https://sputnikportal.rs/20250226/cuveni-terminator-t-1000-postaje-realnost-naucnici-osmislili-robota-koji-menja-oblik-i-cvrstinu-1183044130.html
Чувени терминатор Т-1000 постаје реалност: Научници осмислили робота који мења облик и чврстину
Чувени терминатор Т-1000 постаје реалност: Научници осмислили робота који мења облик и чврстину
Sputnik Србија
Појава готово неуништивог терминатора Т-1000 на великом платну 1991. одушевила је, али и застрашила многе. Међутим, упркос уверљивој глуми Роберта Патрика у... 26.02.2025, Sputnik Србија
2025-02-26T22:43+0100
2025-02-26T22:43+0100
2025-02-26T22:43+0100
наука и технологија
друштво
ит
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/1a/1183044555_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_acd0ff91dac60df5effacadf01b973d6.jpg
Ипак, истраживачи са Универзитета Калифорније у Санта Барбари (УЦСБ) и Техничког универзитета у Дрездену (ТУД) успели су то да промене и да направе велики корак напред ка производњи машина променљивог облика. Они су новим изумом замутили границу између роботике и материјала, а доказали су концепт колектива робота који може да мења и облик и чврстину, а инспирацију за то су нашли у биологији – у формирању ембриона.“Нашли смо начин да се роботи понашају више као материјали“,- рекао је Метју Девлин, некадашњи докторанд на УЦСБ и главни аутор студије објављене у „Сајенсу“.Стварање роботског материјалаСастављени од појединачних аутономних робота у облику диска и налик на хокејашки пак, чланови роботског колектива програмирани су да се спајају у различите облике и са различитим својствима, саопштио је Универзитет Калифорније у Санта Барбари.Истраживаче је посебно занимао изазов стварања роботског материјала који би могао истовремено да буде и чврст и јак, али да би могао да се мења када је други облик потребан. Уместо да реагује на спољашње силе за одржавање форме, роботски материјали би требало да реагује на унутрашње сигнале, додао је Итан Хоукс, професор УЦСБ, и да тако може да промени облик и одржава га.За инспирацију, истраживачи су користили ранији рад Отгера Кампаса, бившег професора Универзитета Калифорније у Санта Барбари и садашњег директора Кластера изврсности физике живота на Техничком универзитету у Дрездену, о томе како ембриони добијају облик.Током развоја ембриона ћелије имају невероватну способност да саме преуређују себе, претварајући организам из безобличне масе ћелија у колекцију јасних облика — као што су руке и ноге — и различитих конзистенција, као што су кости и мозак.Истраживачи су се концентрисали на омогућавање три биолошка процеса иза ових прелаза ригидности: активне силе које ћелије у развоју примењују једна на другу и које им омогућују да се крећу једна око друге, биохемијско сигнализирање које омогућује овим ћелијама да координишу покрете, као и способност да се залепе једна за другу, што на крају и даје чврстину коначном облику.У свету робота, међућелијске силе преводе се на тангенцијалне силе између јединица, које омогућује осам моторизованих зупчаника у спољном делу сваког робота. На тај начин се крећу један око другог и гурају се чак и у тесном простору.Колектив робота као паметни материјалБиохемијско сигнализирање, с друге стране, наликује глобалном координатном систему.„Свака ћелија зна где јој је реп, а где глава, па тако зна у ком правцу да стисне и примени силу“, објаснио је Хоукс.На овај начин, колектив ћелија успева да промени облик ткива, као што се ћелије поређају једна до друге и продуже тело. Истраживачи су установили да флуктуације - варијације у сигналима послатим роботима – имају кључну улогу у њиховој способности да се обликују.У колективу робота интеракција између флуктуација сигнала и сила међу јединицама ствара разлику између сабијеног, непокретног колектива и флуидног.Истраживачи су успели да контролишу групу робота и да их натерају да се понашају као паметни материјал. За сада је концепт доказан малим бројем робота, њих 20, и то релативно великих. Ипак, идеја је да ће смањивање јединица довести до још бољег резултата.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, ит
Чувени терминатор Т-1000 постаје реалност: Научници осмислили робота који мења облик и чврстину
Појава готово неуништивог терминатора Т-1000 на великом платну 1991. одушевила је, али и застрашила многе. Међутим, упркос уверљивој глуми Роберта Патрика у филму „Терминатор 2: Судњи дан“, идеја машине која мења облик и агрегатно стање деловала је само као научна фантастика и нешто што ће можда, али само можда, постојати тек у далекој будућности.
