https://sputnikportal.rs/20250210/secanje-na-velikog-prijatelja-srpskog-naroda-ruskog-diplomatu-nikolaja-hartviga-video-foto-1182473898.html
Сећање на великог пријатеља српског народа, руског дипломату Николаја Хартвига /видео, фото/
Сећање на великог пријатеља српског народа, руског дипломату Николаја Хартвига /видео, фото/
Sputnik Србија
Поводом Дана дипломата 10 фебруара, дана када је 1802. године створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде Русије, на челу са изаслаником... 10.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-10T11:30+0100
2025-02-10T11:30+0100
2025-02-10T11:30+0100
друштво
србија – друштво
друштво
русија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182480789_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_064cb90f183992d36fd996f9eb97640f.jpg.webp
Дан дипломата у Русији традиционално је посвећен сећању на све славне дипломате који су свој живот посветили одбрани отаџбине, части и правде. Један од њих је и Николај Хенрикович Хартвиг.Човек чије је срце куцало за СрбијуВелики пријатељ Срба и човек коме су сви скидали шешир док је шетао улицама српске престонице, Николај Хартвиг је у Србију дошао половином септембра 1909. године неколико месеци након завршетка Анексионе кризе.Својим дипломатским радом учинио је да тадашња службена Русија почне много озбиљније да рачуна на Србију него до тад.Његови званични извештаји, пуни топлине за Србију и српски народ, били су такви да се говорило да је Хартвиг срчаније бранио Србију на руском двору него што је заступао Русију на српском.Колико је била велика његова љубав према Србима сведочи и чињеница да је, иако му је здравље било доста нарушено, одложио лечење како би помогао Србима и спречио рат који је Аустроугарска спремала.У време јулске кризе, настале након Сарајевског атентата, Хартвиг је настојао да последице атентата сведе на минимум и смањи тензије између Аустроугарске и Србије. У тим напорима зауставила га је изненадна смрт у аустроугарском посланству у Београду. Због ове чињенице, касније је настала изрека да је Хартвиг био прва жртва Првог светског рата.Отровне речи барона ГизлаЗа разлику од посланика царске Русије, који је знао да у корист Србије повлачи потезе мимо официјалне политике Петербурга, отправник послова Аустроугарске Владимир Гизл фон Гизлинген доследно је следио антисрпску политику Беча.Непосредно након Сарајевског атентата, бечка ратна струја, уз помоћ штампе, почела је да преноси гласове да иза убиства Франца Фердинанда стоје званична Србија и Русија.Упркос нарушеном здрављу и потреби за одмором и одласком на лечење, руском царском дипломати нису промакли звуци ратних труба Аустроугарске окренутих ка Србији. Исте вечери када се барон Гизл вратио из Беча (где је учествовао у изради ултиматума), Хартвиг тражи хитан пријем, не би ли добио одговор на питање шта ће Аустроугарска учинити са Србијом после Сарајевског атентата.Саветник аустроугарског посланства Шторк, са ким је Хартвиг разговарао тражећи сусрет са бароном Гизлом, овако је прокоментарисао Хартвигов позив:„Хартвиг више не може да спречи оно што сада мора да избије! Да! Хартвиг би хтео да добије у времену док се Србија потпуно не опорави од свих губитака у Балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. Разуме се да ми то не смемо дозволити. Морамо на сваки начин искористити ову аферу да дође до рата“.О чему су Хартвиг и барон Гизл разговарали није познато, јер се те вечери особље посланства није налазило у згради. По речима самог барона, Хартвигу је током разговора изненада позлило и он се без гласа срушио.Вечна кућа у вољеној СрбијиВест о смрти Николаја Хартвига муњевито је прострујала Београдом. Још исте вечери, народ се почео окупљати испред руског посланства да би одао почаст искреном пријатељу Србије.По писању ондашње штампе, дан након смрти руског дипломате у Београду је владала тишина, многобројни телеграми саучешћа стизали су у посланство, свечаности предвиђене за тај дан, међу којима и прослава краљевог рођендана, отказне су.Знајући да је још за живота изразио жељу да његови посмртни остаци почивају у Србији, српски званичници су затражили од руског цара Николаја Другог дозволу да Хартвиг буде сахрањен у Београду.Свечаном погребу, 14. јула, 1914. године присуствовали су краљ Петар, његови синови Ђорђе и Александар, комплетна влада на челу са Николом Пашићем, највиши војни врх, сви страни представници и непрегледна маса народа.После опела у Саборној цркви, митрополит Димитрије је рекао:На 15. годишњицу смрти, београдска општина подигла је на Хартвиговом гробу споменик од белог венчачког мермера украшен мозаиком, на коме је представљена икона Светог Николе, заштитника породице Хартвиг.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_1625d06707a7144c611eaa53896c0b35.jpg.webp
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_1625d06707a7144c611eaa53896c0b35.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_1625d06707a7144c611eaa53896c0b35.jpg.webp
србија – друштво, друштво, русија – друштво
србија – друштво, друштво, русија – друштво
Сећање на великог пријатеља српског народа, руског дипломату Николаја Хартвига /видео, фото/
Поводом Дана дипломата 10 фебруара, дана када је 1802. године створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде Русије, на челу са изаслаником Амбасаде Русије у Србији Андрејем Темјашовом положили су венце на гроб руског дипломате Николаја Хартвига.
