https://sputnikportal.rs/20250202/primirje-ili-nastavak-rata--pitanje-je-sad-video-1182210062.html

Примирје или наставак рата – питање је сад! /видео/

Примирје или наставак рата – питање је сад! /видео/

Sputnik Србија

Током ратова на простору бивше Југославије, у разним фазама и међу различитим зараћеним странама, проглашавано је више десетина примирја. Напослетку, нити... 02.02.2025, Sputnik Србија

2025-02-02T18:21+0100

2025-02-02T18:21+0100

2025-02-03T16:34+0100

свет

свет – политика

коментари и аналитика

пророк

душан пророковић

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/1b/1182031762_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_85e40fa23f82f1052d198432db5d20fe.jpg.webp

Логично, пошто су тада, деведесетих година ХХ века, под међународном заједницом пре свега подразумеване САД и мировна решења су у највећој мери представљала „америчке креације“.Искуство из ЈугославијеИмајући у виду „југословенско искуство“, исувише оптимистично је најављивати унапред како постигнуто израелско-палестинско примирје значи и велики корак напред ка мировном решењу. Уосталом, изарелски премијер Бенјамин Нетанјаху суочио се са проблемима у сопственом кабинету због пристајања на примирје (осам министара гласало је против примирја, а тројица су поднели оставке), па је морао подвући како „задржава право“ да настави војне операције ако то буде неопходно. Хоће ли бити неопходно?Примирје је, у сваком погледу, најпотребније Гази, односно палестинском становништву које живи у Гази. Услови живота су катастрофални, разарања огромна, биће великих изазова и у организацији дотурања хуманитарне помоћи. Године, а могуће и деценије биће неопходне да се Газа обнови, чак и ако у том послу буду учествовале и богате муслиманске државе. Примирје је, међутим, било неопходно и осталим актерима укљученим у актуелна „блискоисточна дешавања“. И то не само због израелско-палестинског конфликта, већ због новог момента оличеног у промени власти у Сирији.Промене на Блиском истокуПоследњи израелско-палестински сукоб покренуо је велики талас промена које се осећају на целом Блиском истоку. Време се не може вратити назад, а промене које су се одиграле остављају дугорочне последице. Шта се променило? Прво, када је у питању Израел, промењено је стање на терену. У Гази су израелске снаге преполовиле територију коју контролишу Палестинци, а уз то су „обезглавили“ Хамас и Хезболах циљаном елиминацијом руководећих фигура у обе наведене организације.Илузорно је очекивати да ће Израел сада пристати на повратак у претходно стање и било какве компромисе у том погледу. Истовремено, Израел је изгубио доскорашњу подршку у међународним односима, односно, дугорочно гледано, изгубио је симпатије међу млађим генерацијама Американаца и посебно - Европљана.То се лако може видети у разговорима са студентима било где у Европи. У контексту ових великих промена у међународним односима, велико је питање како ће се овај губитак подршке одразити у наредним годинама или деценијама и колики проблем може представљати за Израел. Израел компензује ово „сужавање међународне подршке“ чврстим ослањањем на САД, али ни америчка позиција данас није иста као раније, тако да је упитно како ће се ту ствари одвијати надаље.Корак напредДруго, када је реч о Палестини, одлуке Шпаније, Ирске, Норвешке и Словеније од прошле године веома су важне за легитимизацију њеног статуса међу европским земљама, чланицама ЕУ и НАТО. Палестина је коначно прекинула „својеврсну изолацију“ која је постојала у Европи, што је значајан корак напред.Али, с друге стране, због промена на терену није јасно шта се сада „легитимизује“, која је то територија, шта ти процеси у међународној политици значе за чињенично стање на терену?Територија Појаса Газе коју контролишу палестинске структуре тренутно се простире на 150 до 200 квадратних километара (отприлике, то је упоредиво са територијом општине Чукарица), фактички је „одсечена“ од граничних прелаза ка Египту и своди се на агломерацију Кан Јуниса са додатком уског приобалног (и пренасељеног) појаса ширине 2 до 5 километара. Посматрајући са становишта геополитике Израел је последњим ратом направио „крупан продор“ у смеру да палестинско питање сведе на питање Западне обале!Треће, Иран је показао снагу регионалне силе, бомбардовао је Израел, што је значило више у симболичком него у тактичко-оперативном смислу, али упркос томе, утицај Ирана на регионалну безбедност је релативизован обезглављивањем Хамаса и Хезболаха.Такође, утицај Ирана релативизован је и падом Башара Асада. Уз то, шокантна погибија Ебрахима Раисија у хеликоптерској несрећи, организовање нових председничких избора и промена на челу државе отвориле су расправе о (не)избежности унутрашњих реформи, делимично пребацујући фокус са спољних на унутрашња питања. Четврто, Ердоган јесте тренутни победник сукоба у Сирији, без његовог ангажмана не би ни дошло до изненађујуће брзог Асадовог пада, али је сада отворено колико дуго Турска може да задржи ову садашњу позицију. Несумњиво, Ердоган види Турску као велику силу, али свргавање Асада није довољно да се потврди статус велике силе. За тако нешто је потребно утицати на глобалне процесе, макар утврђивањем регионалне безбедносне динамике, а то се већ тиче будућих односа Турске и Израела после Асадовог пада, самим тим и односа Турске према палестинском питању и свим будућим акцијама Израела. Међу њима су и активности Израела усмерене ка јачању позиција „курдског фактора“ и евентуалном успостављању независног Курдистана.Фактор СиријеИз садашње перспективе, заправо се чини да ће не само питање Газе, већ и питање регионалне безбедности на Блиском истоку одредити судбина Сирије. У којој мери је нова власт способна да одржи безбедност у Сирији? У којој мери је способна да одржи територијални интегритет Сирије? Какви ће бити њени односи са Израелом? Какви ће бити њени односи са Ираном? Колико ће Турска моћи да рачуна на Дамаск у транспоновању својих регионалних интереса? За сада, нема јасних одговора на ова питања, нема чак ни прогноза са великим степеном поузданости.Отуда и примирје као одлично привремено решење. Не само за Палестинце којима је најпотребније и Израел који је директан учесник у сукобу, већ и за буквално све остале актере заинтересоване за стање на Блиском истоку.Нужно је анализирати ствари из нових углова и на основу нових реалности редефинисати досадашње стратегије. Од тога како се дефинишу нови циљеви – израелски, ирански, турски, саудијски, али и амерички, кинески и руски, зависиће и колико ће примрије трајати и да ли ће можда прерасти у мир. Мир зависи и од међународне заједнице, а под том одредницом подразумева се другачији садржај него деведесетих година ХХ века.

2025

Вести

sr_RS

свет – политика, коментари и аналитика, пророк, душан пророковић, емисија „пророк“