у етосу и начину живота.
„Копти су велики хришћански народ, они су потомци старих Египшћана и од њих потичу највећи монаси. И оснивач самога монаштва, свети Антоније Велики. Етиопљани су такође велики хришћански народ; себе сматрају непосредним потомцима краљице од Сабе, која је долазила код премудрог Соломона и кажу да је остала с њим у другом стању, тако да се њихова царска династија, чији је последњи владар био Хаиле Селасије, сматрала директним потомцима Соломона и краљице од Сабе“, објашњава Димитријевић.
Древне традиције, изузетни манастири, озбиљан хришћански живот и данас од Копта и етиопске цркве чине примере како се може хришћански живети, додаје наш саговорник.
„Постоји у Етиопији огроман број манастира у којима се и данас руком пишу изванредне пергаментне књиге, које се не потписују одакле су, него се по облику штављења коже и специфичном мирису који је карактеристичан за сваку преписивачку школу препознаје коме та књига припада. Етиопљани су један изузетно аскетски народ, а истовремено, као и сви са истока, народ велике радости који дубоко поштује своју веру“, констатује Димитријевић.
Након што је 1974. марксистичко-лењинистичка војна хунта „Дерг“ оборила са власти последњег цара Хаила Селасија, вера је била сурово и крваво гоњена. Режим је 1976. свргнуо патријарха Теофила, а три године касније га погубио. Генерал Менгисту Хајле Маријам је 1977. преузео власт и владао је, према стаљинистичком узору, прогањањем хришћана и изгладњивањем народа. Свргнут је маја 1991. године, после чега Црква поново добија значајно место у друштву.
Копти су вековима изложени исламским притисцима, али су успели да одоле и остану верни свом хришћанству. Исламски терористи и данас нападају Копте, али саадашњи председник Египта, Абдел Фатах ел Сиси труди се да обезбеди верску толеранцију у држави, каже Димитријевић.
Све у свему, може се рећи да су Копти и Етиопљани слични православцима, али да нису исти. Ипак, јако је вредно упознати те народе, сматра наш саговорник. При томе, не ради се о вулгарном екуменизму, који би подразумевао губљење сопственог идентитета, већ обогаћивање и упознавање народа који су, као и Срби, много патили и страдали, али су успели да сачувају свој идентитет.
„Покојни владика будимски Данило причао ми је како су етиопска богослужења величанствена, како беле одежде које они носе, под афричким сунцем изазивају страхопоштовање и невероватну свест о томе да присуствујемо нечем ранохришћанском, нечем што је испуњено радошћу и благодарношћу првих хришћана у сусрету са Христом“, прича Димитријевић.
Постоји много разлога и начина да се упознајемо са народима који су нам слични. До сада, били смо, према мишљењу нашег саговорника, опседнути народима Запада и „великом цивилизацијом“, док људе огромне културе, великих и светлих традиција, који су нам блиски по историји и страдању, нисмо примећивали, закључује он.
Погледајте и:
