https://sputnikportal.rs/20250314/neverovatan-snimak-misevi-pruzaju-prvu-pomoc-jedni-drugima-video-1183540211.html
Невероватан снимак: Мишеви пружају прву помоћ једни другима /видео/
Невероватан снимак: Мишеви пружају прву помоћ једни другима /видео/
Sputnik Србија
Мишеви често покушавају да оживе своје несвесне рођаке, показала је студија објављена у часопису „Сајенс“, која сугерише да људска склоност да помогну другима... 14.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-14T21:06+0100
2025-03-14T21:06+0100
2025-03-14T21:06+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0d/1183540337_0:122:1024:698_1920x0_80_0_0_b72e643e3e11146a3eed00b8ecda15e2.jpg.webp
У хитним ситуацијама људи често инстинктивно пружају прву помоћ другима. Међутим, није јасно утврђено да ли таква просоцијална понашања показују друге врсте и како се манифестују. У две нове, независне студије, В. Сун и сарадници су показали да мишеви показују стереотипно понашање према несвесним припадницима своје врсте, у распону од њушкања и дотеривања до лизања главе и повлачења језика, што убрзава опоравак од несвести.Активација неурона у медијалној амигдали и нивои окситоцина у паравентрикуларном језгру хипоталамуса играју кључну улогу у покретању ових понашања. Резултати студије дају нове увиде у различите аспекте раније непризнатог просоцијалног понашања код мишева и његових неуробиолошких механизама.У новој студији, научници су опремили мишеве уређајима и пратили шта се дешава у њиховим мозговима када делују као спасиоци. Они су забележили повећану активност у делу мозга одговорном за невољне функције и појачане хормонске сигнале који су били кључни за њихову хитну интервенцију.Иако је мишја верзија прве помоћи укључивала доста уједања, неуронаучник Вениан Сун са Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) и његове колеге открили су да техника вучења језика има практичан смисао јер је отворила дисајне путеве миша без свести и омогућила му да се брже опорави.Ефикасност такве процедуре је потврђена још једном недавно објављеном студијом која је идентификовала неуронско коло које повезује повлачење језика са бржим буђењем анестезираних мишева.Слично понашање је раније документовано код сисара са већим мозгом, као што су делфини и слонови. Познато је и да мишеви помажу једни другима када су ухваћени у замку, али оваква прва помоћ код мањих сисара раније није детаљно проучавана.Аутори студије истичу да не могу са сигурношћу да кажу да ли мишеви свесно покушавају да помогну или су њихове реакције аутоматске, или рефлексивне. Али они верују да чињеница да су наставили са покушајима реанимације пет дана након првог сусрета са мишем у невољи сугерише да њихови покушаји нису били само показатељ радозналости.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Невероватан снимак: Мишеви пружају прву помоћ једни другима /видео/
Мишеви често покушавају да оживе своје несвесне рођаке, показала је студија објављена у часопису „Сајенс“, која сугерише да људска склоност да помогну другима којима је потребна има дубоке корене у нашој еволуционој прошлости као сисара.
У хитним ситуацијама људи често инстинктивно пружају прву помоћ другима. Међутим, није јасно утврђено да ли таква просоцијална понашања показују друге врсте и како се манифестују. У две нове, независне студије, В. Сун и сарадници су показали да мишеви показују стереотипно понашање према несвесним припадницима своје врсте, у распону од њушкања и дотеривања до лизања главе и повлачења језика, што убрзава опоравак од несвести.
Активација неурона у медијалној амигдали и нивои окситоцина у паравентрикуларном језгру хипоталамуса играју кључну улогу у покретању ових понашања. Резултати студије дају нове увиде у различите аспекте раније непризнатог просоцијалног понашања код мишева и његових неуробиолошких механизама.
У новој студији, научници су опремили мишеве уређајима и пратили шта се дешава у њиховим мозговима када делују као спасиоци. Они су забележили повећану активност у делу мозга одговорном за невољне функције и појачане хормонске сигнале који су били кључни за њихову хитну интервенцију.
Иако је мишја верзија прве помоћи укључивала доста уједања, неуронаучник Вениан Сун са Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ) и његове колеге открили су да техника вучења језика има практичан смисао јер је отворила дисајне путеве миша без свести и омогућила му да се брже опорави.
Ефикасност такве процедуре је потврђена још једном недавно објављеном студијом која је идентификовала неуронско коло које повезује повлачење језика са бржим буђењем анестезираних мишева.
Слично понашање је раније документовано код сисара са већим мозгом, као што су делфини и слонови. Познато је и да мишеви помажу једни другима када су ухваћени у замку, али оваква прва помоћ код мањих сисара раније није детаљно проучавана.
Аутори студије истичу да не могу са сигурношћу да кажу да ли мишеви свесно покушавају да помогну или су њихове реакције аутоматске, или рефлексивне. Али они верују да чињеница да су наставили са покушајима реанимације пет дана након првог сусрета са мишем у невољи сугерише да њихови покушаји нису били само показатељ радозналости.
