https://sputnikportal.rs/20250216/veliki-korak-za-covecanstvo-povlaci-li-tramp-ovaj-potez-prvi-put-u-istoriji-sad--rusija-zove-1182703220.html
Велики корак за човечанство: Повлачи ли Трамп овај потез први пут у историји САД – Русија зове!
Велики корак за човечанство: Повлачи ли Трамп овај потез први пут у историји САД – Русија зове!
Sputnik Србија
Ако би Трамп прихватио позив и појавио се 9. маја у Москви, то би обновило сећања на време у коме су англосаксонци и Руси заједно поразили вероватно највеће... 16.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-16T21:06+0100
2025-02-16T21:06+0100
2025-02-16T21:06+0100
свет
свет
свет – политика
сад
русија
специјална војна операција у украјини – вести
дан победе
9. мај (дан победе на фашизмом)
доналд трамп
владимир путин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/09/1125289528_0:68:1280:788_1920x0_80_0_0_51636fe2bcf5f5958a8370f1e1cd8f1a.jpg
Ово за Спутњик каже историчар Милош Ковић, коментаришући Путинов позив америчком председнику да дође у Русију, као и сигнале да би то могло да буде на прослави Дана победе у Москви 9. маја.На Параду победе у Москви ове године позване су делегације и војне јединице из 19 пријатељских земаља. Познато је да би на Црвеном тргу требало да се нађу и Фицо, Орбан и Вучић.Трамп би био први амерички председник који се 9. маја појавио на Црвеном тргу и поздравио ослободиоце од фашизма.Позив Русије отворенО доласку Трампа на Дан победе у Русију, амерички медији писали су и пре његове инаугурације, а сада је позив и поновљен.„Руском председнику Владимиру Путину биће драго да види све стране лидере који желе да дођу у Москву на Дан победе, укључујући председника САД Доналда Трампа“, изјавио је прес-секретар шефа руске државе Дмитриј Песков.Дан раније председник Србије Александар Вучић је рекао да, ако дође до договора о миру у Украјини до Васкрса, у Москви 9.маја очекује и председника САД.Тим симболичким потезом могао би да се прекине низ срамотних потеза према ослободиоцима у Другом светском рату.Прослава победе - без победникаОд почетка Специјалне војне операције у Украјини, Русије нема на обележавању годишњице ослобађања Аушвица. Председник Владимир Путин није се нашао на обележавању Дана Д прошле године. Изостављен је са списка званица прославе искрцавања савезника у Нормандији и 2019. године, на 75-ту годишњицу… Као да Русија, која је поднела највећу жртву и која је ослободила Европу, није ни учествовала у рату против Хитлера.Ковић каже да би највећи део света поздравио Трампов долазак на Црвени трг, сви који желе да, како каже, избегну армагедон.Примећује и да смо се од тог армагедона, новог великог светског конфликта, одмакли. Коначно је потврђено управо ових дана на Минхенској безбедносној конференцији, где је у свом говору потпредседник САД Џеј Ди Венс показао како сада ствари стоје.„Практично је одржао лекцију својим савезницима из НАТО по питању основних вредности, пре свега демократије, а онда и свега осталог. Међутим, не мислим да би овако један леп акт, потенцијални долазак Трампа на Параду победе у Москву, ставио тачку на ревизију историје Другог светског рата“, каже Ковић.Спасени да би деловали кад затребаОн подсећа да та ревизија има сувише дубок корен, да је практично почела пре него што се Други светски рат и завршио спасавањем нацистичких ратних злочинаца које су организовале тајне службе САД, Велике Британије и Ватикан. На тај начин не само да су спасавани нацистички ратни злочинци, већ и усташки, међу којима и Анте Павелић.„Цела украјинска СС дивизија Галиција је пребачена у Канаду, њихови потомци су данас врло активни у канадском јавном мњењу. Били су им потребни да би их припремили за конфронтацију са Совјетским Савезом која се очекивала кад је оружје у Немачкој утихнуло, па чак и пре тога. То време је и дошло када је почела разбијање Совјетског Савеза и Југославије. Потомци тих људи су послати у зоне конфликта са Русима и Србима. Паралелно са тим имали смо и ревизију историје Другог светског рата по којој су комунизам и нацизам изједначавани као два тоталитарна поретка. При том је потпуно заборављено да су капиталистичке политичке елите, пре свега у Италији, у потпуности пригрлиле Мусолинијев фашизам, а затим у Немачкој Хитлеров нацизам“, подсећа Ковић.Нацисти спавачи у Југославији и УкрајиниОн додаје да су дубоки корени ревизије Другог светског рата пустили гране које нико преко Атлантика није ни покушао да сасече. Многе су се администрације промениле у САД, та ревизија није престала. Она је, каже, само појачана у последњих неколико деценија, нарочито од почетка конфликта у Украјини.„Тада смо видели да англосаксонске земље стају иза оних који марширају под нацифашистичким заставама. Претходно, ми смо видели да се то догодило у ратовима у којима је разбијана Југославија. Тада је отворена ревизија историје Другог светског рата добила подршку земаља европске заједнице и САД. Обнова усташких симбола, реторике, а онда и директно политике. Трамп у Москви би свакако дао значајно охрабрење свим посматрачима, али сувише је та ревизија дубоко пустила корене у англосаксонском свету“.Линија између добра и злаИпак, поједини аналитичари чак и на Западу сматрају да би Трампов долазак у Москву означио крај једне ере. Почетак изградње новог света у коме би могло јасно да се разазна шта је добро, а шта зло, и ко је на којој страни. То би свакако допринело да се зло које је однело милионе живота у будућности поново не повампири.Ковић примећује да је први Трампов мандат био сасвим другачији од другог и да се то већ сада види. Први је био интермецо, пауза после које се наставило све по старом. Сада је све другачије.„Изгледа као да му је Америка пала у наручје као зрела јабука. Сувише су лако изборни пораз признале старе политичке елите, а то подстиче на претпоставке да је Трамп ипак постигао неки договор, бар са деловима дубоке државе. Видимо и да се сада брзо догађа дубока промена у Америци која се тиче и вредносног система. Ако Трамп буде припремио оне који ће га наследити, један од њих би могао управо бити потпредседник Сједињених Америчких Држава, то би могло да доведе до дугорочних промена. То је оно што добар део човечанства и очекује. Дакле има места за умерени оптимизам“.„Вратили су се они који су спремни да уваже да је свет мултиполаран. То је уосталом већ изјавио амерички министар спољних послова и то је већ огроман догађај, та његова изјава. Видимо да су окренути ка традиционалним, породичним вредностима, што је такође нешто што је блиско Русији. Све су то добре основе за будуће преговоре“.На крају разговора за Спутњик Ковића смо питали да ли види Трампа 9. маја у Москви како поздравља ослободиоце:„Било би лепо да се појави, потребно је да видимо дела, да знамо шта ће се заиста дешавати. Речи су лепе, али да видимо шта можемо да очекујемо од Сједињених Америчких Држава у будућности, по многим питањима, па и питању ревизије историје Другог светског рата“.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, сад, русија, специјална војна операција у украјини – вести, дан победе, 9. мај (дан победе на фашизмом), доналд трамп, владимир путин, милош ковић, анализе и мишљења
свет, свет – политика, сад, русија, специјална војна операција у украјини – вести, дан победе, 9. мај (дан победе на фашизмом), доналд трамп, владимир путин, милош ковић, анализе и мишљења
Велики корак за човечанство: Повлачи ли Трамп овај потез први пут у историји САД – Русија зове!
Ако би Трамп прихватио позив и појавио се 9. маја у Москви, то би обновило сећања на време у коме су англосаксонци и Руси заједно поразили вероватно највеће зло у историји човечанства. То би много људи охрабрило. Тај чин би се тумачио као знак добре воље, али питање је да ли би то била и тачка на ревизију историје Другог светског рата.
Ово за Спутњик каже историчар Милош Ковић, коментаришући Путинов позив америчком председнику да дође у Русију, као и сигнале да би то могло да буде на прослави Дана победе у Москви 9. маја.
„Не можемо да кажемо да би то био крај повампирења нацизма, јер корени ревизије Другог светског рата су много дубоки у англосаксонском свету“, истиче Ковић.
На Параду победе у Москви ове године позване су делегације и војне јединице из 19 пријатељских земаља. Познато је да би на Црвеном тргу требало да се нађу и Фицо, Орбан и Вучић.
Трамп би био први амерички председник који се 9. маја појавио на Црвеном тргу и поздравио ослободиоце од фашизма.
О доласку Трампа на Дан победе у Русију, амерички медији писали су и пре његове инаугурације, а сада је позив и поновљен.
„Руском председнику Владимиру
Путину биће драго да види све стране лидере који желе да дођу у Москву на Дан победе, укључујући председника САД Доналда Трампа“,
изјавио је прес-секретар шефа руске државе Дмитриј Песков.
Дан раније председник Србије Александар
Вучић је рекао да, ако дође до договора о миру у Украјини до Васкрса, у Москви 9.маја очекује и председника САД.
Тим симболичким потезом могао би да се прекине
низ срамотних потеза према ослободиоцима у Другом светском рату.
Прослава победе - без победника
Од почетка Специјалне војне операције у Украјини, Русије нема на обележавању годишњице ослобађања Аушвица. Председник Владимир Путин није се нашао на обележавању Дана Д прошле године. Изостављен је са списка званица прославе искрцавања савезника у Нормандији и 2019. године, на 75-ту годишњицу… Као да Русија, која је поднела највећу жртву и која је ослободила Европу, није ни учествовала у рату против Хитлера.
Да ли би Трампов долазак у Москву био коначан, симболички обрачун са ревизијом историје и повампирењем нацизма?
Ковић каже да би највећи део света поздравио Трампов долазак на Црвени трг, сви који желе да, како каже, избегну армагедон.
Примећује и да смо се од тог армагедона, новог великог светског конфликта, одмакли. Коначно је
потврђено управо ових дана на Минхенској безбедносној конференцији, где је у свом говору потпредседник САД Џеј Ди Венс показао како сада ствари стоје.
„Практично је одржао лекцију својим савезницима из НАТО по питању основних вредности, пре свега демократије, а онда и свега осталог. Међутим, не мислим да би овако један леп акт, потенцијални долазак Трампа на Параду победе у Москву, ставио тачку на ревизију историје Другог светског рата“, каже Ковић.
Спасени да би деловали кад затреба
Он подсећа да та ревизија има сувише дубок корен, да је практично почела пре него што се Други светски рат и завршио спасавањем нацистичких ратних злочинаца које су организовале тајне службе САД, Велике Британије и Ватикан. На тај начин не само да су спасавани нацистички ратни злочинци, већ и усташки, међу којима и Анте Павелић.
„Цела украјинска СС дивизија Галиција је пребачена у Канаду, њихови потомци су данас врло активни у канадском јавном мњењу. Били су им потребни да би их припремили за конфронтацију са Совјетским Савезом која се очекивала кад је оружје у Немачкој утихнуло, па чак и пре тога. То време је и дошло када је почела разбијање Совјетског Савеза и Југославије. Потомци тих људи су послати у зоне конфликта са Русима и Србима. Паралелно са тим имали смо и ревизију историје Другог светског рата по којој су комунизам и нацизам изједначавани као два тоталитарна поретка. При том је потпуно заборављено да су капиталистичке политичке елите, пре свега у Италији, у потпуности пригрлиле Мусолинијев фашизам, а затим у Немачкој Хитлеров нацизам“, подсећа Ковић.
Нацисти спавачи у Југославији и Украјини
Он додаје да су дубоки корени ревизије Другог светског рата пустили гране које нико преко Атлантика није ни покушао да сасече. Многе су се администрације промениле у САД, та ревизија није престала. Она је, каже, само појачана у последњих неколико деценија, нарочито од почетка конфликта у Украјини.
„Тада смо видели да англосаксонске земље стају иза оних који марширају под нацифашистичким заставама. Претходно, ми смо видели да се то догодило у ратовима у којима је разбијана Југославија. Тада је отворена ревизија историје Другог светског рата добила подршку земаља европске заједнице и САД. Обнова усташких симбола, реторике, а онда и директно политике. Трамп у Москви би свакако дао значајно охрабрење свим посматрачима, али сувише је та ревизија дубоко пустила корене у англосаксонском свету“.
Линија између добра и зла
Ипак, поједини аналитичари чак и на Западу сматрају да би Трампов долазак у Москву означио крај једне ере. Почетак изградње новог света у коме би могло јасно да се разазна шта је добро, а шта зло, и ко је на којој страни. То би свакако допринело да се зло које је однело милионе живота у будућности поново не повампири.
Ковић примећује да је први Трампов мандат био сасвим другачији од другог и да се то већ сада види. Први је био интермецо, пауза после које се наставило све по старом. Сада је све другачије.
„Изгледа као да му је Америка пала у наручје као зрела јабука. Сувише су лако изборни пораз признале старе политичке елите, а то подстиче на претпоставке да је Трамп ипак постигао неки договор, бар са деловима дубоке државе. Видимо и да се сада брзо догађа дубока промена у Америци која се тиче и вредносног система. Ако Трамп буде припремио оне који ће га наследити, један од њих би могао управо бити потпредседник Сједињених Америчких Држава, то би могло да доведе до дугорочних промена. То је оно што добар део човечанства и очекује. Дакле има места за умерени оптимизам“.
Ипак, Ковић не сматра да ће се САД одрећи своје старе империјалне политике, она ће, каже, само да промени облик. Оптимистична је, додаје, и чињеница да су се на власт вратили реалисти, дакле они који се позивају на нешто што су реални односи снага.
„Вратили су се они који су спремни да уваже да је свет мултиполаран. То је уосталом већ изјавио амерички министар спољних послова и то је већ огроман догађај, та његова изјава. Видимо да су окренути ка традиционалним, породичним вредностима, што је такође нешто што је блиско Русији. Све су то добре основе за будуће преговоре“.
На крају разговора за Спутњик Ковића смо питали да ли види Трампа 9. маја у Москви како поздравља ослободиоце:
„Било би лепо да се појави, потребно је да видимо дела, да знамо шта ће се заиста дешавати. Речи су лепе, али да видимо шта можемо да очекујемо од Сједињених Америчких Држава у будућности, по многим питањима, па и питању ревизије историје Другог светског рата“.
