https://sputnikportal.rs/20250205/kakva-je-sudbina-najcudnijeg-objekta-u-suncevom-sistemu-mozda-ga-gledamo-u-poslednjem-delu-zivota-1182284823.html
Каква је судбина најчуднијег објекта у Сунчевом систему, можда га гледамо у последњем делу живота
Каква је судбина најчуднијег објекта у Сунчевом систему, можда га гледамо у последњем делу живота
Sputnik Србија
Марс је, после Земље, најбоље проучавана планета у Сунчевом систему. Само у овом тренутку на њој је неколико ровера и сонди, а око ње круже орбитери. Међутим... 05.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-05T23:00+0100
2025-02-05T23:00+0100
2025-02-05T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/04/1182285096_0:54:1024:630_1920x0_80_0_0_497e28e4afd4b2136f3e1f210058a446.jpg
Упркос детаљним истраживањима Марса, Фобос је потпуна мистерија за научнике и многи га сматрају најчуднијим објектом у нашем систему.Фобос и Дејмос, други Марсов сателит, откривени су 1877. и потпуно збуњују научнике.„Они су једина два објекта у овој фази, у Сунчевом систему, за које у суштини немамо никакву идеју шта су. Знамо шта су други природни сателити. Знамо шта су астероиди и комете. Фобос и Дејмос? Немамо никакву идеју – рекао је Паскал Ли са Института СЕТИ у Калифорнији, преноси „Њу сајентист“.Марсови сателити су можда заробљени астероиди, а можда су формирани од истог диска као Марс. Можда су настали у катаклизми попут оне која је створила Месец или је њихово порекло потпуно другачије.Шта су Фобос и Дејмос„Шта су Фобос и Дејмос? Мислим да је то једна од великих мистерија науке“, рекла је Ебигејл Фреман из Лабораторије за млазни погон НАСА (ЈПЛ).Сада постоји нада да бисмо могли да решимо ту мистерију и то захваљујући новој мисији до Фобоса, на којој се тренутно ради. Мисија би требало да пружи више него задовољавајући одговор: можда нам открије више о историји унутрашњег Сунчевог система, а можда нам да одговоре и о изворима градивног ткива живота на Земљи.Проучавање ових Марсових сателита до сада није био приоритет јер је већина мисија била фокусирана на њега.До педесетих година прорачунато је да Фобос направи круг око Марса сваких 7,5 сати, а Дејмос сваких 30 сати. Откривена је и величина ових сателита. Фобос, који је већи, има пречник од само 27 километара на најширем делу, а што је још чудније, Фобос пада ка Марсу брзином од два центиметра годишње. Због тога су научници прорачунали да је његова густина вероватно веома мала.Фобос је толико чудан да је један совјетски научник својевремено постављао питање да ли је то у ствари ванземаљска свемирска станица.„Да ли би Фобос могао да буде чврст споља, али шупаљ изнутра? Природни сателит не може да буде шупаљ. Идеја да су Марсови сателити у ствари вештачки може да звучи фантастично на први поглед. Ипак, моје мишљење је да о томе треба озбиљно размислити“, написао је астрофизичар Јосиф Шкловски у књизи „Живот у свемиру“, коју је написао са астрономом Карлом Сеганом.Данас знамо да Фобос није ванземаљска свемирска станица. Астрономи су открили много астероида који су „гомила смећа“, лабаво повезана гомила остатака са много унутрашњих шупљина. Измерена густина Фобоса у складу је са тим, такође. Али је истина да овај сателит пада ка Марсу и да ће у наредних 100 милиона година или ударити у планету или ће бити расут у прстен.Како испитати Фобос из близине„Фобос је чудан. Ако је стар 4,5 милијарди година, као све друго у Сунчевом систему, онда га гледамо у последњем делу живота“, рекао је Минтон.Након деценија проучавања откривено је само мало више од следећег: да су Фобос и Дејмос веома чудни. Фобос излази на Западу и залази на истоку, два пута током једног марсовског дана. Много је мрачнији од површине Марса и једно је је од најмање рефлективних небеских тела у нашем систему.Не само да Фобос и Дејмос не личе на Марс, него је и састав материјала на површини различит. Многи научници мисле да су ови сателити заробљени објекти, које је ухватила Марсова гравитација. Недавна анализа Соње Форнасије из Париске опсерваторије сугерише да Фобос и Дејмос личе на два дела мртве комете која се распала на два дела, а онда ју је заробила Марсова гравитација.Ипак, научници кажу да је проблем што је орбита сателита потпуно погрешна за заробљене објекте. Један од начина решавања мистерије биле би мисије до Фобоса, али су једина два покушаја, совјетски из 1988. и руски из 2011, били безуспешни.Јапанска агенција за истраживање свемира (ЈАXА) спрема се да 2026. пошаље сонду MMX (Martian Moons eXploration) да испита Фобос из близине, да узме узорке са њега и донесе их на Земљу. Ово би могло да донесе велике промене о разумевању два сателита, пренео је „Њу Сајентист“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Каква је судбина најчуднијег објекта у Сунчевом систему, можда га гледамо у последњем делу живота
Марс је, после Земље, најбоље проучавана планета у Сунчевом систему. Само у овом тренутку на њој је неколико ровера и сонди, а око ње круже орбитери. Међутим, изнад црвеног песка двапут дневно уздиже се чудни природни сателит – Фобос.
