Археолози свашта нагађају - а да ли су Александра Македонског појеле ајкуле?

CC0 / rawpixel.com / J. Paul Getty Museum (Source) /
Пратите нас
Када је Александар Македонски преминуо 323. пре нове ере, 13 година након што је створио једну од најмоћнијих империја у историји, за собом је оставио једну од највећих нерешених мистерија археологије.
Истраживачи већ вековима расправљају о томе где је један од најславнијих освајача у историји сахрањен, а теорије иду од родне Македоније до Египта. Неки чак сматрају да је могуће и да су га појеле ајкуле.
Шта се догодило са телом после сахране
„Докле год се не открије његова гробница, Александар опстаје у једном квази мистичном лимбу, који увек подстиче нове идеје, теорије и контроверзе“, рекао је за „Лајва Сајенс“ Николас Саундерс, професор Одељења за антропологију и археологију Универзитета у Бристолу и аутор књиге „Живот Александра Великог“.
Стотине истраживача трагале су досад за гробницом, али без успеха.
„Сећам се 1963, када сам био студент на Александријском универзитету, био је ту Грк који је ископавао близу железничке станице. Ишао сам да гледам та ископавања. Није нашао ништа, али је остао ту пет година трагајући“, Захи Хавас, египатски археолог и бивши министар за антиквитете.
„Александар се у Вавилон вратио у пролеће 323. година. Усред припрема за нове експедиције – грађење луке у Вавилону у коју би могло стати и до хиљаду лађа, окупљање искусних морепловаца и градитеља лађа из Феникије и осталих приморских крајева, окупљање војске и флоте – Александар се изненада разболео. Грозница се појавила после једног пира. Сутрадан, он је принео свакодневне жртве и дао инструкције – војска је требало да буде готова за покрет кроз четири дана, а флота с којом ће он кренути, кроз пет дана. Следећег дана, он се опет придигао и разговарао с пријатељима, али му грозница целе ноћи није престајала. Седмог дана позлило му је сасвим. Вратили су га у палату. Команданте који су ушли код њега он је препознао, али није више могао да говори. Јака грозница трајала је целу ноћ и идућег дана. Тада су војници затражили да га виде и њих су пустили да прођу поред његовог лежаја. Он је сваком стиснуо руку и поздрављао их погледом. Умро је 13. јуна 232, у 33. години живота“, написала је Фанула Папазоглу у „Историји хеленизма“.

Да ли је локација гробнице локација изгубљена током Александријског крсташког рата 1365, када је град опљачкан.
Сукоби његових генерала око наследства почели су пре сахране, зато је много тога из тог периода нејасно, а преузимање тела било је једна од тема преговора зараћених страна. Знало се да Александар није желео да буде сахрањен у Аигаи (Вергини), у Македонији, већ у оази Сива у Египту. Његова жеља није испоштована јер је и тело постало симбол моћи у борби за власт.
Погребна кола са његовим телом отео је Птоломеј Први Сотер и сахранио га је у Мемфису. Тело је касније пребачено у Александрију и ту је остало до римског освајања. Међутим, локација гробнице је касније изгубљена.
Да ли је коначно направљен помак у потрази за гробницом?
Калиопе Лимнеос-Папакоста, директорка Хеленистичког истраживачког института александријске цивилизације, која је тренутно на ископавањима у Александрији, мисли да јесте.
Гробница је можда скривена испод улица модерне Александрије, на месту раскрснице, верује она.
„Имам више могућности да откријем гробницу него било ко други“, рекла је она.
Мистерија гробнице значајно је већа због тога што је тело премештано, а сами записи о њој су ретки. Многи од њих настали су стотинама година након догађаја. И сваки тај извор имао је свој политички циљ или своје предрасуде, рекао је Пол Картлеџ, професор грчке културе на Универзитет у Кембриџу.
„На све треба гледати са зрном скепсе. Модерна Александрија, посебно центар града, изграђена је преко античких споменика. Театар је откривен док су градили куће. Катакомбе су такође нађене.

Поједини археолози су мишљења да гробница Александра Македонског никада неће бити пронађена
CC0 / rawpixel.com / J. Paul Getty Museum (Source) /
Где је маузолеј?
Стотинама година гробница је била место ходочашћа. Лимнеос Папакоста верује да је њена локација изгубљена током Александријског крсташког рата 1365, када је град опљачкан.
„Верујем да су свештеници окупљени око Александровог култа заштитили гробницу. Они су га сматрали богом и када су хришћани стигли, верујем да су сакрили тело и саркофаг“, објаснила је она.
С друге стране, Картлеџ спекулиште да је маузолеј био на другом месту.
„Маузолеји морају да буду видљиви. Зашто Александров није видљив? Једноставан одговор је да је био на обали“, рекао је он.
Ниво мора од тог времена скочио је неколико метара, па је могуће да је маузолеј завршио под водом. Недавно су рониоци открили структуре испод нивоа мора. Али чак и ако буде нађен сам маузолеј, можда тело не буде нађено.
„Осим ако није био у ковчегу који би могао да сачува тело, оно вероватно неће бити нађено. Моја претпоставка је да су тело Александра Македонског могле да поједу ајкуле“, рекао је Картлеџ.
Саундерс мисли да је гробница и даље на копну, али вероватно испод улица Александрије. Хавас има другу идеју.
„Научници никад неће успети да је пронађу. Верујем да ће гробница Александра Великог бити откривена, али случајно“, рекао је он.