Ипак, истраживачи са Универзитета Калифорније у Санта Барбари (УЦСБ) и Техничког универзитета у Дрездену (ТУД) успели су то да промене и да направе велики корак напред ка производњи машина променљивог облика. Они су новим изумом замутили границу између роботике и материјала, а доказали су концепт колектива робота који може да мења и облик и чврстину, а инспирацију за то су нашли у биологији – у формирању ембриона.
“Нашли смо начин да се роботи понашају више као материјали“,- рекао је Метју Девлин, некадашњи докторанд на УЦСБ и главни аутор студије
објављене у „Сајенсу“.
Стварање роботског материјала
Састављени од појединачних аутономних робота у облику диска и налик на хокејашки пак, чланови роботског колектива програмирани су да се спајају у различите облике и са различитим својствима, саопштио је Универзитет Калифорније у Санта Барбари.
Истраживаче је посебно занимао изазов стварања роботског материјала који би могао истовремено да буде и чврст и јак, али да би могао да се мења када је други облик потребан. Уместо да реагује на спољашње силе за одржавање форме, роботски материјали би требало да реагује на унутрашње сигнале, додао је Итан Хоукс, професор УЦСБ, и да тако може да промени облик и одржава га.
За инспирацију, истраживачи су користили ранији рад Отгера Кампаса, бившег професора Универзитета Калифорније у Санта Барбари и садашњег директора Кластера изврсности физике живота на Техничком универзитету у Дрездену, о томе како ембриони добијају облик.
„Ткиво ембриона је у суштини паметни материјал. Оно има способност да само себе обликује, лечи, па чак и контролише сопствену снагу. Да би обликовале себе, ћелије у ембриону могу да натерају ткиво да се мења из течног у чврсто стање, што је феномен познат као транзиција ригидности у физици“, додао је Кампас.
Током развоја ембриона ћелије имају невероватну способност да саме преуређују себе, претварајући организам из безобличне масе ћелија у колекцију јасних облика — као што су руке и ноге — и различитих конзистенција, као што су кости и мозак.
Истраживачи су се концентрисали на омогућавање три биолошка процеса иза ових прелаза ригидности: активне силе које ћелије у развоју примењују једна на другу и које им омогућују да се крећу једна око друге, биохемијско сигнализирање које омогућује овим ћелијама да координишу покрете, као и способност да се залепе једна за другу, што на крају и даје чврстину коначном облику.
У свету робота, међућелијске силе преводе се на тангенцијалне силе између јединица, које омогућује осам моторизованих зупчаника у спољном делу сваког робота. На тај начин се крећу један око другог и гурају се чак и у тесном простору.
Колектив робота као паметни материјал
Биохемијско сигнализирање, с друге стране, наликује глобалном координатном систему.
„Свака ћелија зна где јој је реп, а где глава, па тако зна у ком правцу да стисне и примени силу“, објаснио је Хоукс.
На овај начин, колектив ћелија успева да промени облик ткива, као што се ћелије поређају једна до друге и продуже тело. Истраживачи су установили да флуктуације - варијације у сигналима послатим роботима – имају кључну улогу у њиховој способности да се обликују.
„Раније смо показали да у ембрионима флуктуације сила које ћелије генеришу имају кључну улогу у претварању чврстог ткива у течно. Зато смо кодирали флуктуације сила у роботима“, рекао је Кампас.
У колективу робота интеракција између флуктуација сигнала и сила међу јединицама ствара разлику између сабијеног, непокретног колектива и флуидног.
Истраживачи су успели да контролишу групу робота и да их натерају да се понашају као паметни материјал. За сада је концепт доказан малим бројем робота, њих 20, и то релативно великих. Ипак, идеја је да ће смањивање јединица довести до још бољег резултата.
