Међународни кривични суд постао ишчашен – сам себе урушио
© Sputnik / Maria Devakhina
Пратите нас
Међународни кривични суд постао је ишчашен, испао је из сопственог лежишта, сам је себе урушио и сада само сведочимо његовом даљем искривљењу. Овако дугогодишњи адвокат у Хашком трибуналу Бранко Лукић коментарише за Спутњик изјаву словачког премијера Роберта Фица да овај трибунал не само изгубио поштовање, већ и да служи за подсмех.
Фицо је на овај начин прокоментарисао намеру немачког канцелара Фридриха Мерца да позове израелског премијера Бењамина Нетанијахуа у посету Немачкој где ће му обезбедити имунитет, управо од Међународног кривичног суда (МИК) који је издао налог за његово хапшење.
Лукић подсећа да је иста та Немачка била велика заговорница хапшења руског председника Владимира Путина када је МКС расписао потерницу за њим, док сада селективно и без обазирања на одлуку суда отворено одбија да ухапси израелског премијера.
Када суд изгуби своју основну функцију односно престане да спроводи право, у овом случају међународно хуманитарно или кривично право, када напусти ту основну функцију и пређе у сферу политике, онда он престаје и да постоји. Сигуран сам да ће овај суд врло брзо и нестати у потпуности јер је његова функција прешла у функцију политичког тела, рекао је Лукић за Спутњик.
Фицо је изјавио да је Међународни кривични суд изгубио потовање, те да само служи за подсмех.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Тренутак пуцања – од суда није остало ништа
Наш саговорник објашњава да је овај суд уговорног карактера и да нема универзалну надлежност, већ да је остварује само на оним територијама и над држављанима оних држава које су потписале Римски статут. Међународни кривични суд су колоквијално називали „судом за Африку“, како прича Лукић, јер нико сем афричких земаља није хтео да му препусти јурисдикцију. Онда је одједном одлучио да удари ни мање ни више него на Русију.
Онда одједном долази до тога да један такав суд тражи хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина уз руског омбудсмана за дечја права. То је једна апсолутна злоупотреба права и тај суд није намењен да суди грађанима Русије будући да Руска Федерација није потписник њиховог статута, као што није ни Украјина. Тренутак када о томе почиње да се озбиљно расправља и када тужилац Кан расписује потерницу за Путином представља преломни моменат када је тај суд урушен.
МКС је престао да постоји онда када је прешао у област политике, а напустио област права.
© Sputnik / Андрей Старостин
Од Међународног кривичног суда у том моменту није остало ништа, каже он, из простог разлога што је прешао у област политике, а напустио област права. Исто се десило са трибуналом за бившу Југославију који се више бавио својом наводном улогом историјског судије, а не судије појединцима у кривичним предметима, додаје Лукић.
Трговина оптужницама
Један од примера због којег Међународни кривични суд (МКС) данас не ужива поверење грађана, каже Лукић, иначе некадашњи бранилац Ратка Младића, јесте и случај Карима Кана:
Тужилац Међународног суда Карим Ахмад Кан је пре неколико месеци оптужен за одређена непочинства, а његов рођени брат који је био парламентарац у Великој Британији осуђен је као педофил. Он је пуштен из затвора отприлике у оно време у које је расписана потерница за Путином. Очито се радило о трговини – они ће њему пустити брата из затвора где је издржавао казну за педофилију, уколико послуша политичку вољу Велике Британије, Бајденове Америке и њихових сарадника и распише потерницу за председником Русије.
Лукић је имао прилику да учествује у раду различитих међународних трибунала, а учествовао је и при оснивању овог истог Међународног кривичног суда. Он каже да се у случају Карима Кана очито радило о трговини „услугама“.
Бацање пара
Таква „трговина“ сигурно не може да оснажи рад и кредибилитет суда, каже Лукић, али то не спречава МКС да троши милионе и милијарде на бесмислена суђења. Само за 2025. годину предвиђени буџет Међународног кривичног суда износи 205 милиона долара, што од његовог оснивања 2002. године збирно даје износ од 1,5 милијарди. Финансира га 125 држава потписница Римског споразума, али и донације влада, корпорација и појединаца.
Ипак, Лукић каже да за трговину у међународном суду не треба пуно средстава, јер се ту ради о корумпираним појединцима који стоје испред тог суда и који после одређеног времена, баш као и у случају трибунала за Југославију, постану сами себи сврха.
Упркос оволиким износима новца, од оснивања 2002. године до данас, само 32 случаја су била саслушана пред Међународним кривичним судом.
© Sputnik
Занемари се улога институције и занемари се њена основна функција. Људи само гледају да имају посао, да га задрже што дуже и да примају што боље плате. За то време, основна функција тог органа који је основан са одређеним циљем постаје апсолутно небитна.
Ово је, истиче Лукић, општа болест међународних институција, због које је њима врло лако манипулисати кроз злоупотребу појединаца, а у интересу одређених моћних и светских кругова.
Погледајте и:
