https://sputnikportal.rs/20250211/kako-mozak-obuzdava-strah-da-li-je-fobijama-i-anksioznosti-dosao-kraj-1182516750.html
Како мозак „обуздава“ страх: Да ли је фобијама и анксиозности дошао крај?
Како мозак „обуздава“ страх: Да ли је фобијама и анксиозности дошао крај?
Sputnik Србија
Истраживање показује како мозак учи да обуздава инстинктивне реакције страха, указујући на нове потенцијалне мете третмана за посттрауматски стрес и... 11.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-11T22:01+0100
2025-02-11T22:01+0100
2025-02-11T22:01+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0b/1182517083_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_08c44912dbeef045d7ef41f990a7956a.jpg.webp
Истраживачи из науронаучног центра Сејнсбери на Лондонском универзитетском колеџу открили су тачан механизам мозга који омогућава животињама да превазиђу инстинктивне страхове. Студија изведена на мишевима могла би имати импликације по развој лекова за поремећаје повезане са страхом као што су фобије, анксиозност и посттрауматски стрес.Научници су мапирали како мозак учи да потисне реакције на опажене претње које се током времена покажу као безазлене.Путем иновативног експерименталног приступа, проучавани су мишеви на које је бачена ширећа сенка у циљу имитирања предатора из ваздуха. Испрва су мишеви тражили склониште опажајући визуелну претњу, али након више пута без стварне опасности научили су да не беже, дајући истраживачима модел за изучавање обуздавања реакција страха.Научници су на основу ранијег рада знали да област мозга звана вентролатерални геникулатни нуклеус (вЛГН) може да обузда реакције страха кад је активна и прати знање о претходном искуству претње. Та област такође добија снажне сигнале од визуелних области у церебралном кортексу, па су истраживачи испитали да ли та нервна путања има улогу у учењу да се не треба плашити визуелне претње.Студија открива две кључне компоненете овог процеса учења:Резултати доводе у питање традиционална схватања о учењу и памћењу. Док се церебрални кортекс дуго сматра примарним центром мозга за учење, памћење и бихевиоралну флексибилност, студија открива да супкортикални вЛГН, а не визуелни кортекс, заправо складишти кључна памћења. Ова нервна путања може обезбедити везу између когнитивних неокортикалних процеса и „уграђених“ понашања посредованих можданим стаблом, омогућавајући животињама да прилагођавају инстинктивна понашања.Научници су такође открили ћелијске и молекуларне механизме иза овог процеса. Учење се дешава путем повећане нервне активности у одређеним вЛГН неуронима, услед ослобађања ендоканабиноида – интерних можданих курирских молекула који регулишу расположење и памћење. Ово ослобађање смањује инхибиторни унос у вЛГН неуроне, доводећи до појачане активности у овом делу мозга приликом стимулуса визуелне претње, што обуздава реакције страха.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Како мозак „обуздава“ страх: Да ли је фобијама и анксиозности дошао крај?
Истраживање показује како мозак учи да обуздава инстинктивне реакције страха, указујући на нове потенцијалне мете третмана за посттрауматски стрес и анксиозност.
Истраживачи из науронаучног центра Сејнсбери на Лондонском универзитетском колеџу открили су тачан механизам мозга који омогућава животињама да превазиђу инстинктивне страхове. Студија изведена на мишевима могла би имати импликације по развој лекова за поремећаје повезане са страхом као што су фобије, анксиозност и посттрауматски стрес.
Научници су мапирали како мозак учи да потисне реакције на опажене претње које се током времена покажу као безазлене.
„Људи су рођени са инстинктивним реакцијама страха, као што су оне на врло гласне звукове или брзо приближавајуће објекте. Међутим, можемо превазићи те инстинктивне реакције помоћу искуства – као што деца науче да уживају у ватромету уместо да се плаше јаких пуцњева. Хтели смо да разумемо мождане механизме у основи таквих облика учења“, кажу истраживачи.
Путем иновативног експерименталног приступа, проучавани су мишеви на које је бачена ширећа сенка у циљу имитирања предатора из ваздуха. Испрва су мишеви тражили склониште опажајући визуелну претњу, али након више пута без стварне опасности научили су да не беже, дајући истраживачима модел за изучавање обуздавања реакција страха.
Научници су на основу ранијег рада знали да област мозга звана вентролатерални геникулатни нуклеус (вЛГН) може да обузда реакције страха кад је активна и прати знање о претходном искуству претње. Та област такође добија снажне сигнале од визуелних области у церебралном кортексу, па су истраживачи испитали да ли та нервна путања има улогу у учењу да се не треба плашити визуелне претње.
Студија открива две кључне компоненете овог процеса учења:
одређене области визуелног кортекса су битне за процес учења и
мождана структура вЛГН складишти ова памћења произведена учењем.
„Животиње нису научиле да потисну реакције страха кад су одређене кортикалне визуелне области биле неактивиране. Међутим, пошто би животиње научиле да не беже, церебрални кортекс више није био неопходан“, кажу истраживачи.
Резултати доводе у питање традиционална схватања о учењу и памћењу. Док се церебрални кортекс дуго сматра примарним центром мозга за учење, памћење и бихевиоралну флексибилност, студија открива да супкортикални вЛГН, а не визуелни кортекс, заправо складишти кључна памћења. Ова нервна путања може обезбедити везу између когнитивних неокортикалних процеса и „уграђених“ понашања посредованих можданим стаблом, омогућавајући животињама да прилагођавају инстинктивна понашања.
Научници су такође открили ћелијске и молекуларне механизме иза овог процеса. Учење се дешава путем повећане нервне активности у одређеним вЛГН неуронима, услед ослобађања ендоканабиноида – интерних можданих курирских молекула који регулишу расположење и памћење. Ово ослобађање смањује инхибиторни унос у вЛГН неуроне, доводећи до појачане активности у овом делу мозга приликом стимулуса визуелне претње, што обуздава реакције страха.
