Страшна срамота на образу Запада: И преци би им се пред овом суманутом одлуком – шокирали
© Sputnik
Пратите нас
Док се руским дипломатама брани да оду на 80. годишњицу ослобођења Аушвица, западне престонице покушавају да спрече учешће светских лидера у обележавању годишњице Дана победе у Москви. У суманутом наративу који стиже са истог оног Запада који су Руси ослободили од нацизма, улога Русије у Другом светском рату се потискује, додуше безуспешно.
Историчар и академик Љубодраг Димић каже врло јасно за Спутњик да је овакво понашање и порука која се њиме шаље једноставно – срамотна.
То је велика срамота цивилизације којој припадамо. Онима који су ослободили Аушвиц не допуштате да дођу н обележавање годишњице, а при томе фалсификујете на најбруталнији начин истину о прошлости. Са једне стране стоје истраживања и њихови резултати, док су на другој страни тумачења прошлости, а истраживања и тумачења су готово увек у раскораку, рекао је професор Димић за Спутњик.
Неке жртве умиру два пута – кад их убију и када их забораве. Истину о жртвама, али и преживелима концентрационог логора Аушвиц данас, више него икад, прекрајају.
Совјетски лекари и представници Црвеног крста међу децом-затвореницима логора смрти у првим сатима након његовог ослобођења од нацистичких џелата у Аушвицу.
© Sputnik / Б.Фишман
Руси и дан данас бију битку са повампиреним нацизмом у Украјини, истом оном идеологијом која је саградила и пустила у погон највећу „фабрику смрти“ у историји човечанства – логором Аушвиц. Упркос томе, они нису добродошли у Пољску на годишњицу ослобођења логора, нити се признају њихове заслуге у ослобођењу логораша.
Срамота
Овакви потези европских челника шаљу врло јасну поруку не само Русима, него и свету, а представљају ревизију историје када је реч о учешћу Русије, односно Совјетског Савеза, у Другом светском рату. Уједно служе и као врста политичког оружја у дневнополитичком обрачуну, а иду на штету историји и истини.
Истраживања и истраживачки резултати проистичу из жеље и потребе да се прошлост сазна и она се спроводе на рационалан и непристрасан начин. Наспрам тога, каже Димић, стоје политичка тумачења која су најчешће подређена државним, верским, политичким, националним, класним, или чак личним, али у сваком случају не научним интересима.
Најмање 1.3 милиона људи је послато у Аушвиц између 1940. и 1945. године, а најмање 1,1 милион је умрло. У логору је регистровано укупно 400.207 затвореника: 268.657 мушкараца и 131.560 жена.
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Шта нам остаје и преостаје?
Од истине се на Западу бежи и уместо ње појављују се тумачења која функционишу тако што уништавају будућност тумачећи прошлост на начин који одговара онима који настоје прошлошћу да овладају. Они своје темеље намећу као датост, невезано за чињенично стање.
Покушавају да неистином угуше свако другачије мишљење, сваки истраживачки резултат, да се подаци и истраживања који говоре о ономе шта се дешавало приликом ослобођења Аушвица заташкају. Они покушавају да избришу чињеницу која говори о томе која држава и војска је учествовала у ослобођењу овог логора и да је на крају крајева избаце из списка оних који су учествовали у спашавању логораша, истиче академик.
До данас су сачувани многи објекти логора Аушвиц. Они су званично под заштитом Државног музеја Аушвиц-Биркенау, основаног 1947, који има и функцију истраживачког центра за проучавање холокауста. УНЕСКО је овај логор 1979. прогласио делом Светске баштине под именом „Аушвиц-Биркенау - немачки нацистички концентрациони логор смрти“.
© Sputnik / РИА Новости
Димић каже да је овакав фалсификат и овакво искривљење истине довољно да на многе начине формира другачију будућност и да утиче на генерације младих људи који ће тек накнадно у једном тренутку морати да бришу из свести све оно што им је, погрешно, нуђено у школама као истина.
Будуће генерације ће морати да се врате истраживањима која ће опет, хтели – не хтели то многи на Западу, ставити ондашњи Совјетски Савез као државу која је извршила ослобођење и која је положила највише жртава рушећи поредак који је Хитлер успоставио.
Истина ће победити
Наш саговорник је убеђен да ће истина и подробна историјска истраживања ипак превазићи дневнополитичке лажи и манипулације. Истина се, по његовом мишљењу, не може избећи, иако нас политика од ње повремено удаљава. Сутра или прекосутра, каже он, чињенице ће изаћи на видело, а посао историчара учи нас томе да се истина о прошлости не може уклонити.
Ипак, овакав искривљени наратив и ниподаштавање совјетских и словенских жртава палих у борби против нацизма и фашизма представљају одличну подлогу за распламсавање нових сукоба. Исто тако, чињенице и истина имају функцију да смире сукобе и формирају климу рационалних међудржавних односа.
Рационална свест која нуди рационална објашњења о ономе што је била прошлост, за циљ има да познавајући оно јуче, разумемо ово данас и боље схватимо све оно што долази сутра. Ту лежи функција стицања знања о прошлости, закључује Димић.
Затвореници Аушвица у првим минутима након ослобођења логора од стране Совјетске армије.
© Sputnik / Б.Фишман
Иначе, амбасадор Русије у Пољској Сергеј Андрејев рекао је да би руске дипломате теоретски могле непозване да дођу, али да нема потребе да присуствују догађају где се нико неће сећати ко је заправо спасао логораше ослободивши не само Аушвиц, већ и читаву Европу.
Коментаришући покушаје Запада да спрече светске лидере да у Москви одају почаст победницима над нацизмом и фашизмом, директор Спољнообавештајне службе Русије Сергеј Наришкин каже да овакве акције имају за циљ комплетну изолацију Русије. Ипак, он верује да у тим настојањима неће бити успешни.
Фабрика смрти
Црвена армија ослободила је логор смрти Аушвиц 27. јануара 1945. године. Аушвиц-Биркенау био је највећи нацистички логор смрти и постао је један од главних симбола холокауста. Поред јевреја, који су чинили највећи део настрадалих, у њему су убијани Пољаци, Роми, совјетски заробљеници, Белоруси, Руси, Украјинци. Чеси, Југословени и други.
Аушвиц је био сачињен од комплекса који је чинило више од 40 концентрационих логора и логора смрти којима је управљала Нацистичка Немачка у Пољској. Најмање 1.3 милиона људи послато је у ову „фабрику смри“ између 1940. и 1945. године, а најмање 1,1 милиона је умрло.
Новембра 1944. Хајнрих Химлер наредио је уништење крематоријума у Аушвицу, а гасне коморе у Биркенауу СС дигао је у ваздух јануара 1945. у покушају да сакрије немачке ратне злочине пред совјетским трупама које су се приближавале. СС команда је 20. јануара наредила да се побију сви преостали логораши, али ова наредба није извршена у хаосу немачког повлачења. Немци су покушали „евакуацију“ заробљених, односно послали су их на марш смрти, како не би остали у логору као сведоци. Најслабијих 7.500 људи остављено је у Аушвицу и њих је ослободила 322. стрељачка дивизија Црвене армије 27. јануара 1945. године.
Погледајте и:
