https://sputnikportal.rs/20250204/ko-se-cese-imunitet-cuva-sta-je-otkrilo-veliko-istrazivanje-o-svrabu-1182254067.html
Ко се чеше, имунитет чува: Шта је открило велико истраживање о сврабу
Ко се чеше, имунитет чува: Шта је открило велико истраживање о сврабу
Sputnik Србија
Чешање места свраба смањује присуство потенцијално штетних бактерија на кожи, показују студије са мишевима. 04.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-04T16:54+0100
2025-02-04T16:54+0100
2025-02-04T16:54+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182254332_0:192:1024:768_1920x0_80_0_0_5946045ed9c87636ab42bf27db2b76b2.jpg
Чешање места уједа комарца може пружити велико задовољство, а научници су сад сазнали зашто: чешање активира имунски одговор који помаже да се кожа заштити од опасних инфекција, барем код мишева.„Сад постоји молекуларна база за запаљење изазвано чешањем“, кажу у Медицинској школи Универзитета Вашингтон у Сент Луису.Шта је супстанца ПСкоро све животиње се чешу, иако претерано чешање може оштетити кожу. Класично објашњење је да чешање уклања паразите и изворе иритације. Међутим, научници су увек сматрали да можда постоје други разлози. Уосталом, неки паразити, попут комараца, давно су отишли пре него што свраб почне.Да би боље разумели чешање, имунолог Ден Каплан са Универзитета у Питсбургу у Пенсилванији и колеге су нанели синтетички алерген на уши мишева. То је изазвало облик запаљења коже познат као алергијски дерматитис, проузрокован контактом са неким алергеном. Након што су се мишеви чешали, њихове уши су постале отечене и пуне неутрофила, типа имунских ћелија.Међутим, мишеви којима је постављена такозвана елизабетанска крагна нису могли да почешу своје уши, које су имале мањи оток и мање неутрофила. Биолошки модификовани мишеви којима су недостајали неурони за осећај свраба такође су испољили слично пригушену реакцију. Овај експеримент је показао да чешање повећава запаљење.Научници су приметили да на местима чешања, неурони који осећају бол ослобађају снажног гласника нервног система, званог супстанца П. Супстанца П је активирала кључне беле крвне ћелије, мастоците, изазиваче алергијских симптома. Мастоцити су призвали неутрофиле на место чешања, подстичући запаљење.Познато је да мастоците могу активирати директно алергени. Овај рад је открио да мастоцити могу бити активирани и индиректно, чешањем и низом корака које узрокује.Запаљење путем неутрофила било је увелико појачано ако су се мишеви чешали и активирали обе путање. Чешање је било кључна компонента у развоју запаљења, што је било мало изненађујуће.Хронични и акутни сврабУ другом делу студије, проучаван је микробиом коже животиња, скуп бактерија које живе на мишјој кожи. Дан после излагања алергену, код мишева којима је дозвољено да се чешу постојала је мања вероватноћа присуства потенцијално опасне бактерије Staphylococcus aureus на ушима. Ово сугерише да чешање доноси антибактеријске користи, доприносећи објашњењу зашто чешање може бити пријатно.Важно је напоменути да је студија била фокусирана на акутни, а не хронични свраб. Хронично чешање може довести до оштећења коже, дајући Staphylococcus aureus веће упориште.Боље разумевање овог механизма могло би помоћи људима са хроничним сврабом, који може бити последица екцема, дијабетеса и других стања. Студија је такође открила да тело има један скуп нерава који шаље сигнале свраба и посебан скуп који реагује на чешање појачавајући запаљење.Ако би научници могли да их раздвоје, могли би да блокирају по један скуп у разним временима. То би могло бити корисно кад је свраб врло непријатан, али пратеће запаљење доприноси имунској реакцији тела.Постоји заиста опака спрега свраба и чешања која се не може раскинути. Идентификација тог склопа могла би довести до третмана који ће успешније разбити тај циклус, кажу научници, пренео је „Нејчер“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/03/1182254332_0:0:1024:768_1920x0_80_0_0_7e3f432514c5b10d0e1543d6f3849dc0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Ко се чеше, имунитет чува: Шта је открило велико истраживање о сврабу
Чешање места свраба смањује присуство потенцијално штетних бактерија на кожи, показују студије са мишевима.
Чешање места уједа комарца може пружити велико задовољство, а научници су сад сазнали зашто: чешање активира имунски одговор који помаже да се кожа заштити од опасних инфекција, барем код мишева.
„Сад постоји молекуларна база за запаљење изазвано чешањем“, кажу у Медицинској школи Универзитета Вашингтон у Сент Луису.
Скоро све животиње се чешу, иако претерано чешање може оштетити кожу. Класично објашњење је да чешање уклања паразите и изворе иритације. Међутим, научници су увек сматрали да можда постоје други разлози. Уосталом, неки паразити, попут комараца, давно су отишли пре него што свраб почне.
Да би боље разумели чешање, имунолог Ден Каплан са Универзитета у Питсбургу у Пенсилванији и колеге су нанели синтетички алерген на уши мишева. То је изазвало облик запаљења коже познат као алергијски дерматитис, проузрокован контактом са неким алергеном. Након што су се мишеви чешали, њихове уши су постале отечене и пуне неутрофила, типа имунских ћелија.
Међутим, мишеви којима је постављена такозвана елизабетанска крагна нису могли да почешу своје уши, које су имале мањи оток и мање неутрофила. Биолошки модификовани мишеви којима су недостајали неурони за осећај свраба такође су испољили слично пригушену реакцију. Овај експеримент је показао да чешање повећава запаљење.
Научници су приметили да на местима чешања, неурони који осећају бол ослобађају снажног гласника нервног система, званог супстанца П. Супстанца П је активирала кључне беле крвне ћелије, мастоците, изазиваче алергијских симптома. Мастоцити су призвали неутрофиле на место чешања, подстичући запаљење.
Познато је да мастоците могу активирати директно алергени. Овај рад је открио да мастоцити могу бити активирани и индиректно, чешањем и низом корака које узрокује.
Запаљење путем неутрофила било је увелико појачано ако су се мишеви чешали и активирали обе путање. Чешање је било кључна компонента у развоју запаљења, што је било мало изненађујуће.
У другом делу студије, проучаван је микробиом коже животиња, скуп бактерија које живе на мишјој кожи. Дан после излагања алергену, код мишева којима је дозвољено да се чешу постојала је мања вероватноћа присуства потенцијално опасне бактерије Staphylococcus aureus на ушима. Ово сугерише да чешање доноси антибактеријске користи, доприносећи објашњењу зашто чешање може бити пријатно.
Важно је напоменути да је студија била фокусирана на акутни, а не хронични свраб. Хронично чешање може довести до оштећења коже, дајући Staphylococcus aureus веће упориште.
Боље разумевање овог механизма могло би помоћи људима са хроничним сврабом, који може бити последица екцема, дијабетеса и других стања. Студија је такође открила да тело има један скуп нерава који шаље сигнале свраба и посебан скуп који реагује на чешање појачавајући запаљење.
Ако би научници могли да их раздвоје, могли би да блокирају по један скуп у разним временима. То би могло бити корисно кад је свраб врло непријатан, али пратеће запаљење доприноси имунској реакцији тела.
Постоји заиста опака спрега свраба и чешања која се не може раскинути. Идентификација тог склопа могла би довести до третмана који ће успешније разбити тај циклус, кажу научници,
пренео је „Нејчер“.