Ексклузивне фотографије: Звоно које је најавило слободу српског народа

На данашњи дан, пре 195. година, након вековне тишине, звук црквеног звона разлегао се над српском престоницом. Звоно, које је излио пештански звоноливац Хајнрих Еберхард, звонило је данима, на општу радост православног народа.

1/22

На данашњи дан, пре 195. година, након вековне тишине, звук црквеног звона разлегао се над српском престоницом. Звоно, које је излио пештански звоноливац Хајнрих Еберхард, звонило је данима, на општу радост православног народа.

У турско време, Београд није био ни налик садашњем, већ је више личио на турску касабу у којој су дахије и њихове крџалије спроводиле терор над српским живљем.

2/22

У турско време, Београд није био ни налик садашњем, већ је више личио на турску касабу у којој су дахије и њихове крџалије спроводиле терор над српским живљем.

Склањајући се од терора, православни живаљ је био приморан да спас потражи у унутрашњости земље, расељавајући се из Београда, а они који су у њему остали збили су се у махалу око садашње Саборне цркве где су имали своју цркву посвећену Св. Архангелу Михаилу, подигнуту 1795 године.

3/22

Склањајући се од терора, православни живаљ је био приморан да спас потражи у унутрашњости земље, расељавајући се из Београда, а они који су у њему остали збили су се у махалу око садашње Саборне цркве где су имали своју цркву посвећену Св. Архангелу Михаилу, подигнуту 1795 године.

© Sputnik / Лола ЂорђевићСветиња је била саграђена од чврстог материјала, с великим кубетом, али без крста и звоника јер Турци нису дозвољавали да звона звоне у црквама. Верни народ је на молитву позиван клепалима.

4/22

Светиња је била саграђена од чврстог материјала, с великим кубетом, али без крста и звоника јер Турци нису дозвољавали да звона звоне у црквама. Верни народ је на молитву позиван клепалима.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон победе у Руско-турском рату Русија је постала заштитница Србије, па је султан био принуђен да по одредбама Једренског мировног споразума 1829. изда Хатишериф, којим се Србима обећавала аутономија и међународни положај као и слобода богослужења. Хатишериф је прочитан 14. децембра 1829. у Београду, а објављен је 6. фебруара 1830. на Народној скупштини у Крагујевцу.

5/22

Након победе у Руско-турском рату Русија је постала заштитница Србије, па је султан био принуђен да по одредбама Једренског мировног споразума 1829. изда Хатишериф, којим се Србима обећавала аутономија и међународни положај као и слобода богослужења. Хатишериф је прочитан 14. децембра 1829. у Београду, а објављен је 6. фебруара 1830. на Народној скупштини у Крагујевцу.

© Sputnik / Лола ЂорђевићЧим је прочитан Хатишериф, кнез Милош Обреновић наручио је да се излију 38. звона за цркве по Србији, и да се на београдској Саборној цркви подигне звонара. Београдски Турци се се побунили против намештања звона, претећи да ће, ако звона зазвоне, на Србе пуцати из топова са Калемегданске тврђаве.

6/22

Чим је прочитан Хатишериф, кнез Милош Обреновић наручио је да се излију 38. звона за цркве по Србији, и да се на београдској Саборној цркви подигне звонара. Београдски Турци се се побунили против намештања звона, претећи да ће, ако звона зазвоне, на Србе пуцати из топова са Калемегданске тврђаве.

© Sputnik / Лола ЂорђевићДо данас је сачувана анегдота о претњама београдског везира Хусеин-паше тадашњем управитељу града војводи Петру Цукићу, и његовом одговору: Ако дигнем звона ви велите да ћу погинути од Турака, а ако не дигнем знам да ћу погинути од кнеза Милоша. Ја више волим да погиним од Турака вршећи своју дужност, него да ме погуби кнез Милош као недостојног чиновника.

До данас је сачувана анегдота о претњама Хусеин-паше тадашњем управитељу града војводи Петру Цукићу, и његовом одговору: Ако дигнем звона ви велите да ћу погинути од Турака, а ако не дигнем знам да ћу погинути од кнеза Милоша. Ја више волим да погиним од Турака вршећи своју дужност, него да ме погуби кнез Милош као недостојног чиновника. - Sputnik Србија

7/22

До данас је сачувана анегдота о претњама београдског везира Хусеин-паше тадашњем управитељу града војводи Петру Цукићу, и његовом одговору: Ако дигнем звона ви велите да ћу погинути од Турака, а ако не дигнем знам да ћу погинути од кнеза Милоша. Ја више волим да погиним од Турака вршећи своју дужност, него да ме погуби кнез Милош као недостојног чиновника.

У јесен 1830. у Саборну цркву су стигла још четири звона. Након добијања другог Хатишерифа и Берата, 13. децембра 1830. године, уз звуке звона и пуцњаву топова, праћен усклицима народа, кнез Милош Обреновић се упутио у Саборну цркву где је, миропомазан као кнез-владар од стране митрополита.

8/22

У јесен 1830. у Саборну цркву су стигла још четири звона. Након добијања другог Хатишерифа и Берата, 13. децембра 1830. године, уз звуке звона и пуцњаву топова, праћен усклицима народа, кнез Милош Обреновић се упутио у Саборну цркву где је, миропомазан као кнез-владар од стране митрополита.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПопут старице која је у свом животном веку много недаћа преко главе претурила, тако се и стара Саборна црква упркос бројним оправкама, једва "држала на ногама". Лета 1836 донета је одлука да се стара црква сруши, а на њеним темељима изгради нова, садашња Саборна црква. Градња је започета 1837. године, а градили су је мајстори из Панчева, по пројекту Фридриха Адама Кверфелда.

9/22

Попут старице која је у свом животном веку много недаћа преко главе претурила, тако се и стара Саборна црква упркос бројним оправкама, једва "држала на ногама". Лета 1836 донета је одлука да се стара црква сруши, а на њеним темељима изгради нова, садашња Саборна црква. Градња је започета 1837. године, а градили су је мајстори из Панчева, по пројекту Фридриха Адама Кверфелда.

На темељима старе богомоље ,никла је нова светиња. После три године марљивога рада, висока, позлаћена звонара нове београдске цркве, по речима хроничара тога времена „цепајући у небу облаке, бацала је на све стране слику грађевинске лепоте, изазивајући поштовање према оном чему је намењена".

10/22

На темељима старе богомоље ,никла је нова светиња. После три године марљивога рада, висока, позлаћена звонара нове београдске цркве, по речима хроничара тога времена „цепајући у небу облаке, бацала је на све стране слику грађевинске лепоте, изазивајући поштовање према оном чему је намењена".

© Sputnik / Лола ЂорђевићДа унутрашњост храма по лепоти не би заостајала за спољашњошћу, побринула су се два српска уметника: Димитрије Петровић,чијих је руку дело раскошни иконостас рађен у дрворезбарској декорацији са позлатом, и млади сликар Димитрије Аврамовић коме је поверено осликавање икона

11/22

Да унутрашњост храма по лепоти не би заостајала за спољашњошћу, побринула су се два српска уметника: Димитрије Петровић,чијих је руку дело раскошни иконостас рађен у дрворезбарској декорацији са позлатом, и млади сликар Димитрије Аврамовић коме је поверено осликавање икона

© Sputnik / Лола ЂорђевићМлади, тек свршени ђак бечке академије Аврамовић, на осликавању Саборне цркве радио је у периоду од 1841. до 1845. године, током којег је насликао преко двадесет великих зидних композиција и приближно педесет икона за иконостас. Осликавање храма је завршено у јесен 1845. године

12/22

Млади, тек свршени ђак бечке академије Аврамовић, на осликавању Саборне цркве радио је у периоду од 1841. до 1845. године, током којег је насликао преко двадесет великих зидних композиција и приближно педесет икона за иконостас. Осликавање храма је завршено у јесен 1845. године

© Sputnik / Лола ЂорђевићОсманлијама је храм био "трн у оку", како због своје лепоте, тако и због звона која су у њему звонила. За време бомбардовања Београда, 1862. године, тадашњи заповедник града Амор-паша, желео је да поруши свети храм, али је ђулад турских топова успела да оштети само једно од звона.

13/22

Османлијама је храм био "трн у оку", како због своје лепоте, тако и због звона која су у њему звонила. За време бомбардовања Београда, 1862. године, тадашњи заповедник града Амор-паша, желео је да поруши свети храм, али је ђулад турских топова успела да оштети само једно од звона.

© Sputnik / Лола ЂорђевићХрам је својеврстан маузолеј династије Обреновића. Уз јужни зид цркве, уз саму припрату налази се гробница кнеза Милоша који је након његове смрти (1860. године) сахрањен у својој задужбини. У гробници кнеза Милоша сахрањен је и његов син Михаило. Надгробни споменик кнезу Михаилу подигла је кнегиња Јулија.

14/22

Храм је својеврстан маузолеј династије Обреновића. Уз јужни зид цркве, уз саму припрату налази се гробница кнеза Милоша који је након његове смрти (1860. године) сахрањен у својој задужбини. У гробници кнеза Милоша сахрањен је и његов син Михаило. Надгробни споменик кнезу Михаилу подигла је кнегиња Јулија.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПод сводовима Саборне цркве се чувају мошти српских владара, Светог кнеза Лазара и Светог мученика Стевана Штиљановића. У храму се налазе и гробнице црквених великодостојника Митрополита Михајла, Инокентија и Патријарха Викентија, док се у црквеној порти налазе гробови великих српских просветитеља Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића.

15/22

Под сводовима Саборне цркве се чувају мошти српских владара, Светог кнеза Лазара и Светог мученика Стевана Штиљановића. У храму се налазе и гробнице црквених великодостојника Митрополита Михајла, Инокентија и Патријарха Викентија, док се у црквеној порти налазе гробови великих српских просветитеља Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића.

