Сви трендови иду у прилог Србије али оне која - не иде према Западу /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Сви геополитички трендови, од прилика у Донбасу, доласка Доналда Трампа до јачања суверенизма, иду у прилог Србије али Србије која је неутрална и не иде ка Западу и зато су неразумни било какви кораци ка њеном увлачењу у западну орбиту. Србија тамо не припада, то је против њене политичке културе, идентитета и геополитичких интереса.
Вртоглаве промене у свету, укључујући Трампове најаве да би могао да мења границе, овако коментарише др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду. Како каже, сви ови потенцијални потреси али и развој догађаја од оних на украјинском фронту, преко јачања Кине, суверенизма у Европи и савезника Србије, указују на то да Србија не треба да жури.
„Стално се ствара притисак неких вештачких рокова да улазимо у аранжмане из којих касније веома тешко излазимо. Надам се да ће се негативан тренд чији смо сведоци у последње време зауставити и преокренути јер Србија не припада политичком Западу и не верујем да би јој икад било лагодно у таквом простору“, уверен је Митић.
Професор Факултета политичких наука др Часлав Копривица истиче да ако Србија жели да искористи све присутнији тренд ка суверенизовању треба само да пројави вољу да буде суверена нација и да проговори о томе да јој се отима Косово на шта она не пристаје.
„Ако тренд суверенизма постоји, пре свега одавде мора да се покаже воља да не желимо да климамо главом на неправду која нам се чини и да желимо да преокренемо те правце у смеру оног што је реституција наше минималне суверности а кад је реч о територијалној целовитости ту је питање Косова и Метохије на првом месту“, поручује Копривица у емисији Свет са Спутњиком.
Шта ће донети Трамп
Процењујући промене које би могле уследити кад Трамп 20. јануара уђе у Белу кућу, у светлу најава да би могао припојити нове територије, попут Гренланда и Канаде, он истиче да ће свакако бити премештања акцената у америчкој спољној политици али да ће пре свега доћи до идеолошких промена у самој Америци.
„Агенда проџендеризма и постмодерних антиидентитетских идеологија више неће бити у игри. Али ако неко очекује да ће Америка престати да се дрско понаша – то се неће десити“, уверен је професор који напомиње да је и за Трампове присталице потпуно легитимно да ако је Америка на првом месту проблеме решава ако треба и путем силе.
Копривица сматра и да ће Европа и даље бити потчињена Сједињеним Државама те да ће Трамп само западноевропским савезницима директније стављати до знања ко је ту газда и кога има да слушају, а да кад је реч о рату у Украјини да он неће престати:
„Иако је овај рат у Украјини Америка суштински започела, Трамп не може дозволити да у очима јавности поготову дела јавности која је гласала за њега као за стронгмена, јаког вођу, буде створена слика о њему као о губитнику који је подвио реп пред Путином", каже професор, који верује да ће се зато решење тражити између три различита сценарија: оног на шта ће Украјина која губи рат морати да пристане и што ће бити њен максимум, онога што Русија пројектује да би решила проблем због ког је била принуђена да уђе у овај сукоб, и онога што Америка може да допусти не само да би сачувала образ хегемона него и да би послала поруку савезницима да је Америка и даље најјача и да се ни пред ким не повлачи.
Митић напомиње да треба бити опрезан у очекивањима од Трампа, имајући у виду и његов први мандат. Тачно је да и међу његовим сарадницима има оних који су за то да се Америка окрене себи, повуче из сукоба у којима не би требало да учествује и врати у своје двориште, а чињеница је и да Трамп није највећи фан НАТО али то не значи да га неће користити као инстурмент, као ни Г7 и друге организације, напомиње саговорник Спутњика.
У кључу интереса Америке он сагледава и питања Гренланда, Канаде и Панамског канала које је отворио Трамп, истичући да је позадина ових идеја осигурање рута за САД: за Гренланд и Канаду арктичке руте, а кад је реч о Панамском каналу који би новоизабрани председник САД да врати под америчку контролу, он је стратешки важна веза између Атлантика и Пацифика.
Логика америчких граничара
Трка за Арктик би могала бити једна од димензија Трампове жеље да припоји Гренланд и Канаду али, по мишљењу Копривице, кудикамо је индикативније његово „кабадахијско и каубојско понашање“.
Проблем с Американцима почев од Бушове доктрине, оцењује професор, јесте да се не сме допустити да било ко угрози њихов водећи положај.
„Кад имате поштену глобалну утакмицу и у тој утакмици Кина очигледно већ годинама претиче Америку, онда се то онемогућава америчком политиком моћи. Својевремено је Медлин Олбрајт рекла да је непоштено да Русија има толико ресурса у Сибиру. То је америчка логика. Па онда имате теорију Збигњева Бжежинског, који инсистира да је Русија највећа колонијална сила а да се није деколонизовала. Или да је непоштено да Ирак има толико нафте па та нафта припада свима нама, а она у Тексасу и на Аљасци припада само Америци. Кад се то примени на Канаду то је иста логика - логика америчких граничара. Граничарски менталитет значи да ти помераш границе и кад их помераш то је твоје. То је менталитет отимања од ког се Америка никад није опростила“, објашњава Копривица.
Митић подсећа да су, и кад је реч о Панмском каналу, Американци прво направили Панаму и „помогли јој“ да постане независна, а онда изградили и канал.
Затим је, додаје он, у процесу деколонизације 60-их година почео је притисак на америчку администрацију који је довео до споразума Панаме са Џимијем Картером 1977. и онда је 31.децембра 1999. Панамски канал био враћен Панами.
Сад је Трамп, каже Митић, лансирао причу да Кинези који су купили неке луке у Панамском каналу „контролишу“ улаз на Пацифик и на Атлантик, али тај канал је и даље у потпуности отворен - Кинези не намеравају на било који начин да то оспоре.
Покушај кочења кинеских пројеката
Што се тиче Гренланда, САД су током Другог светског рата окупирале Гренланд што је било у неку руку логично с обзиром да је Данска била под нацистичком окупацијом, а после рата су, подсећа наш саговорник, имале озбиљне базе и радаре јер су се бојале совјетске претње, иако је тада Арктик био много мање проходан.
„Оно чега се сад боје јесте чињеница да ће због процеса отопљавања на Арктику у будућности најпроходнији део те руте бити уз северну руску обалу. А Русија у сарадњи с Кином улаже огромна средства у изградњу Северног морског пута што и Пекингу омогућава још један начин да избегне амерички безбедносни полупрстен којим опкољавају Кину“, објашњава Митић.
Он указује и на чињеницу да су Кинези покушали да на Гренланду купе неке аеродроме што су Американци спречили, па и Трампове провокативне идеје у погледу те данске територије тумачи као покушај да се спрече неки развојни пројекти Кине у том делу света.
Копривица коментарише и паралелу која се неминовно намеће између питања Гренланда и бурног негодовања које су ти Трампови планови изазвали у Европи, и отимања Косова и Метохије од Србије које је већина чланица ЕУ подржала.
„Овде је у питању културни расизам који се манифестује у томе да кад је реч о истом принципу под потпуно истим или веома сличним условима они уопште не виде да је ту прекршено правило зато што постоји једна врста неизречене расистичке премисе - „али то су Срби“. А за Србе не важе правила која важе за друге. Реч је о томе да вас не сматрају цивилизованим. Бивши заменик америчког државног секретара Строуб Талбот је рекао 1999. кад се све завршило (агресија на СРЈ) да није била реч о заштити Албанаца него је идеја била да "нападнемо Србе зато што су они народ који се противи модернизацији" – а то је англо-америчка модернизација која заправо значи да су они метропола а они који се противе модернизацији противе се томе својим сувернизмом“, истиче професор.
Нама је суверенизам "ендемски својствен" јер смо "накриво насађени" па сматрамо да ако имамо државу треба и стварно да будемо њени господари, примећује Копривица.