Дан дипломата у Русији традиционално је посвећен сећању на све славне дипломате који су свој живот посветили одбрани отаџбине, части и правде. Један од њих је и Николај Хенрикович Хартвиг.
Човек чије је срце куцало за Србију
Велики пријатељ Срба и човек коме су сви скидали шешир док је шетао улицама српске престонице, Николај Хартвиг је у Србију дошао половином септембра 1909. године неколико месеци након завршетка Анексионе кризе.
Својим дипломатским радом учинио је да тадашња службена Русија почне много озбиљније да рачуна на Србију него до тад.
Његови званични извештаји, пуни топлине за Србију и српски народ, били су такви да се говорило да је Хартвиг срчаније бранио Србију на руском двору него што је заступао Русију на српском.
Колико је била велика његова љубав према Србима сведочи и чињеница да је, иако му је здравље било доста нарушено, одложио лечење како би помогао Србима и спречио рат који је Аустроугарска спремала.
У време јулске кризе, настале након Сарајевског атентата, Хартвиг је настојао да последице атентата сведе на минимум и смањи тензије између Аустроугарске и Србије. У тим напорима зауставила га је изненадна смрт у аустроугарском посланству у Београду. Због ове чињенице, касније је настала изрека да је Хартвиг био прва жртва Првог светског рата.
Отровне речи барона Гизла
За разлику од посланика царске Русије, који је знао да у корист Србије повлачи потезе мимо официјалне политике Петербурга, отправник послова Аустроугарске Владимир Гизл фон Гизлинген доследно је следио антисрпску политику Беча.
Непосредно након Сарајевског атентата, бечка ратна струја, уз помоћ штампе, почела је да преноси гласове да иза убиства Франца Фердинанда стоје званична Србија и Русија.
Упркос нарушеном здрављу и потреби за одмором и одласком на лечење, руском царском дипломати нису промакли звуци ратних труба Аустроугарске окренутих ка Србији. Исте вечери када се барон Гизл вратио из Беча (где је учествовао у изради ултиматума), Хартвиг тражи хитан пријем, не би ли добио одговор на питање шта ће Аустроугарска учинити са Србијом после Сарајевског атентата.
Саветник аустроугарског посланства Шторк, са ким је Хартвиг разговарао тражећи сусрет са бароном Гизлом, овако је прокоментарисао Хартвигов позив:
„Хартвиг више не може да спречи оно што сада мора да избије! Да! Хартвиг би хтео да добије у времену док се Србија потпуно не опорави од свих губитака у Балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. Разуме се да ми то не смемо дозволити. Морамо на сваки начин искористити ову аферу да дође до рата“.
О чему су Хартвиг и барон Гизл разговарали није познато, јер се те вечери особље посланства није налазило у згради. По речима самог барона, Хартвигу је током разговора изненада позлило и он се без гласа срушио.
Вечна кућа у вољеној Србији
Вест о смрти Николаја Хартвига муњевито је прострујала Београдом. Још исте вечери, народ се почео окупљати испред руског посланства да би одао почаст искреном пријатељу Србије.
По писању ондашње штампе, дан након смрти руског дипломате у Београду је владала тишина, многобројни телеграми саучешћа стизали су у посланство, свечаности предвиђене за тај дан, међу којима и прослава краљевог рођендана, отказне су.
Знајући да је још за живота изразио жељу да његови посмртни остаци почивају у Србији, српски званичници су затражили од руског цара Николаја Другог дозволу да Хартвиг буде сахрањен у Београду.
Свечаном погребу, 14. јула, 1914. године присуствовали су краљ Петар, његови синови Ђорђе и Александар, комплетна влада на челу са Николом Пашићем, највиши војни врх, сви страни представници и непрегледна маса народа.
После опела у Саборној цркви, митрополит Димитрије је рекао:
"Умро је Николај Хенрихович Хартвиг; нестало га је у мучним и тешким данима када нам је толико потребна његова помоћ и државничко искуство. Дуг који му дугује наша нација ми искупљујемо великом жалошћу која нас је обхрвала. Мало има Срба који нису знали за велико име Николаја Хартвига; многи од нас познали су племенитост његовог срца, пространог као његова отаџбина.“
На 15. годишњицу смрти, београдска општина подигла је на Хартвиговом гробу споменик од белог венчачког мермера украшен мозаиком, на коме је представљена икона Светог Николе, заштитника породице Хартвиг.