© Sputnik / Лола ЂорђевићПосебну вредност Саборне цркве представља њена ризница, у којој се чувају драгоцене старе иконе, кандила, крстови, јенађеља... Међу њима се истичу крст Митрополита Михајла, израђен у Русији, кивот Лонгина Милешевца из 1684. године, јеванђеље са лименим посребреним оковом штампано 1779. у Москви, као и бројне иконе

16/22

Посебну вредност Саборне цркве представља њена ризница, у којој се чувају драгоцене старе иконе, кандила, крстови, јенађеља... Међу њима се истичу крст Митрополита Михајла, израђен у Русији, кивот Лонгина Милешевца из 1684. године, јеванђеље са лименим посребреним оковом штампано 1779. у Москви, као и бројне иконе

Хетишерифом из 1830. године, питање српске аутономије је решено. Обзиром да је документ прочитан на хумци у близини гробља на Ташмајдану, цео тај простор је добио велики симболични значај те је одлучено да се на том месту подигне још једна богомоља. Стара црква Св. Марка, изграђена је 1835. и у њу је пренето звоно које је најавило ослобођење од турске власти.

17/22

Хетишерифом из 1830. године, питање српске аутономије је решено. Обзиром да је документ прочитан на хумци у близини гробља на Ташмајдану, цео тај простор је добио велики симболични значај те је одлучено да се на том месту подигне још једна богомоља. Стара црква Св. Марка, изграђена је 1835. и у њу је пренето звоно које је најавило ослобођење од турске власти.

© Sputnik / Лола ЂорђевићИз старе Маркове цркве, звоно се убрзо сели у звоник још једне новоизграђене светиње- Вазнесењске цркве посвећене Вазнесењу Господњем. Црква је подигнута на месту где се у кругу коњичке касарне налазила војничка капела од шаторског платна

18/22

Из старе Маркове цркве, звоно се убрзо сели у звоник још једне новоизграђене светиње- Вазнесењске цркве посвећене Вазнесењу Господњем. Црква је подигнута на месту где се у кругу коњичке касарне налазила војничка капела од шаторског платна

Попут Саборне цркве, и ова светиња је постала сведок како лепих тако и трагичних дешавања из историје престонице Србије. Из ње је 1912. краљ Петар пошао у Балкански рат и као победник се вратио, али је исто тако била на мети граната испаљених 1914. године са аустријског монитора, од којих се једна зарила изнад проповедаонице, али није експлодирала.

19/22

Попут Саборне цркве, и ова светиња је постала сведок како лепих тако и трагичних дешавања из историје престонице Србије. Из ње је 1912. краљ Петар пошао у Балкански рат и као победник се вратио, али је исто тако била на мети граната испаљених 1914. године са аустријског монитора, од којих се једна зарила изнад проповедаонице, али није експлодирала.

Далеко трагичније страдање црква је доживела током нацистичког бомбардовања 1941, када су немачки бомбардери испоручили свој смртоносни товар у порту цркве у којој су грађани потражили спас. На месту страдања 180 невиних жртава, подигнут је камени крст крај кога се 6. априла сваке године одржава парастос.

20/22

Далеко трагичније страдање црква је доживела током нацистичког бомбардовања 1941, када су немачки бомбардери испоручили свој смртоносни товар у порту цркве у којој су грађани потражили спас. На месту страдања 180 невиних жртава, подигнут је камени крст крај кога се 6. априла сваке године одржава парастос.

© Sputnik / Лола Ђорђевић Као што светлост увек победи таму, тако се и храм Вазнесења Господњег уздигао изнад свих трагедија, те сваке године за Спасовдан, славу Београда, из некадашњег војног храма, креће свечана литија, предвођена патријархом, улицама престонице. И док црквена звона најављују почетак литије, мало ко од окупљених верника зна да једно од звона у старом звонику, већ скоро два века прича о славној историји српског народа, онима, који који га слушати умеју.

21/22

Као што светлост увек победи таму, тако се и храм Вазнесења Господњег уздигао изнад свих трагедија, те сваке године за Спасовдан, славу Београда, из некадашњег војног храма, креће свечана литија, предвођена патријархом, улицама престонице. И док црквена звона најављују почетак литије, мало ко од окупљених верника зна да једно од звона у старом звонику, већ скоро два века прича о славној историји српског народа, онима, који који га слушати умеју.

© Sputnik / Лола ЂорђевићБлагословом старешине Вазнесењске цркве Епископа липљанског Доситеја, и љубазношћу службеника београдских светиња, новинарка Спутњика је имала прилику да се стрмим степеницима попне у кулу звоника и изблиза чује звук звона, чија се мелодија до неба дизала, а у исто време дубоко у прошлост враћала.

22/22

Благословом старешине Вазнесењске цркве Епископа липљанског Доситеја, и љубазношћу службеника београдских светиња, новинарка Спутњика је имала прилику да се стрмим степеницима попне у кулу звоника и изблиза чује звук звона, чија се мелодија до неба дизала, а у исто време дубоко у прошлост враћала.