Колико кошта љубав Пољске према украјинским избеглицама
© Sputnik / Виталий Белоусов
Пратите нас
Европска „солидарност“ показала се у правом светлу. Пољска, која традиционално подржава све што је антируско, жели да наплати од ЕУ „љубав“ према Украјинцима, тј тражи милијарде на име одштете за прихватање украјинских избеглица.
Од почетка Специјалне војне операције, Варшава је чинила много тога како би доказала изразито неприпадање руској страни, па је здушно помагала украјинску ствар. У склопу те помоћи, прихватила је и велики број избеглица из Украјине. Сада, када је већ свима јасно на коју страну ће клатно отићи, из Пољске стижу другачије поруке.
Градоначелник Варшаве и председнички кандидат Рафал Тржасковски рекао је да би Пољска могла затражити одштету од Европске уније за издржавање украјинских избеглица, а према његовим прорачунима, ради се о милијардама евра.
Од Јануара 2024. године, више од 7,57 милиона избеглица из Украјине прешло је пољску границу.
© Sputnik / Филип Климашевски
/ Политиколог Стеван Гајић каже за Спутњик да већ доста дуго не постоји никаква заједничка спољна или безбедносна политика унутар ЕУ и да то постаје све очигледније. Интереси различитих земаља на различитим тачкама европског континента такође су различити и то сада коначно излази на видело.
Градоначелник Варшаве је рекао да је Пољска „свој део посла урадила“ када је реч о европској миграционој политици, док је пољски премијер Доналд Туск рекао да би незапосленим избеглицама из Украјине требало укинути социјална давања. Финска такође врши ревизију своје досадашње политике и најавила је да би њихове власти можда могле одлучити да врате украјинске избеглице у Украјину. Ово би, сматра Гајић, за те људе било равно смртној казни.
Они желе да врате мушкарце који би касније неминовно били ловљени по улицама Украјине, као што већ видимо да се ради. Војно способни мушкарци би били послати у млин за млевење меса који служи да власти у Кијеву мало продуже рат и купе себи нешто времена, иако су суштински већ доживеле пораз, рекао је Гајић за Спутњик.
Враћање украјинских избеглица које Финска најављује као могућност, за украјинске мушкарце би значило одлазак на фронт у рату који је већ изгубљен.
© Sputnik / Илья Питалев
/ Има ли ЕУ пара за то?
Гајић сматра да је оваква врста новчане компензације делимично и изводљива јер је ЕУ слала новац разним земљама из различитих разлога. Када је реч о мигрантима, додуше са Блиског истока, недавно су милијарде долара послате Јордану, а пре тога у више наврата и Турској. То су им, каже наш саговорник, давали или за помоћ избеглицама, или као гаранцију да те избеглице неће долазизити у Европску унију.
Ове земље ће можда и добити неку врсту компензације, али она би у том случају више служила зарад очувања политичког мира, будући да Брисел сада улази у највећу кризу од оснивања Европске уније.
Гајић ову кризу везује за Трампа и огроман финансијски притисак који стеже Брисел. ЕУ је себе лишила јефтиних енергената, покварили су односе са Русијом и Кином, купују далеко скупље енергенте што је већ увело у рецесију највеће економије ЕУ. Све ово ће, сматра он, ускоро попримити још гори облик са Трамповом најавом повећања издвајања за НАТО од чак 5 одсто.
Ионако тешка финансијска ситуација у којој се ЕУ нашла од почетка СВО само ће се додатно отежати Трамповом политиком према Европи.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Чини ми се да Трамп из темеља подрива НАТО и питање је шта ће од њега остати и да ли ће се претворити у неку врсту војске Европске уније, чија је судбина такође упитна. Имајући ово у виду, земље источне Европе покушавају да извуку за себе шта могу. То су најбоље прочитали Мађари и Словаци, односно Орбан и Фицо.
Са друге стране, Пољаци су због свог историјског рефлекса још на самом почетку стали против Руса, али сада чак и они виде да је Украјина изгубљена ствар. Из овог разлога Гајић сматра да је врло могуће да Варшава сада прави сепаратне договоре са Американцима. Ово није толико зачуђујуће јер су Пољаци увек били ближи Американцима, а уклапа се и у Трампову стратетију подриввања и уништавања ЕУ.
Суштина је да Европа улази у рецесију, да је врло упитна будућност ЕУ и НАТО, јер Америка под Трампом жели своје интересе да спроводи непосредно, без икакве кровне институције. Ову врсту пољског захтева ка ЕУ видим у светлу тих великих промена на глобалном нивоу, закључује Гајић.
Погледајте и:
