https://sputnikportal.rs/20250311/tihi-spavac-u-mozgu-moze-objasniti-zasto-zene-sporije-stare-od-muskaraca-1183472511.html
Тихи „спавач“ у мозгу може објаснити зашто жене спорије старе од мушкараца
Тихи „спавач“ у мозгу може објаснити зашто жене спорије старе од мушкараца
Sputnik Србија
Недавна истраживања су открила да претходно неактивни Икс хромозоми у женском мозгу могу постати активни с годинама, потенцијално утичући на когнитивну... 11.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-11T21:33+0100
2025-03-11T21:33+0100
2025-03-11T21:33+0100
наука и технологија
друштво
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0b/1183472616_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_321168cc714829b2fe39a7e8b9aa9dda.jpg
У типичном процесу старења, жене имају мозак млађег изгледа, са мање когнитивних дефицита у поређењу с мушкарцима. Ови резултати показују да се тихи Икс хромозом код жена заправо поново буди касно у животу, што можда помаже да се успори когнитивни пад, објашњава неуролог Дена Дубал са Универзитета Калифорније у Сан Франциску (УЦСФ) и један од аутора студије, која је објављена у часопису „Сајенс адвансис“.Икс хромозом представља око пет процената људског генома, али остаје недовољно проучаван у контексту старења, кажу Дубал и њене колеге са УЦСФ-а, које води неуронаучница Маргарет Гадек. Док женке сисара наслеђују два Икс хромозома, обично је само један активан у свакој ћелији. Међутим, неки гени избегавају инактивацију и изгледа да се њихова експресија повећава с годинама.Да би истражили, аутори горе поменуте студије анализирали су мождане ћелије хипокампуса код женки мишева, упоређујући два соја глодара, Mus musculus и M. castaneus. РНК секвенцирање 40.000 ћелија хипокампуса открило је да је између три и седам процената гена на неактивном Икс хромозому избегло утишавање, посебно у старијим мозговима. Највише су погођени неурони зупчастог вијуга и олигодендроцити, који су неопходни за памћење и неуронску повезаност.„Подаци добијени у студијама на људима потврдили су ове налазе. Паралелно с мишевима, старије жене су показале повећану експресију ПЛП1 у парахипокампусу, у поређењу са старијим мушкарцима“, рекли су аутори студије.ПЛП1 ген, који утиче на изолацију неурона и сигнализацију, побољшао је когнитивну функцију када је изражен код старијих женки мишева.Студија биологије специфичне за жене је историјски била недовољно заступљена у науци и медицини, али је важна и брзо се шири, закључили су аутори студије.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, медицина
Тихи „спавач“ у мозгу може објаснити зашто жене спорије старе од мушкараца
Недавна истраживања су открила да претходно неактивни Икс хромозоми у женском мозгу могу постати активни с годинама, потенцијално утичући на когнитивну дуговечност код жена. Овај феномен, примећен и код мишева и код људи, могао би да објасни зашто жене доживљавају спорији пад когнитивних способности и дужи животни век од мушкараца.
У типичном процесу старења, жене имају мозак млађег изгледа, са мање когнитивних дефицита у поређењу с мушкарцима. Ови резултати показују да се тихи Икс хромозом код жена заправо поново буди касно у животу, што можда помаже да се успори когнитивни пад, објашњава неуролог Дена Дубал са Универзитета Калифорније у Сан Франциску (УЦСФ) и један од аутора студије, која је
објављена у часопису „Сајенс адвансис“.
Икс хромозом представља око пет процената људског генома, али остаје недовољно проучаван у контексту старења, кажу Дубал и њене колеге са УЦСФ-а, које води неуронаучница Маргарет Гадек. Док женке сисара наслеђују два Икс хромозома, обично је само један активан у свакој ћелији. Међутим, неки гени избегавају инактивацију и изгледа да се њихова експресија повећава с годинама.
Да би истражили, аутори горе поменуте студије анализирали су мождане ћелије хипокампуса код женки мишева, упоређујући два соја глодара, Mus musculus и M. castaneus. РНК секвенцирање 40.000 ћелија хипокампуса открило је да је између три и седам процената гена на неактивном Икс хромозому избегло утишавање, посебно у старијим мозговима. Највише су погођени неурони зупчастог вијуга и олигодендроцити, који су неопходни за памћење и неуронску повезаност.
„Подаци добијени у студијама на људима потврдили су ове налазе. Паралелно с мишевима, старије жене су показале повећану експресију ПЛП1 у парахипокампусу, у поређењу са старијим мушкарцима“, рекли су аутори студије.
ПЛП1 ген, који утиче на изолацију неурона и сигнализацију, побољшао је когнитивну функцију када је изражен код старијих женки мишева.
Студија биологије специфичне за жене је историјски била недовољно заступљена у науци и медицини, али је важна и брзо се шири, закључили су аутори студије.
