https://sputnikportal.rs/20250209/naucnici-otkrili-pol-fosila-covekovog-dalekog-pretka-1182463547.html
Научници открили пол фосила човековог далеког претка
Научници открили пол фосила човековог далеког претка
Sputnik Србија
Истраживачи су анализом протеина узетих из фосила човековог претка аустралопитекуса, успели да утврде да ли је он био мушког или женског пола, што је први пут... 09.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-09T21:30+0100
2025-02-09T21:30+0100
2025-02-09T21:30+0100
наука и технологија
наука и технологија
палеонтологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/05/1173131701_0:214:3073:1942_1920x0_80_0_0_249c615a4781ccc432c70a21285771f5.jpg
Међународни тим научника је прикупио протеински материјал из зубне глеђи фосила који су припадали аустралопитекусу африканусу, човековом претку који је живео пре око 3,5 милиона година, а чији су остаци пронађени у пећинама Јужне Африке, објављено је у најновијој студији, преноси сајт Лајвсајенс. Утврђено је да је реч о фосилним остацима мушког пола.Метод који су користили за испитивање протеина, познат као палеопротеомика, никада до сада није био коришћен на тако старим остацима фосила човекових предака, наводи се у студији објављеној у публикацији Саут Африкан Џорнал оф сајенс.Овај метод је развијен пре 30-ак година, а користи се за анализу протеина јер се они могу очувати дуже него ДНК.Открића која могу да револуционарно утичу на разумевање људске еволуцијеПалеопротеомика је коришћена за проучавање генетског материјала код створења која су стара десетинама милиона година, као што су били остаци једног брахилофосауруса старог 80 милиона година.Тек недавно, међутим, палеонтолози су успели да примене овај метод на фосилима људских предака.Предводница научног тима, Палеса Мадупе са Универзитета у Копенхагену, радила је са осталим истраживачима на проналажењу трагова протеина на фосилима човековог претка у Јужној Африци.Она је изјавила да жели да прошири примену ове технике на друге регионе и климатске зоне у свету."Реч је о невероватно узбудљивим открићима која могу да револуционарно утичу на наше разумевање људске еволуције", навели су истраживачи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, палеонтологија, друштво
наука и технологија, палеонтологија, друштво
Научници открили пол фосила човековог далеког претка
Истраживачи су анализом протеина узетих из фосила човековог претка аустралопитекуса, успели да утврде да ли је он био мушког или женског пола, што је први пут учињено у истраживањима о еволуцији човека.
Међународни тим научника је прикупио протеински материјал из зубне глеђи фосила који су припадали аустралопитекусу африканусу, човековом претку који је живео пре око 3,5 милиона година, а чији су остаци пронађени у пећинама Јужне Африке, објављено је у најновијој студији,
преноси сајт Лајвсајенс. Утврђено је да је реч о фосилним остацима мушког пола.
Метод који су користили за испитивање протеина, познат као палеопротеомика, никада до сада није био коришћен на тако старим остацима фосила човекових предака, наводи се у
студији објављеној у публикацији Саут Африкан Џорнал оф сајенс.
Овај метод је развијен пре 30-ак година, а користи се за анализу протеина јер се они могу очувати дуже него ДНК.
Открића која могу да револуционарно утичу на разумевање људске еволуције
Палеопротеомика је коришћена за проучавање генетског материјала код створења која су стара десетинама милиона година, као што су били остаци једног брахилофосауруса старог 80 милиона година.
Тек недавно, међутим, палеонтолози су успели да примене овај метод на фосилима људских предака.
Предводница научног тима, Палеса Мадупе са Универзитета у Копенхагену, радила је са осталим истраживачима на проналажењу трагова протеина на фосилима човековог претка у Јужној Африци.
Она је изјавила да жели да прошири примену ове технике на друге регионе и климатске зоне у свету.
"Реч је о невероватно узбудљивим открићима која могу да револуционарно утичу на наше разумевање људске еволуције", навели су истраживачи.
