https://sputnikportal.rs/20250314/-putinova-opreznost-sve-moze-ali-rusija-olivera-ikodinovic-1183563479.html
Шта значи Путиново - „али“
Шта значи Путиново - „али“
Sputnik Србија
У политици и дипломатији често се мора читати опрезније и више оно што долази иза речи "али" него оно што јој претходи. 14.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-14T22:39+0100
2025-03-14T22:39+0100
2025-03-14T22:39+0100
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
владимир путин
примирје
доналд трамп
специјална војна операција у украјини – вести
владимир зеленски
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/07/1179285414_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_7fe662ddf9e9d997d5081d17f262ec50.jpg.webp
Овако виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић коментарише став Владимира Путина, који је начелно прихватио амерички предлог за 30-дневно примирје у Украјини, под условом да то доведе до дугорочног мира и елиминише основне узроке ове кризе.Попуњавање тог празног простора, на пример, значило је и активирање приче о злочину у Бучи, као и каснији напад на регион Курска. Питање је и шта после тог примирјa, јер примирје не може бити циљ сам по себи, додао је Пророковић.„Ако се примирје од 30 дана реализује да би Велика Британија и Француска наоружале украјинске снаге, да би се украјинске снаге на терену консолидовале, онда то није у интересу Русије. Путинова порука да он очекује елиминацију узрока проблема, тиче се и неких ствари политичког карактера у самом Кијеву. Путин је врло тврдо од почетка инсистирао на денацификацији - како то решити за 30 дана у Кијеву? Како се отарасити неких људи? Како променити неке одлуке које су доношене у претходне три године. То за 30 дана не може да се уради. Због тог Путиновог ‘али’ и свега што је рекао везано за услове по којима може бити реализовано примирје ја сам песимиста да до тога у неко догледно време може доћи“, оцењује Пророковић.Европа жели ратИпак, Путин није желео да отежа ситуацију Доналду Трампу, већ је оставио отворена врата за будуће разговоре. Очекује се да ће се они срести у наредним месецима и о свему разговарати, напоменуо је Пророковић.„Важна ствар је да остаје отворена комуникација између Путина и Трампа. Оног тренутка када се прекине та комуникација или ако би се прекинула та комуникација, ми би смо можда дошли на корак до трећег светског рата. Ова радикализација украјинске кризе и ово ненормално стање у међународним односима уследило је након неуспешног разговора Путина и Бајдена у децембру 2021. године о стратешкој стабилности. Дакле, ми смо дошли на корак до трећег светског рата зато што није постојала ни нека елементарна комуникација, није постојало ни некако основно поверење између Москве и Вашингтона“, истиче Пророковић.Обнављање комуникације између Путина и Трампа је важно, макар оно и не резултирало неким брзим примирјем или брзим мировним договором.„Како сада доћи до неког мировног споразума у овако комплексним условима - то је питање за милион долара. Било би вероватно лакше да је и Европска унија у игри, односно да је Европска унија расположена да допринесе некаквом мировном решењу. Европска унија није у игри, колико видимо Британија, Велика Француска и Немачка желе наставак конфликта и то је још једна отежавајућа околност, као и стање у Кијеву где се фактички не зна са ким преговарате, односно зна се са ким се разговара - са Зеленским, али не зна се какав је његов легитимитет, колико је он уопште способан да на терену спроведе нешто што је договорено“, наводи Пророковић.Како је додао, све су то неке ствари које отежавају договоре због којих је крајње неизвесно у ком смеру ће ово даље око примирја или мировног споразума ићи.Проблем је што механизми контроле и гаранције примирја не постоје или макар нису изнети, па је нејасно ко би евентуално контролисао ситуацију на линији раздвајања.„За сада нема гаранција зато што су уништени сви постојећи механизми којима се могло било шта гарантовати. Ми смо имали један механизам од осамдесетих година који је развијан у оквиру ОЕБС-а. Међутим, ОЕБС је коришћен за мапирање оружаних снага Доњецке народне републике од 2014. године, био је активан у овом сукобу. Русија има 1001 замерку на рад ОЕБС-а у претходној деценији, и ми овде у Србији имамо 1001 замерку на рад ОЕБС-а, рецимо у БиХ, Хрватској или на Косову и Метохији. Дакле, ОЕБС није био неутралан и изгубио је могућност да буде сада некакав посредник у дијалогу или да буде гарант спровођења примирја“, оцењује Пророковић.Ко ће контролисати примирјеЕвропска унија је такође имала своје посматрачке мисије, међутим ЕУ се сама дисквалификовала оваквим ставом. Уједињене нације тешко да могу бити било какав гарант остваривања тог примирја, зато што су ово директни разговори између две сталне чланице Савета безбедности, тако да ако се оне договоре, онда нема ни потребе да у томе учествују неке међународне снаге таквог карактера, сматра Пророковић.Питање како даље решавати процес надгледања евентуалног примирја остаје веома комплексно. Не ради се само о линији разграничења и стању на терену. Уједињене нације могле би значајно помоћи у том процесу, али ту је и питање наоружавања, политичке одлуке и улоге Европске уније, која може бити негативна.Подсетимо, Украјина је у уторак пристала на предлог Сједињених Држава о 30-дневном прекиду ватре у рату против Русије, а Вашингтон ће заузврат обновити размену обавештајних података и укинути суспензију војне помоћи.Путин је оценио да је за Украјину корисно да постигне примирје од 30 дана због чињенице да је сва њена војска у Курској области блокирана. Међутим, скренуо је пажњу на то да она може искористити то примирје како би набавила оружје или извршила принудну мобилизацију.
https://sputnikportal.rs/20250313/primirje-izmedju-rusije-i-ukrajine-na-pomolu-ali-gde-skripi-putin-olivera-ikodinovic-1183543545.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_818133a66e4683d46f749aa9d9cda079.jpg.webp
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_818133a66e4683d46f749aa9d9cda079.jpg.webp
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_818133a66e4683d46f749aa9d9cda079.jpg.webp
русија, русија – политика, анализе и мишљења, владимир путин, примирје, доналд трамп, специјална војна операција у украјини – вести, владимир зеленски, европска унија (еу)
русија, русија – политика, анализе и мишљења, владимир путин, примирје, доналд трамп, специјална војна операција у украјини – вести, владимир зеленски, европска унија (еу)
Шта значи Путиново - „али“
У политици и дипломатији често се мора читати опрезније и више оно што долази иза речи "али" него оно што јој претходи.
Овако виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић коментарише
став Владимира Путина, који је начелно прихватио амерички предлог за
30-дневно примирје у Украјини, под условом да то доведе до дугорочног мира и елиминише основне узроке ове кризе.
„То ‘али’ је скопчано прво с великим неповерењем које постоји ка званичном Кијеву, пошто су сва досадашња примирја изиграна, а последње у низу након преговора у Истанбулу. Русија је повукла своје војне снаге са терена због тих преговора у Истанбулу и због примирја. Треба подсетити да је Украјина одмах попунила тај празан простор“, додао је Пророковић.
Попуњавање тог празног простора, на пример, значило је и активирање приче о злочину у Бучи, као и каснији напад на регион Курска. Питање је и шта после тог примирјa, јер примирје не може бити циљ сам по себи, додао је Пророковић.
„Ако се примирје од 30 дана реализује да би Велика Британија и Француска наоружале украјинске снаге, да би се украјинске снаге на терену консолидовале, онда то није у интересу Русије. Путинова порука да он очекује елиминацију узрока проблема, тиче се и неких ствари политичког карактера у самом Кијеву. Путин је врло тврдо од почетка инсистирао на денацификацији - како то решити за 30 дана у Кијеву? Како се отарасити неких људи? Како променити неке одлуке које су доношене у претходне три године. То за 30 дана не може да се уради. Због тог Путиновог ‘али’ и свега што је рекао везано за услове по којима може бити реализовано примирје ја сам песимиста да до тога у неко догледно време може доћи“, оцењује Пророковић.
Ипак, Путин није желео да отежа ситуацију Доналду Трампу, већ је оставио отворена врата за будуће разговоре. Очекује се да ће се они срести у наредним месецима и о свему разговарати, напоменуо је Пророковић.
„Важна ствар је да остаје отворена
комуникација између Путина и Трампа. Оног тренутка када се прекине та комуникација или ако би се прекинула та комуникација, ми би смо можда дошли на корак до трећег светског рата. Ова
радикализација украјинске кризе и ово ненормално стање у међународним односима уследило је након неуспешног разговора Путина и Бајдена у децембру 2021. године о стратешкој стабилности. Дакле, ми смо дошли
на корак до трећег светског рата зато што није постојала ни нека елементарна комуникација, није постојало ни некако основно поверење између Москве и Вашингтона“, истиче Пророковић.
Обнављање комуникације између Путина и Трампа је важно, макар оно и не резултирало неким брзим примирјем или брзим мировним договором.
„Како сада доћи до неког мировног споразума у овако комплексним условима - то је питање за милион долара. Било би вероватно лакше да је и Европска унија у игри, односно да је Европска унија расположена да допринесе некаквом мировном решењу. Европска унија није у игри, колико видимо Британија, Велика Француска и Немачка желе наставак конфликта и то је још једна отежавајућа околност, као и стање у Кијеву где се фактички не зна са ким преговарате, односно зна се са ким се разговара - са Зеленским, али не зна се какав је његов легитимитет, колико је он уопште способан да на терену спроведе нешто што је договорено“, наводи Пророковић.
Како је додао, све су то неке ствари које отежавају договоре због којих је крајње неизвесно у ком смеру ће ово даље око примирја или мировног споразума ићи.
Проблем је што механизми контроле и гаранције примирја не постоје или макар нису изнети, па је нејасно ко би евентуално контролисао ситуацију на линији раздвајања.
„За сада нема гаранција зато што су уништени сви постојећи механизми којима се могло било шта гарантовати. Ми смо имали један механизам од осамдесетих година који је развијан у оквиру ОЕБС-а. Међутим, ОЕБС је коришћен за мапирање оружаних снага Доњецке народне републике од 2014. године, био је активан у овом сукобу. Русија има 1001 замерку на рад ОЕБС-а у претходној деценији, и ми овде у Србији имамо 1001 замерку на рад ОЕБС-а, рецимо у БиХ, Хрватској или на Косову и Метохији. Дакле, ОЕБС није био неутралан и изгубио је могућност да буде сада некакав посредник у дијалогу или да буде гарант спровођења примирја“, оцењује Пророковић.
Ко ће контролисати примирје
Европска унија је такође имала своје посматрачке мисије, међутим ЕУ се сама дисквалификовала оваквим ставом. Уједињене нације тешко да могу бити било какав гарант остваривања тог примирја, зато што су ово директни разговори између две сталне чланице Савета безбедности, тако да ако се оне договоре, онда нема ни потребе да у томе учествују неке међународне снаге таквог карактера, сматра Пророковић.
Питање како даље решавати процес надгледања евентуалног примирја остаје веома комплексно. Не ради се само о линији разграничења и стању на терену. Уједињене нације могле би значајно помоћи у том процесу, али ту је и
питање наоружавања, политичке одлуке и
улоге Европске уније, која може бити негативна.
„Такође две европске државе које најављују наставак наоружавања Украјине су такође сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, што минира позицију Уједињених нација у целом процесу. Дакле, то мора бити сада предмет разговора између Вашингтона и Москве и дефинисања неког врло оригиналног решења. Али прво, нужно је да се имају неки оквири за примирје или мир да би се разговарало о имплементацији. Друго, неопходно је да постоји нека легитимна власт у Кијеву која то може и хоће да спроведе“, закључио је Пророковић.
Подсетимо, Украјина је у уторак пристала на предлог Сједињених Држава о 30-дневном прекиду ватре у рату против Русије, а Вашингтон ће заузврат обновити размену обавештајних података и укинути суспензију војне помоћи.
Путин је оценио да је за Украјину корисно да постигне примирје од 30 дана због чињенице да је сва њена војска у Курској области блокирана. Међутим, скренуо је пажњу на то да она може искористити то примирје како би набавила оружје или извршила принудну мобилизацију.
