Последњи амерички маневар против Србије и Русије - мора се сачекати нови тим у Белој кући
13:15 18.01.2025 (Освежено: 13:22 18.01.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
„Мислим да је прича о НИС-у чист геополитички маневар. Једноставно, америчка страна жели да нас потпуно приведе у свој табор. Зашто то ради баш сада на крају мандата тренутне администрације, не знам, али мислим да оно што наша страна може да уради, у најмању руку, јесте да овакве преговоре одложи, а праве преговоре поведе са новом администрацијом“.
Овако Владан Павловић, аналитичар пољске компаније ИПОПЕМА секјуритис коментарише у „Енергији Спутњика“ америчке санкције нафтном сектору Русије, које се пресликавају и на Нафтну индустрију Србије, чији је већински власник руски „Гаспром“.
Са изјавом руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је рекао да национализација НИС-а не долази у обзир јер није предвиђена међудржавним споразумом, чули смо и руску страну. До сад смо имали прилике да чујемо само америчку, која тражи безуслован излазак Руске Федерације из читаве приче. Ово, каже Павловић, значи да се евентуално може ићи на договор у смислу откупа, на одлагање и договор са долазећом америчком администрацијом, или на „привремену“ национализацију.
Та врста национализације подразумевала би нешто што је рађено у другим европским земљама које су, када су уведене санкције руским фирмама, њих тобоже национализовале, односно привремено преузеле власништво руских фирми да би, након окончања рата у Украјини, у договору са руском страном коначно дефинисали власништво.
Претпоставка је да ће, када у једном тренутку буде склопљен мир, односи бити враћени у нормалу, а то би значило повратак страних компанија на руско тржиште и обрнуто, враћање Русима удео у компанијама које су имали ван Русије у Европи. Можда је то модел који би могао функционисати и код нас. Дакле, да не то буде „груба“ национализација, већ привремени пренос власништва на Србију где би Србија постала про форме власник. Касније, када се би се рат окончао, постигао би се неки међусобни споразум, рекао је Павловић у разговору са Јелицом Путњиковић.
Чак и када би се та претпоставка узела за пример, објашњава наш саговорник, односно када би Србија постала власник НИС-а, јавила би се многа друга питања попут оних ко би чинио нови менаџмент компаније, ко би њоме управљао, шта би били њихови даљи планови, у шта би улагали, која би била политика дивиденди и томе слично.
НИС-ова рафинерија нафте у Панчеву једна од најсавременијих рафинерија у овом делу Европе, са максималним пројектованим капацитетом од 4,8 милиона тона годишње.
© НИС
Политика чекања
Павловић сматра да нема сврхе преговарати са људима који су још седам дана у канцеларији и који су нам поставили неразумне услове, када постоји могућност да са новом администрацијом дођу и нови услови. Они се, можда, неће значајно ни променити, али би било мудрије ипак их саслушати.
Ја не кажем да ће се услови променити или битно изменити, али можда ће нова администрација имати другачији поглед на НИС. Ми и даље зависимо 90 одсто од Русије када је у питању снабдевање гасом, иако не постоји зависност од НИС-а за нафту. Та нафта није више руска, она може бити и ирачка и у том погледу нема повезаности са Русијом.
Када је у питању снабдевање нафтом, Србији је битнији ЈАНАФ односно Јадрански нафтовод који је, изненађујуће, показао добру вољу да нам не обустави испоруку. Разлог томе је, каже Павловић, што 70 одсто прихода ЈАНАФ-а долази управо од НИС-а који им је главни купац. Уколико НИС буде блокиран, највероватније би уследио и банкрот ЈАНАФ-а.
ЈАНАФ (Јадрански нафтовод) је хрватска компанија која управља међународним транспортом нафте од терминала Омишљај до рафинерија у југоисточној и средњој Европи.
© Sputnik / Виктор Толочко
/ ЈАНАФ можда и може да преусмери један крак снабдевања према Мађарској или Аустрији, али НИС им је купац број један и они имају дугорочан уговор са њима на две године. То би било и за њих удар, можда чак и већи него за НИС. Јуче су изашли са саопштењем у коме кажу да уопште не знају како ће се завршити договор око НИС-а и да с тим увези не могу да знају ни какав им је будући план пословања.
Да ли је НИС поклоњен?
Међу најкритичнијим коментарима везаним за само пословање и куповину НИС-а су они који тврде да је Нафтна индустрија Србије поклоњена Русима. Павловић такве тврдње сматра заблудом и објашњава је бројкама.
Често се говори да је НИС „дат“ за 400 милиона евра, али то није тачно. Део од 56 процената је дат за 400 милиона евра, што значи да је он тада оквирно вредео 800 милиона евра. Постоји још једна искривљена слика, када се помиње Јужни ток. За њега се исто криви Русија, али Русија није обуставила тај пројекат, већ Бугарска.
Руси су, наставља Павловић, при куповини НИС-а добили и део дуга који су морали да врате. Купили су компанију која је имала 100 милиона евра не нето, већ оперативног губитка и 300 милиона дуга. Тада је капацитет рафинерије био 2,8 милиона тона, док је данас капацитет 4,5 милиона.
НИС-ове пумпе данас спадају у неке од најбоље опремљених и најсавременијих пумпи у региону.
© Sputnik / Александар Милачић
Педесет одсто цене коју грађани плаћају на пумпама данас иде директно у буџет Републике Србије, објашњава он, док осталих 50 иде НИС-у као приход.
НИС између Истока и Запада
Павловић истиче да притисци на НИС стижу са обе стране, иначе међусобно супротстављене, са различитим геополитичким интересима, те да излазак из ситуације није једноставан.
Једино што бих могао да саветујем људима који ће морати да донесу одлуку о овоме јесте да, мада је за то већ касно, није ни требало улазити у преговоре са одлазећом америчком администрацијом која, при томе, има изразито чврст став о свему овоме. Требало је да примене неки свој ауторитет и сачекају нову администрацију.
Чудно је уопште и што су дати овако тесни рокови за једну компанију која нема скоро па никакве важности у сукобу Русије и Америке у Украјини, те Павловић не види ни разлог да се ово питање реши одмах, по хитном поступку.
Погледајте и:
