https://sputnikportal.rs/20250223/kada-su-evropljani-postali-definitivno-beloputi-1182927232.html
Када су Европљани постали „дефинитивно“ белопути
Када су Европљани постали „дефинитивно“ белопути
Sputnik Србија
Први Европљани су изгледали веома другачије од многих белопутих популација које данас живе у Европи. Ново истраживање сугерише да је светао тен релативно нова... 23.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-23T21:30+0100
2025-02-23T21:30+0100
2025-02-23T21:30+0100
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/18/1181949618_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_d660263ad4eaa63b56e93f9c35d269c3.jpg
Стручњаци са италијанског Универзитета у Ферари тврде да су тамније пути биле стандардне широм Европе током највећег дела (96 одсто) њене насељености.Пре само 1.700 година, за време моћног Римског царства, светла кожа није била уобичајена као тамна, показују ДНК докази. Нова мапа на бази тих налаза показује како се пропорција људи са различитим бојама коже мењала широм Европе од пре 45.000 година до пре 1.700 година.Промена пигментације била је спораНијансе светле коже првобитно су се појавиле у Шведској у мезолитском периоду, почев од пре око 14.000 година, али су биле ретке.У бакарном и бронзаном добу (пре 7.000 до 3.000 година) дошло је до континуираног повећања светле пигментације, али су тамнији типови коже остали врло распрострањени.Промена у правцу светлије пигментације није била линеарна у времену и простору и била је спорија од очекиваног, кажу истраживачи. До гвозденог доба (од пре 3.000 до 1.700 година), светла кожа је била скоро честа као тамна кожа, нарочито у Северној и Централној Европи. Међутим, тамна пигментација остала је уобичајена у областима попут Италије, Шпаније и Русије.Истраживачи су анализирали древне геноме (читав скуп ДНК инструкција) 348 индивидуа које су живеле у периоду од пре 45.000 до 1.700 година. Скоро све европске индивидуе имале су тамну пигментацију током најранијег периода (палеолит, пре 45.000 до 13.000 година) – само један изузетак је имао прелазну боју коже.Налази у погледу појединачних земаља показују много сложених варијација, а изгледа да су се неке тенденције преокретале у наредним добима древне историје.У неолитској Британији (почев од око 8.000 година пре нове ере), већина људи (око 85одсто) била је тамнопута. Међутим, до бакарног доба (од око 3.500 година пре нове ере) однос између светле и тамне коже био је 50/50.До бронзаног доба (2.000 до 500 година пре нове ере), око 50 одсто Британаца је имало „посредну“ боју коже, док је 25 одсто било светлопуто, а 25 одсто тамнопуто.Францука је, пак, била отприлике 65 посто тамнопута током мезолита (од пре отприлике 12.000 година), док је 35 одсто класификовано као светлопуто. До неолитског периода, Француска је била око 85 одсто тамнопута, а остатак је био у прелазној категорији, али 100 одсто светле пути до бронзаног доба.Прилагођавање европском тлуНаучници знају да су модерни људи (Хомо сапиенс) еволуирали у Африци, али су напустили тај континент пре 60-70 хиљада година, стигавши до Европе и Азије.Светла пигментација постајала је уобичајенија док је Хомо сапиенс прелазио из Африке у регионе са слабијим ултраљубичастим зрачењем.Рани Европљани су еволуирали ка светлијој кожи пошто су морали да се прилагоде континенту са мање Сунчеве светлости. Светлија кожа омогућава пенетрацију више ултраљубичасте светлости, помажући телу да производи витамин де, који је битан за јаке кости и мишиће.С друге стране, тамнија кожа, која садржи више црно-смеђих пигмената је боље заштићена од оштећења услед превише сунца.Други фактори за ширење светлијих нијанси укључују генетски дрифт - промену у фреквенцији генске варијанте услед случајности – као и миграцију. На пример, ширење неолитских пољопривредних популација по Европи имало је кључну улогу у промени пигментације.Иако представља сложену слику промене боје коже у погледу појединачних земаља, студија свеукупно сугерише да је светла кожа постала уобичајена у Европи много касније него што се сматрало, пренео је „Дејли мејл“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика
друштво, живи свет и генетика
Када су Европљани постали „дефинитивно“ белопути
Први Европљани су изгледали веома другачије од многих белопутих популација које данас живе у Европи. Ново истраживање сугерише да је светао тен релативно нова појава на европском континенту.
Стручњаци са италијанског Универзитета у Ферари тврде да су тамније пути биле стандардне широм Европе током највећег дела (96 одсто) њене насељености.
Пре само 1.700 година, за време моћног Римског царства, светла кожа није била уобичајена као тамна, показују ДНК докази. Нова мапа на бази тих налаза показује како се пропорција људи са различитим бојама коже мењала широм Европе од пре 45.000 година до пре 1.700 година.
Промена пигментације била је спора
Нијансе светле коже првобитно су се појавиле у Шведској у мезолитском периоду, почев од пре око 14.000 година, али су биле ретке.
У бакарном и бронзаном добу (пре 7.000 до 3.000 година) дошло је до континуираног повећања светле пигментације, али су тамнији типови коже остали врло распрострањени.
Промена у правцу светлије пигментације није била линеарна у времену и простору и била је спорија од очекиваног, кажу истраживачи. До гвозденог доба (од пре 3.000 до 1.700 година), светла кожа је била скоро честа као тамна кожа, нарочито у Северној и Централној Европи. Међутим, тамна пигментација остала је уобичајена у областима попут Италије, Шпаније и Русије.
Истраживачи су анализирали древне геноме (читав скуп ДНК инструкција) 348 индивидуа које су живеле у периоду од пре 45.000 до 1.700 година. Скоро све европске индивидуе имале су тамну пигментацију током најранијег периода (палеолит, пре 45.000 до 13.000 година) – само један изузетак је имао прелазну боју коже.
Налази у погледу појединачних земаља показују много сложених варијација, а изгледа да су се неке тенденције преокретале у наредним добима древне историје.
У неолитској Британији (почев од око 8.000 година пре нове ере), већина људи (око 85одсто) била је тамнопута. Међутим, до бакарног доба (од око 3.500 година пре нове ере) однос између светле и тамне коже био је 50/50.
До бронзаног доба (2.000 до 500 година пре нове ере), око 50 одсто Британаца је имало „посредну“ боју коже, док је 25 одсто било светлопуто, а 25 одсто тамнопуто.
Францука је, пак, била отприлике 65 посто тамнопута током мезолита (од пре отприлике 12.000 година), док је 35 одсто класификовано као светлопуто. До неолитског периода, Француска је била око 85 одсто тамнопута, а остатак је био у прелазној категорији, али 100 одсто светле пути до бронзаног доба.
Прилагођавање европском тлу
Научници знају да су модерни људи (Хомо сапиенс) еволуирали у Африци, али су напустили тај континент пре 60-70 хиљада година, стигавши до Европе и Азије.
Светла пигментација постајала је уобичајенија док је Хомо сапиенс прелазио из Африке у регионе са слабијим ултраљубичастим зрачењем.
Рани Европљани су еволуирали ка светлијој кожи пошто су морали да се прилагоде континенту са мање Сунчеве светлости. Светлија кожа омогућава пенетрацију више ултраљубичасте светлости, помажући телу да производи витамин де, који је битан за јаке кости и мишиће.
С друге стране, тамнија кожа, која садржи више црно-смеђих пигмената је боље заштићена од оштећења услед превише сунца.
„Кад је Хомо сапиенс мигрирао на север из Африке у Евроазију, режим селекције се променио и појавили су се светлији фенототипи“, кажу истраживачи.
Други фактори за ширење светлијих нијанси укључују генетски дрифт - промену у фреквенцији генске варијанте услед случајности – као и миграцију. На пример, ширење неолитских пољопривредних популација по Европи имало је кључну улогу у промени пигментације.
Иако представља сложену слику промене боје коже у погледу појединачних земаља, студија свеукупно сугерише да је светла кожа постала уобичајена у Европи много касније него што се сматрало,
пренео је „Дејли мејл“.