Упркос детаљним истраживањима Марса, Фобос је потпуна мистерија за научнике и многи га сматрају најчуднијим објектом у нашем систему.Фобос и Дејмос, други Марсов сателит, откривени су 1877. и потпуно збуњују научнике.
„Они су једина два објекта у овој фази, у Сунчевом систему, за које у суштини немамо никакву идеју шта су. Знамо шта су други природни сателити. Знамо шта су астероиди и комете. Фобос и Дејмос? Немамо никакву идеју – рекао је Паскал Ли са Института СЕТИ у Калифорнији,
преноси „Њу сајентист“.
Марсови сателити су можда заробљени астероиди, а можда су формирани од истог диска као Марс. Можда су настали у катаклизми попут оне која је створила Месец или је њихово порекло потпуно другачије.
„Шта су Фобос и Дејмос? Мислим да је то једна од великих мистерија науке“, рекла је Ебигејл Фреман из Лабораторије за млазни погон НАСА (ЈПЛ).
Сада постоји нада да бисмо могли да решимо ту мистерију и то захваљујући новој мисији до Фобоса, на којој се тренутно ради. Мисија би требало да пружи више него задовољавајући одговор: можда нам открије више о историји унутрашњег Сунчевог система, а можда нам да одговоре и о изворима градивног ткива живота на Земљи.
Проучавање ових Марсових сателита до сада није био приоритет јер је већина мисија била фокусирана на њега.
„Фобос и Дејмос су увек били запостављени светови јер су везани за веома занимљив свет – Марс. О њима се никад није много размишљало“, рекао је Дејвид Минтон са Универзитета Пердју у Индијани.
До педесетих година прорачунато је да Фобос направи круг око Марса сваких 7,5 сати, а Дејмос сваких 30 сати. Откривена је и величина ових сателита. Фобос, који је већи, има пречник од само 27 километара на најширем делу, а што је још чудније, Фобос пада ка Марсу брзином од два центиметра годишње. Због тога су научници прорачунали да је његова густина вероватно веома мала.
Фобос је толико чудан да је један совјетски научник својевремено постављао питање да ли је то у ствари ванземаљска свемирска станица.
„Да ли би Фобос могао да буде чврст споља, али шупаљ изнутра? Природни сателит не може да буде шупаљ. Идеја да су Марсови сателити у ствари вештачки може да звучи фантастично на први поглед. Ипак, моје мишљење је да о томе треба озбиљно размислити“, написао је астрофизичар Јосиф Шкловски у књизи „Живот у свемиру“, коју је написао са астрономом Карлом Сеганом.
Данас знамо да Фобос није ванземаљска свемирска станица. Астрономи су открили много астероида који су „гомила смећа“, лабаво повезана гомила остатака са много унутрашњих шупљина. Измерена густина Фобоса у складу је са тим, такође. Али је истина да овај сателит пада ка Марсу и да ће у наредних 100 милиона година или ударити у планету или ће бити расут у прстен.
Како испитати Фобос из близине
„Фобос је чудан. Ако је стар 4,5 милијарди година, као све друго у Сунчевом систему, онда га гледамо у последњем делу живота“, рекао је Минтон.
Након деценија проучавања откривено је само мало више од следећег: да су Фобос и Дејмос веома чудни. Фобос излази на Западу и залази на истоку, два пута током једног марсовског дана. Много је мрачнији од површине Марса и једно је је од најмање рефлективних небеских тела у нашем систему.
Не само да Фобос и Дејмос не личе на Марс, него је и састав материјала на површини различит. Многи научници мисле да су ови сателити заробљени објекти, које је ухватила Марсова гравитација. Недавна анализа Соње Форнасије из Париске опсерваторије сугерише да Фобос и Дејмос личе на два дела мртве комете која се распала на два дела, а онда ју је заробила Марсова гравитација.
„Интригира ме идеја да је реч о заробљеним објектима. Одакле? То не знам“, рекла је Форнасије.
Ипак, научници кажу да је проблем што је орбита сателита потпуно погрешна за заробљене објекте. Један од начина решавања мистерије биле би мисије до Фобоса, али су једина два покушаја, совјетски из 1988. и руски из 2011, били безуспешни.
Јапанска агенција за истраживање свемира (ЈАXА) спрема се да 2026. пошаље сонду MMX (Martian Moons eXploration) да испита Фобос из близине, да узме узорке са њега и донесе их на Земљу. Ово би могло да донесе велике промене о разумевању два сателита, пренео је „Њу Сајентист“.
